utorak, 19.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 30.11.2019. u 18:00 Nataša Jovanović Ajzenhamer
POGLEDI

„Žuti prsluci” - godinu dana kasnije

Inicijalna kapisla za proteste pre godinu dana bilo je povećanje cene goriva, ali se platforma zahteva i nezadovoljstva brzo proširila i to su postali antimakronovski i protesti za bolje socio-ekonomske uslove života i smanjenje jaza između bogatih i siromašnih

Na godišnjicu prvog izlaska na ulice francuski društveni pokret „Žuti prsluci” ponovo je aktivan. On, doduše, nije ni prestajao sa aktivnostima. Širom Francuske, svakog vikenda, već godinu dana organizuju se manja okupljanja, ali je na godišnjicu, 17. novembra 2019. na ulicama Pariza (Bordoa, Tuluze i Monpeljea) ponovo bilo nekoliko desetina hiljada ljudi. To je svakako manje u odnosu na skoro 300.000 koliko ih je bilo prošle godine, ali i dalje nije zanemarljiv broj. Inicijalna kapisla za proteste pre godinu dana bilo je povećanje cene goriva, ali se platforma zahteva i nezadovoljstva brzo proširila i to su postali antimakronovski i protesti za bolje socio-ekonomske uslove života i smanjenje jaza između bogatih i siromašnih. Protesti su bili burni, nekoliko ljudi je izgubila život, bilo je mnogo povređenih i pričinjena je ogromna materijalna šteta, no, godinu dana kasnije, kada je ljude na ulicama opet sačekao suzavac i (relativno) oštra retorika političkog vrha, postavlja se pitanje da li su „Žuti prsluci” uspeli bilo šta bitno da promene?

S jedne strane odgovor je „ne” jer je Makron i dalje na vlasti (na polovini svog predsedničkog mandata), uprkos tome što je jedan od glavnih zahteva bila njegova smena. Takođe, iako je francuska ekonomija uz velike probleme i dalje uspešna i moćna, klasne razlike se povećavaju. Osim toga, protesti nisu iznedrili jake lidere koji bi se mogli boriti u konvencionalnoj političkoj areni (neki ovo smatraju neuspehom a drugi naprotiv smatraju da su „Žuti prsluci” ostali jedini autentičan društveni pokret koji nije ispolitizovan u smislu da je bilo ko od glavnih političkih aktera uspeo da ih „pridobije”). Na kraju, protesti su vremenom ipak utihnuli, uprkos tome što je (manji) deo Francuza bio istrajan u tome da se svakog vikenda okuplja na ulicama.

S druge strane, odgovor na pitanje „Da li su ’Žuti prsluci’ uspeli nešto bitno da promene” može da bude i „da”. Prvo, cena goriva zaista nije povećana (što je, kao što smo rekli, bio incijalni zahtev). Drugo, i mnogo važnije, građani Francuske su pokazali snagu i moć pritiska „odozdo”. U eri velikog otuđenja političkih elita od građana (u većini zemalja a ne samo u Francuskoj), „Žuti prsluci” su jedan od retkih uspešnih tzv. novih društvenih pokreta koji su uspeli da skrenu pažnju na ozbiljne društvene probleme i da se pobune protiv nosilaca loših socio-ekonomskih politika. Takođe treba imati na umu da godinu dana kasnije „Žuti prsluci” ponovo pokazuju svoju snagu. Sprema se velika penziona reforma koja bi mnoge Francuze zaista mogla ozbiljno da pogodi, tako da će to biti novi test izdžljivosti i društvene snage pokreta, naročito jer je pomenuta reforma bila važna okosnica Makronove predizborne kampanje, te od nje ne može lako odustati.

U svakom slučaju, iza „Žutih prsluka” ostaje mnogo otvorenih (i zanimljivih) pitanja. Često se može čuti da je ovaj pokret apolitičan, što je svakako pogrešna formulacija jer su njihovi zahtevi političke prirode. Može se, međutim, postaviti pitanje o ideološkoj profilisanosti, odnosno o stranačkoj (ne)obeleženosti. Da li „Žuti prsluci” zaista sublimiraju zahteve i desno i levo orijentisanih građana ili je reč o dominantno levim idejama? Da li će pokret zadržati stav da im ne treba lider koji bi jednog dana ipak ušao u glavne političke tokove u Francuskoj?

Kada se jedna od predvodnica protesta, Ingrid Levevaser, kandidovala za izbore za Evropski parlament, pokret joj je okrenuo leđa (iako je prvobitno bio uz nju). Da li je takvo stanje održivo? Da li protest zaista nije iznedrio lidere ili ih samo ima više i ne pripadaju političkim strankama? U kom obliku i u kom obimu će pokret trajati na duže staze? Da li će ostati samo specifičnost Francuske ili će inspirisati građane u drugim državama? Koje metode će biti primenjivane? (U izveštajima iz Francuske čitamo da nasilno „krilo” nema veliku podršku građana, pa ipak ostaje pitanje uspešnosti drugih vidova borbe.)

Pitanja ima mnogo, a neke od odgovora dobićemo uskoro jer je za početak decembra najavljen novi veliki protest. Ovoga puta učešće su najavili i sindikati što svakako daje na snazi celoj priči o pobuni na francuskim ulicama. Sada će različiti delovi civilnog društva (građani i sindikati) pokušati da stanu na put sprovođenju penzionih reformi i strogim ekonomskim merama Vlade Francuske. Makron je svojevremeno rekao da su ga „Žuti prsluci” naterali da na građane gleda drugim očima i da ih bolje osluškuje - videćemo koliko je to tačno i kako će se dijalog na relaciji građani - elita dalje odvijati.

Asistentkinja na Odeljenju za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komеntari0
2c91d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja