Studenti čačanske Visoke škole tehničkih strukovnih studija (VŠTSS) već mesec dana se bore za opstanak svoje ustanove i protive se pripajanju Fakultetu tehničkih nauka (FTN). Ilija Ječmenica, predsednik tamošnjeg Studentskog parlamenta, naglašava da država pokušava da ugasi jedino njihovu visoku školu u Čačku, dok sve ostale osnažuje i ujedinjuje u akademije. Kaže da je ta odluka, doneta u Vladi Srbije, veliki udar za sve zaposlene u školi koja je u oktobru upisala 60. generaciju akademaca, a pogotovo za studente, dok je školski Savet taj potez nazvao „eksperimentom u obrazovanju”. Ječmenica napominje da je Viša tehnička škola (današnja VŠTSS) nastala 1960. godine, i da je upravo od njenog profesorskog kadra 1975. osnovan Pedagoško tehnički fakultet (današnji FTN). Od 1979. do 1988. ove dve ustanove su bile zajedno, ali, kako podseća, poslovanje nije bilo uspešno, pa se 1988. godine visoka škola odvojila i nastavila sa samostalnim radom. Međutim, tada je izgubila veliki deo prostorija, laboratorija, nastavnog kadra, pa joj je trebalo deceniju i po da se oporavi. Plašeći se slične sudbine, studenti se oštro protive ponovnom ujedinjenu.
Oni su zato pre mesec dana uputili apele Ministarstvu prosvete i premijerki Ani Brnabić da im ne gase školu i ne spajaju je sa fakultetom, a malo kasnije isti dopis, kao i telefonski poziv su uputili i Predsedništvu Srbije. U jeku organizovanja da stupe u štrajk, juče su im se, kažu, konačno obratili predstavnici Ministarstva prosvete i pozvali ih na sastanak krajem iduće sedmice. Tu će ponoviti svoj zahtev da se pripoje Akademiji Zapadna Srbija, kako je i bilo predviđeno. Ali, cela zavrzlama je i počela od toga što Čačani traže da sedište te akademije bude u njihovom gradu, a ne u Užicu, kako stoji u planovima Ministarstva prosvete.
– Posle našeg predloga da centar akademije umesto u Užicu, bude u Čačku, ministarstvo je i naložilo da se pripojimo fakultetu. Nadamo se da ćemo na sastanku u četvrtak uspeti da se dogovorimo da nas stave u sastav akademije, ali ćemo opet insistirati da njen centar bude u Čačku, jer smatramo da kao najstarija škola u ovom delu Srbije, koja dogodine puni 60 leta, to zaslužujemo – ističe Ječmenica i dodaje da to zaslužuju i zbog boljeg geografskog položaja, putne infrastrukture, privrednog okruženja, broja stanovnika i već postojećih visokoškolskih ustanova u Čačku.
I dok se studenti bore za opstanak visoke škole, deo njenog rukovodstva je održao sastanak sa upravom FTN-a na kome su već odredili smernice zajedničkog funkcionisanja, koje se mogu videti u izveštaju objavljenom na sajtu VŠTSS.
Naglašeno je da će postaviti prodekana koji će se baviti samo strukovnim studijama. Čelnici fakulteta su poručili da imaju interes da razvijaju strukovne studije, jer to daje veću mogućnost studentima da biraju svoje profesionalno opredeljenje i steknu obrazovanje koje je traženo u privredi. Takođe ističu da će se, uz podršku gradskih vlasti, zalagati da Čačak postane jedan od centara za dualno obrazovanje u Srbiji, što daje dosta prostora za razvoj strukovnih studija.
– Studenti visoke škole će nastaviti da realizuju stručnu praksu na način i u firmama kao do sada, s tim što će imati mogućnost da je realizuju i u preduzećima sa kojima je fakultet potpisao odgovarajuće ugovore – zaključeno je na pomenutom sastanku i dodato da će fakultet, u saradnji sa firmama koje već stipendiraju njihove akademce, nastojati da obezbedi i stipendiranje studenata strukovnih studija.
Plan je i da studenti sadašnje visoke škole dobijaju zvanja koja im pripadaju prema upisanim studijskim programima, a da im diplome izdaje FTN. Akademci to ne žele da prihvate već najavljuju proteste ukoliko sastanak sa Ministarstvom prosvete ne urodi plodom.
Lako nalaze posao
Tokom 59 godina rada visoka škola u Čačku je iznedrila skoro 7.000 inženjera različitih profila. Trenutno imaju oko 700 studenata, a ove akademske godine upisali su više od 200 brucoša.
– Škola ima dobar nastavni kadar sa razvijenom strategijom dualnog obrazovanja. Zato smo veliki konkurent na tržištu i naši studenti veoma brzo nalaze posao po završetku školovanja i, što je najvažnije, ostaju u zemlji. Zato nam nisu potrebne nikakve promene – ističe Ječmenica.
