subota, 27.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 25.11.2019. u 22:30 Jelica Antelj, Ivana Albunović
EVROPA SE BORI SA FALSIFIKATIMA U PČELARSTVU

U jednoj tegli med iz čak deset zemalja

Tržište preplavio jeftin med iz Kine. – Potrošači najčešće ni ne znaju da umesto domaćeg kupuju razne mešavine minimalnog kvaliteta
(Фото Пиксабеј)

U Evropskoj uniji danas se može poručiti iz Kine med po ceni od 1,4 evra za kilogram, što je neuporedivo jeftinije od proizvođačke cene pravog, kvalitetnog meda. Uslov je da kupac poruči najmanje jedan šleper ovog meda transportovanog u buradima od 300 kilograma, rekao je za „Politiku” Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS).

On kaže da meda iz Kine trenutno nema u Srbiji što ne znači da ga možda neće biti.

– Biće ga onda kada se falsifikatorima bude više isplatilo da ga uvoze iz te zemlje. Ovako, sada umesto nekad dominantnih plagijata od glukozno-fruktoznog sirupa prave lažni med od čistog šećera, jer je jeftiniji – ističe naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, tržište mnogih evropskih država preplavljeno je kineskim medom, to jest uglavnom mešavinama više vrsta meda. Ovakvo stanje praktično je postala konstanta na evropskom tržištu gde je, pre nekoliko godina, zabeležena minimalna cena kineskog meda od 0,9 evra po kilogramu.

– Imamo primere sa Hrvatskog tržišta gde se na deklaracijama može videti da je u teglu spakovan med iz više zemalja. Nekada i iz čak deset. On je najčešće minimalnog kvaliteta koji se zahteva propisima, ali daleko iza izvornog domaćeg meda – kaže Živadinović. Tako, recimo u ovom medu dijastaza, mera prisustva pčelinjeg enzima u medu, iznosi osam jedinica, a u domaćem može biti 12, 15 pa i znatno više od 20.

Hrvatska ima velike probleme u ovom sektoru. Mediji su objavili da je u odnosu na 2015. broj pčelara smanjen za 41 odsto, a košnica za više od trećinu, što govori da su ovaj posao u tom razdoblju napuštali oni s manjim brojem pčelinjih društava.

Prema pisanju „Jutarnjeg lista” i Hrvatska prati trend porasta stavljanja na tržište meda iz drugih zemalja, posebno Kine. Kina je uz EU najveći svetski proizvođač meda. Ali, bez obzira na to pčelari tvrde da tako nisku proizvođačku cenu nije moguće postići ako se poštuju principi pravilne proizvodnje meda u kojoj nastaje kvalitetan proizvod.

Spekuliše se da do ovako jeftinog meda ta zemlja dolazi tako što pčelari vrcaju nezreo med koji se nakon toga u industriji dorađuje. Suština je da u ranoj fazi med ima više enzima, ali takođe i vlage koja se posebnim metodama isušuje tako da se može dobiti proizvod minimalnog kvaliteta. Svakako, to nije vrhunski med koji je sazreo na prirodan način.

Zbog sve većih problema u pčelarstvu Evropska unija će u cilju spasavanja ovog sektora, koji zapošljava sve manji broj ljudi, od 2020. do 2023. izdvojiti 240 miliona evra, što je za 11 odsto više nego u prethodnom trogodišnjem periodu. Svaka država ima zadatak da izradi svoj nacionalni program podržano od EU iz čijeg će zajedničkog budžeta dobiti 50 odsto novca za pospešivanje proizvodnje meda.

– Svaka država u Evropi ima dobar i kvalitetan med. Sporno je to što se on mnogo uvozi, pa se pčelarima više ne isplati proizvodnja. Recimo, Nemačka proizvodnja pokriva svega 20 odsto domaćih potreba. Preostalo uvezu da bi nadoknadile nedostatak. I još 100 odsto preko toga što prepakuju i dalje izvoze – objašnjava Živadinović i dodaje da proizvodnja generalno pada i da je Nemačka, pre dvadesetak godina, proizvodila 50 odsto svojih potreba za ovim proizvodom. Razlog je to što se usled pada cena i uvoza ne isplati biti pčelar u ovoj zemlji, jer mladi ljudi generalno ne žele da se bave ovim poslom.

Živadinović iznosi računicu prema kojoj nabavna, to jest proizvođačka cena meda ne može da bude ispod 2,5 evra u proseku. Vrlo često, kaže, imamo situaciju da je niža. Kao sada sa suncokretovim medom kome je cena pala na dva evra, što je neodrživo za proizvođače.

– Tu nas ugrožava Ukrajina koja ima velike količine tog meda i koja snižava cenu ovog izuzetno kvalitetnog meda – objašnjava Rodoljub Živadinović.

Heljda, suncokret, pa sto praznih mesta

Prema istraživanju o antioksidativnim svojstvima meda ubedljivo najkvalitetniji je heljdin koga u Srbiji, nažalost, nema dovoljno.

– Rusi ga imaju dosta, mi ne. Možda malo u tragovima u livadskom medu, tamo gde raste heljda. Sledeći je suncokretov med, pa sto praznih mesta i svi ostali – kaže Rodoljub Živadinović.

Komеntari11
d4602
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

лтеле
@домаћи мед, ниси упознао људе који се стим баве, 90% су искрени поштени људи. тај посао није лак, како је представљен у медијима, нит зарада велика постоји, чак шта више, тек свака 4 година може дати значајнији приход и то под условом да су све пчелиње заједнице здраве и одличној кондицији што је доста сложен и мукотрпан посао за постићи а изискује константна улагања, без извесне добити.
лтеле
Момчино, пробај сам купити теглу меда било где и платити све анализе, па да видиш колико ће да те изађе та тегла. имам 120кошница, и од тога не може да се живи, то дође као успут. минимална цена мед је око 4е за кг на велико, испод тога трошкови су већи од прихода. у расходе улази јако много ставки, почевши од горива, сервиса камиона, регистрације, набавки посуда тегли налепница па тек онда бриге о самим пчелама, нове кошнице, алат и на крају прехрана и лечење пчела. много страдају од прскања.
Tmujči
Gledao sam naučni dokumentarac u Amsterdamu na ovu temu. Najopremljenije laboratorije u Njemačkoj u kojima rade stručnjaci isključivo na detekciji prisustva lažnog meda u udjelu uzoraka koji se uvoze iz Kine u EU tvrde da ne postoji niti će ikada postojati ni jedan test koji će moći da utvrdi koliki je stvarni udio šećerno-glukoznih dodataka u azijskom medu. Drugim riječima, čak 80% meda iz Kine može biti napravljenog od šećera, i ne postoji niti jedna naučna metoda da se to dokaže.
Domaći med
Davno sam izgubio povjerenje i u pčelare i u njihov pravi "domaći med". Slusajući njh lažni med je uvijek kod drugog pčelara.
Miticus
Zoran@ Bagremov je najslabiji med od svih, ali je najpopularniji i najskuplji zbog teskoce njegovog dobijanja. Najlakse se falsifikuje, najpre sto se najsporije kristalise (pocinje od 2 god kristalizaciju) i boja mu je providna a tezinski je najlaksi zbog male gustine.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja