subota, 16.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 25.11.2019. u 17:41 Snežana Kovačević

Obeležena 101. godišnjica prisajedinjenja Vojvodine Srbiji

(Фотографије Танјуг/Јарослав Пап)

Novi Sad – Vojvodina je ušla u svoj drugi vek sa Srbijom. Istorijsko prisajedinjenje iz 1918. godine svečano je obeleženo u Novom Sadu, gde je jedna od ovih odluka i doneta, a tim povodom je Radio-televizija Vojvodine simbolično pustila svoj signal iz nove zgrade u Sremskoj Kamenici, Muzej Vojvodine otvorio je izložbu „Vojne kape i šlemovi”, a predstavnici grada Novog Sada i udruženja građana tradicionalno su položili cveće i vence na fasadu zgrade na novosadskom Trgu slobode broj 3, gde je u svečanoj sali nekadašnjeg hotela „Grand Majer” Velika narodna skupština donela istorijsku odluku.

Pre 101 godinu, 25. novembra 1918, Srbi i drugi mahom slovenski narodi iz tadašnjih austrougarskih oblasti Bačke, Banata i Baranje odlučili su o priključenju kraljevini Srbiji. Dan ranije – 24. novembra te godine, isto je odlučeno u Rumi za oblast Srema, čime su ostvarene vekovne težnje ovdašnjih Srba da se priključe matici.

Novosadski gradonačelnik Miloš Vučević izjavio je da posle 101 godine od istorijske odluke koja je opredelila sudbinu i naših predaka i budućih generacija ostajemo na istom putu. „Ostajemo na putu borbe za slobodu, istinu, mir”, kazao je nakon polaganja venaca.

Ta istorijska odluka je bila, smatra, mudra i uticala je na to da Vojvodina, kao sastavni deo Srbije, izbegne „neke neželjene situacije“ na teritoriji bivše Jugoslavije.

– Vojvodina je sigurna i bezbedna u Srbiji zahvaljujući toj odluci, mudroj ideji Jaše Tomića i svih koji su učestvovali u njenom donošenju, a na nama je da to čuvamo. Da čuvamo i raznolikost u Vojvodini, da se razumemo i kad pričamo na različitim jezicima, da pokažemo da ovde Evropa u malom živi oduvek i da nikada se to neće ni promeniti, da o tome ne treba niko da nam priča jer mi tako zaista živimo – kazao je Vučević.

Za današnju Vojvodinu je 25. novembar datum od pokrajinskog značaja, a ove godine prvi put je tim povodom dodeljena nagrada „Mihajlo Pupin“ kao najviše priznanje pokrajine pojedincu. Njen prvi laureat je akademik Miro Vuksanović. Komisija je priznanja dodelila je nagrade za posebne oblasti i to košarkašu Nikoli Jokiću (sport, priznanje „Momčilo Tapavica”), osnivaču Fondacije „Tijana Jurić” Igoru Juriću (ljudska i manjinska prava, „Ljudevit Mihaček”), privredniku Petru Matijeviću (privreda, „Lazar Dunđerski”), prosvetnom radniku Atili Vajdi (obrazovanje, „Đorđe Natošević”), koordinatorki Ženske parlamentarne mreže u Skupštini APV Miji Strajin (ravnopravnost polova, „Milica Tomić”), pijanistkinji Riti Kinki Radulović (kultura, „Ferenc Feher”).      

I ovog 25. novembra čule su se ideje da bi taj datum trebalo da bude državni praznik. Goran Maksimović, koji u Novom Sadu predvodi Udruženje potomaka ratnika Srbije 1912–1920, kaže da je pobeda koja je izvojevana 25. novembra u Novom Sadu najveća od svih pobeda Velikog rata.

Na Trgu se okupio narod, a Pavle Lučić, predsednik gradske organizacije Saveza potomaka ratnika Srbije 1912-1920, rekao je da je došao u grupi sa pedesetak građana Beograda na ovo „sveto mesto” i da je uveren da će ovaj datum prerasti u državni praznik.

– Braća uvek i uvek zajedno – kazao je Mirko Bajić, potpredsednik Nacionalnog saveta Bunjavaca, koji ovaj datum slave i kao svoj nacionalni praznik. Po rečima Bajića, Bunjevci su dali neprocenjiv doprinos prisajedinjenju Vojvodine, oni poštuju i vole svoju matičnu državu Srbiju, jednako kao što su „radosni i zahvalni“ na tome što država Srbija prihvata Bunjevce kao autohton narod.

Novosadski radikali položili su cveće i na spomenik Jaše Tomiću i predložili da se 24. i 25. novembar proglase za državni praznik.

Vojne kape i šlemovi u Muzeju Vojvodine

Izložba „Vojne kape i šlemovi“, koja je otvorena u Muzeju Vojvodine povodom 101. godišnjice prisajedinjenja Vojvodine, predstavlja prema rečima njenog autora Zorana Veljanovića, izbor od 43 ekskluzivnih primeraka vojnih kapi i šlemova, koji u razdoblju od sto godina pokazuje šta su vojnici na ovim prostorima Balkana nosili na glavama. Izložba je realizovana u saradnji sa novosadskim kolekcionarom Dejanom Kragićem.

Komеntari21
c308d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nemanja
Srbi su 1918. cinili jedni trecinu stanovnistva Vojvodine. Nemci i Madjari jednu polovinu. Interesantno je "demokratsko" glasanje u kom jedna trecina odlucuje o prisjedinjenju. Budimo iskreni, Srbija je kao pobednica prvog svetskog rata okupirala Vojvodinu. Danas, iako cine jednu trecinu stanovnistva Republike Srbije, Vojvodjani prakticno nemaju nikakvu odlucujucu moc. Kroz istoriju Srbije kraljevi i vecina presednika, ministara, premijera je poreklom iz Crne Gore, Kosmeta ili juzne Srbije.
Драган П.
Скупштина на којој је донета одлука о присаједињењу је била, по имену, Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи, а не скупштина свих становника поменутих области. Разумете ли сад разлику? Нису одлучивали сви становници тих крајева, већ само Срби, Буњевци и остали Словени. Па опет, било је присутних и Мађара, Немаца, итд. Иначе, своја посебна народна већа и скупштине тих дана у умирућој А-У монархији посебно су имали Мађари, Немци и остали.
Игор Г.
Дана 25. новембра 1918. године, сазвана је Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи, која је прогласила присаједињење ових региона Краљевини Србији (на скупштини је било укупно 757 делегата, од којих 578 Срба, 84 Буњевца, 62 Словака, 21 Русин, 6, Немаца, 3 Шокца, 2 Хрвата и 1 Мађар). Срби су тада чинили 33% становништва.
azov
Vojvodina je od 1848. pa do 1860. godine bila politički, a posle toga pa sve do 1944. godine samo geografski pojam. Naravno svi zaboravljaju da Vojvodini pripada i Baranja, čiji je najveći grad Beli (ne Bijeli) Manastir.
milan
Vilsonova doktrina ali i pre svega, politicka volja SAD, omogucili su formiranje kraljevine SHS i pripajanje teritorije, koju danas poznajemo kao Vojvodina toj drzavi. Tokom 101 godina postojanja ( uz vojnu intervenciju 1999 godine ) regija, pa i Vojvodina, je manje ili vise ispunila ocekivanja osnivaca, SAD-a.
Nemanja
Usrecili se
Zoran Markovic
Pa i jesmo. Zar bi nam bilo bolje da smo ostali uz Madjare? Onda bi Novosadska racija bila jos veca i teza. Ovako smo svoji na svome. A Ti idi di hoces, ko Te sprecava?
Zoran Markovic
Pa i jesmo. Zar bi nam bilo bolje da smo ostali uz Madjare? Onda bi Novosadska racija bila jos veca i teza. Ovako smo svoji na svome. A Ti idi di hoces, ko Te sprecava?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja