Čitavu deceniju slušamo hvalisanje i kritike zbog izgradnje dva projekta. Jedan je napravila bivša vlast Beograda – Most na Adi. Drugi je „Beograd na vodi”, koji pravi sadašnja vlast. I za jedan i za drugi izlišne su i slavopojke i kritike.
I sa drugim projektima je slična situacija. Slušamo slavopojke o uspešnim radovima na Slaviji, Svetosavskom platou, Skadarliji, Trgu republike. Pojavile su se i kritike da ima dosta propusta na pomenutim objektima. Nepošteno je kritikovati nešto što je dobro urađeno, a još nepoštenije braniti nešto što je loše urađeno.
Kao neko ko je do penzionisanja radio u Direkciji i Zavodu za izgradnju i rekonstrukciju Beograda, mišljenja sam da dva propusta nisu smela da se dogode. Jedan se desio prilikom rekonstrukcije ulica na Paliluli, kada je prekinuta vodovodna cev, a izlivena količina vode izazvala velike probleme. Havarija je nastala zbog toga što izvođači radova nisu koristili planove podzemnih instalacija. Drugi propust je famozno preslaganje kocki na Trgu republike. Dobija se utisak da pomenutim radovima ne rukovode iskusni građevinski stručnjaci. Beograd ima izvrsne inženjere i urbaniste: Inženjersku komoru, inženjerske, građevinske i arhitektonske akademije, Društvo inženjera i tehničara. Navedene institucije treba da reaguju ako se u Beogradu nešto radi nestručno i da ponude svoju pomoć. Javljaju se dileme i pitanja šta je sa gondolom, sečom drveća, Starim savskim mostom. Na sva ova pitanja, u interesu Beograda i Beograđana, treba da odgovore jedino stručnjaci.
Vest koju su donele svetske agencije – da je naš Beograd najzagađeniji grad na svetu, alarmantna je i zabrinjavajuća. Beograd ima idealan geografski položaj. Nalazi se na 45. stepenu (paraleli) severne geografske širine, što znači da je podjednako udaljen od polutara i Severnog pola. Za zagađenje Beograda nisu krive samo klimatske promene, kao što neki rekoše, i na ovo pitanje treba da daju odgovor samo stručne institucije.
Radoš Krunić,
diplomirani inženjer, Beograd
