sreda, 22.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:15
PRED DAN ZASTAVE U PREŠEVU

Albanci „podgrevaju” priču o referendumu iz 1992.

Ragmi Mustafa najavljuje da će od svih prisutnih u albanskoj politici tražiti da podrže „međunarodno pravo Albanaca u ’preševskoj dolini’ za pripajanje Kosovu”
Autor: Dejan Spalovićutorak, 26.11.2019. u 22:55
Општинско здање у Прешеву (Фото Мина Ћурчић)

Predstojeći dan zastave, koji se obeležava u četvrtak, ponovo je poslužio kao povod Albancima iz tri opštine s juga centralne Srbije za pripajanje takozvanom Kosovu. „Podgrejana” je i priča o samoinicijativno sprovedenom referendumu iz marta 1992, na kojem su žitelji ovog dela Srbije na svoju ruku glasali za ujedinjenje s KiM. Ovo izjašnjavanje juče je pomenuo predsednik Demokratske partije Albanaca u Preševu Ragmi Mustafa, najavivši da će Albanci u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa tražiti da se realizuje rezultat referenduma, a da će taj zahtev preneti političarima na predstojećoj konferenciji „Uloga Albanije u promociji interesa Albanaca na zapadnom Balkanu”, prenosi „Telegrafi”.

„Zamoliću sve prisutne u albanskoj politici da podrže inicijativu i međunarodno pravo Albanaca u ’preševskoj dolini’ za pripajanje Kosovu. U poslednje vreme je došlo do negativnih tendencija u albanskoj politici na Kosovu, izbegava se taj zahtev Albanaca zbog mogućnosti da bi i Srbija mogla nešto da traži od Kosova”, rekao je Mustafa.

Za četvrtak je u centru Preševa, kao i prethodnih godina, najavljen protestni marš, pod sloganom „Dosta više. Dolina hoće rešenje”. Inicijator skupa je organizacija ratnih veterana takozvane Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe, a podržali su ih saveti islamske zajednice i većina albanskih političkih partija iz ovog dela Srbije. Predviđeno je da se učesnici okupe oko 11 časova ispred zgrade Doma kulture „Abdula Krašnica”, a odatle će ulicama 15. novembar i Sava Kovačević nastaviti šetnju do zgrade opštine. Na kraju marša, kako se navodi, biće pročitana politička izjava s konkretnim zahtevima Albanaca s juga Srbije da se konačno reši njihovo pitanje.

Zahtevi će biti upućeni međunarodnim institucijama akreditovanim u Beogradu, čelnicima Albanije i predstavnicima privremenih kosovskih institucija. U četvrtak se obeležava 107. godišnjica albanske države i zastave. Albanci širom sveta, kako pišu mediji na albanskom jeziku, ovaj dan provešće u slavlju. Proslava se, osim u Albaniji, tradicionalno održava na Kosovu i Metohiji, u takozvanoj preševskoj dolini i delovima Makedonije gde su Albanci većina.

Uprkos tome što je ostalo tri dana do ovog skupa u Preševu, na ulici, prodavnicama i pijaci niko ne govori o protestu u četvrtak. U samom gradu nema priprema za predstojeći marš, a većina Albanaca koji žive u Preševu ne želi da govori o predstojećem maršu i tvrdi da navodno nije upućena šta će se dešavati 28. novembra. Za njih je glavna tema kako zaraditi što više novca u ovom delu Srbije. Da će se nešto dogoditi u četvrtak može se pročitati na albanskim portalima i medijima. Zanimljivo je da u Preševu, za sada, osim na lokalnom groblju, gde su se i ranije mogle videti, nisu istaknute albanske zastave.

Za to vreme politički predstavnici lokalnih Albanaca pitanje prava onih koje predstavljaju ne pokušavaju da reše kroz institucije sistema tako što će, na primer, u Skupštini Srbije pokrenuti neku nacionalnu temu. Svake godine gotovo isti scenario, niko ne pominje da su Albanci s juga Srbije navodno ugroženi, a onda to bude glavni motiv da se pripadnici ove nacionalne zajednice ujedine u maršu za svoja prava. Povod za marš ove godine je navodna diskriminacija od strane države, što je, navode organizatori, razlog da Albanci iz Preševa, Bujanovca i Medveđe ovaj dan obeleže protestom.

Ragmi Mustafa je kazao da prava Srba sa KiM koje traži Srbija s međunarodnim garancijama treba dati i Albancima u tom kraju. „Zahtevam sprovođenje referenduma iz marta 1992. godine, ostvarenje ideala Oslobodilačke vojske za Preševo, Bujanovac i Medveđu, političke platforme koju su albanske političke stranke usvojile 2006. godine, koja govori o pravu Preševa, Bujanovca i Medveđe da se pridruže republici Kosovo”, kaže Mustafa.

Politički predstavnici Albanaca u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa očekuju da će nova kosovska vlast ozbiljnije shvatiti pitanje Albanaca iz tih opština, prenosi „Koha”. Između ostalog, oni očekuju da će se budući pokrajinski premijer Albin Kurti pozitivno odnositi prema zahtevima za njihovo uključivanje u politički dijalog između Kosova i Srbije, pod okriljem EU.

Nemanja Starović iz Centra za društvenu stabilnost za „Politiku” kaže da zahtevi Albanaca s juga Srbije za pripajanje tzv. Kosovu potvrđuju da je ideja „velike Albanije” ne samo živa već i da predstavlja dominantni politički koncept kako u Prištini, tako i u Tirani, a da se pristup albanskih političkih lidera možda razlikuje na planu taktike kojom taj nacionalni cilj žele da ostvare, dok o krajnjem ishodištu svakako postoji opšta saglasnost.

„Proslave dana zastave koje se organizuju na svim područjima koja naseljavaju Albanci najrečitije govore o stvarnim težnjama albanskih lidera koji samoproglašenu nezavisnost takozvanog Kosova vide tek kao etapu ka formiranju države koja će okupiti sve Albance. U prilog tome se valja podsetiti da, recimo, i najliberalniji među političkim akterima iz Prištine, Veton Suroi, u svojoj knjizi zastavu takozvanog Kosova poredi s nekim ’peškirom iz turskog hotela’”, kaže Starović.

Navodi i da bismo morali da budemo svesni stvarnih namera i težnji Albanaca, kao i toga da ne postoji dovoljno volje među ključnim međunarodnim akterima da se proces stvaranja „velike Albanije” zaustavi. Starović kaže da, ne mireći se s dvostrukim standardima kojima smo već decenijama izloženi, moramo uporno insistirati na zaštiti vitalnih interesa naše države i pravu na rešavanje nacionalnog pitanja Srba kojim se jedino može uspostaviti održiv poredak na Balkanu.


Komentari8
5dfda
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Mira
Krim je pre 80 godina bio Ruski, cisto da znate. Sad je vracen u ruke vlasnika.
Бранко Срб Козаковић
Честа мантрична поука. А чији је био пре тога? И, од када и колико дуго је био росијски, као и на који начин је постао њихов? Молим за одговоре. Узгред, колико је Србија била "туђа", а да ли знате колико је КиМ дуго било ван административног оквира ма које Србије - од времена када смо га добили до данас? Хвала.
Preporučujem 1
Бранко Срб Козаковић
Као на Криму. Овде се пожурило са непоштеним и удворничким паролаштвом - "Данас Крим сутра Ким!" - воли народ пароле. Што би Путин рекао: на КиМ није било референдума као на Криму па зато оно и не може бити независно (sic!). - а знамо какав би био исход тог реферндума. Све у свему, високо смо полетели а пад ће бити болан и сраман. Наше непоштење ће нам се обити о главу.. Образ смо и тако неповратно изгубили.
E pa
@Бранко Срб Козаковић, vi to, može biti, pišete zaključujući po sebi? Onda nije lepo da generalizujete.
Preporučujem 5
Vujisic
Ciji referendum? Doline!?
Preporučujem 4
Средоје
Само нека шетају, шетња је добра за здравље!
stari doktor
A sada zamislite šta bi se tamo dešavalo da, ne daj Bože, opet neka sila napadne Srbiju?
Олен
Неки људи једноставно још нису схватили да су њихови политички мотиви превазиђени на Западу. Босна, Косово, Албанци ... су теме из 90-их. Запад то више не занима, они се сада баве мигрантском кризом, Сиријом али и растом десничарских странака широм западне Европе. Ови наши могу да читају шта желе и да машу заставама којим год хоће када се ниједна велика сила неће осврнути. Уједно, док су разарали Србију 90-их, на сцени није било Русије и Кине док данас ....

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja