nedelja, 19.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:26
INTERVJU: NINA SAVČIĆ, književnica i likovna umetnica

Glavno osećanje savremenog čoveka je anksioznost

Izbora ima i nije samo hrabrost potrebna, već i vera u to da smemo da biramo
Autor: Marina Vulićevićsreda, 27.11.2019. u 21:00
(Фото Жељко Синобад)

Bibliotekar ima jedno od najfantastičnijih zanimanja, o kojem je Bela Hamvaš pisao kao o poslu koji ima veze sa onostranim i podzemnim svetovima, a naša književnica i likovna umetnica Nina Savčić, slično tome, uobličila je svoj roman „Vlasnik svega našeg”, u izdanju „Arhipelaga”. Prema njenim rečima, prvobitno, ime ove knjige bilo je „Bibliotekar”. „Tako sam želela da pojačam anksioznost kod čitalaca. Naslov upućuje na junaka koji se nikad ne pojavljuje, za koga i ne znamo da li postoji. Jedan od prvih čitalaca rukopisa bio je Lazar Džamić, naš poznati stručnjak za marketing. Odmah je rekao da naslov treba menjati. Iz romana je izabrao rečenicu koja glasi „Vreme, podmukli vlasnik svega našeg” i predložio novo ime. Naravno, prihvatila sam, ali svoj prvi roman i dalje zovem ’Bibliotekar’, kaže Nina Savčić za naš list.

Nije slučajno što vaš roman otvara citat iz Mopasanove pripovetke „Orla”. Slično junaku ove klasične proze i vaša junakinja prolazi kroz stanja nejasnog straha, nesaznatljive granice jave i sna. Da li je atmosfera vašeg romana uzrokovana prevashodno književnim svetovima možda Kafke, Bulgakova, Gogolja, Čehova… ili je njeno poreklo u svakodnevici, koja je i sama često fantastična?

Od Gogolja, zatim i od drugih navedenih autora deli nas mnogo decenija, a ipak elemente njihovog sveta ili osećanja njihovih junaka prepoznajemo u ovom vremenu. Svakako su najpre na mene uticali Čehov i Kafka. Oni su i uključeni u roman. Junakinja sanja Čehova i tražeći njegovu dramu otkriva tajnu biblioteke. Citira i Kafku. Skriveno, istina. To je minijaturna zagonetka za čitaoce. Međutim, atmosfera romana najviše je građena prema kontekstu u kom živimo, koji predstavlja okvir naših dana. Mislim da je osnovno osećanje savremenog čoveka anksioznost. Da li je sigurnost u drugim vremenima bila izvesnija, ne znam. Sada je ovako. Vodimo dnevne borbe sa nesigurnostima, i egzistencijalnim i ličnim/psihološkim. U tom paklu ne možemo da se osećamo dobro. Zastrašuju nas i prete nam, jasno je onda da je strah prvi odgovor.

Zbog čega ovaj svet, sličan iščašenoj stvarnosti „Alise u zemlji čuda”, ili male Doroti iz „Čarobnjaka iz Oza”, u jednom trenutku čitamo kao ludilo koje postaje prihvatljivo i normalno?

Dobra strana naše adaptibilnosti, iznikla verujem iz potrebe da preživimo, praćena je pomeranjem granica. Polako počinjemo da živimo život kakav nikad ne bismo da smo bili pitani. Ako i postanemo svesni koliko smo pobegli ili koliko su nas okolnosti odvukle daleko od naših izbora, to pripisujemo nemanju alternative. Gutaju nas ponori u koje smo nekad samo zakoračili. Izbora ima i nije samo hrabrost potrebna, već i vera u to da smemo da biramo. Moja junakinja je napravila izbor, neki izbor. Zaboravljamo da nam vreme svima otkucava. Sadašnjost doživljavamo kao večnost i puštamo okolnostima da nas nose svojim vodama. Svest o konačnosti ume da probudi. Kad shvatimo da nema više vremena, možemo da ustanemo protiv okova u koje smo se upleli, da prekinemo i krenemo ka onome što želimo.

Grad je metafizički prostor vaše proze, ispunjen brojgelovskim likovima, malo je tu vrline, mnogo haotičnog, košmarnog, onostranog. Kakvo je vaše shvatanje urbanog i ljudskog života u njemu?

Upravo takvo, ali ne samo takvo. Grad nas melje, opterećuje nas zvukovima, oduzima individualnost, tera nas da prisustvujemo... ali i daje prostore slobode, nudi razne sadržaje. Moja junakinja je posmatrač, ona tako učestvuje u ludnici koju zovemo život u gradu. S druge strane, možete i da se uključite. Grad povezuje. U gradu niste sami. Sebe nazivam „salonskim poljoprivrednikom”. Sanjarim o životu u prirodi, o ogromnom nebu koje ne seku krovovi zgrada, u kući pored bašte gde bih sama gajila voće i povrće. Međutim, moja priroda očišćena je od mnogo čega što čini prirodu. U bajkovitoj slici koja me mami nema blata, insekata... Imam gradsko, iracionalno poimanje života u prirodi, ono koje je formirano na slikama iz kataloga putničkih agencija. Na kraju uvek shvatim da je moj izbor grad, nekad baš Beograd. I povremeno bekstvo u prirodu. Sa vaj-fajem, obavezno. Zato sam „salonski” žitelj planinskog sela.

Da li na vaše uobličenje sveta grada utiče i vizuelni deo vašeg obrazovanja, jedna postmoderna, slikovna, medijska, filmska situacija?

Utiče, naravno. Sve vreme pisanja romana, pred očima su mi bila De Kirikova dela. Grad koji ćuti, samo senke i skulpture, posebna svetlost. I Skorsezeov Trevis, koji automobilom bludi po ulicama i svedoči njujorškoj frivolnosti. Možda Fon Trirova „Melanholija”. Tišina delikatnih Rotkovih velikih platana koja simbolizuje privatnost doma. Slika snega koji je padao dok je Akakije Akakijevič hodao zavejanim ulicama. Čehovljeva slikarska rešenja pri opisima. Sve to je uticalo. I još mnogo toga čega nisam svesna. Vizuelni deo mog obrazovanja ili interesovanja možda je čak važniji od literarnog... Ako smem da priznam.

Postoji deo privatnosti i zatvoren univerzum biblioteke, ali nešto drugačije od rajske, borhesovske. Zbog čega ova biblioteka poseduje kutije umesto stvarnih knjiga, a ulazak u nju nalikuje na faustovski ugovor?

Zaista sam radila kao zamena za bibliotekara u jednoj školi na rubu Beograda. Biblioteka je bila izuzetno bogata, imala je neverovatan fond knjiga. Niko nije ušao da pozajmi knjigu za mesec i po dana. Zar je bitno da li su na policama kutije koje imitiraju knjige ili knjige koje niko ne čita! Iza toga stoji i pitanje koliko smo iznevereni u svetu u kom živimo. Šta je stvarno, šta je lažno, jer mnogo je laži oko nas. Što se tiče „faustovskog ugovora”, veoma uslovno shvaćene metafore o nepromišljenim izborima, opasnoj trgovini, prihvatanju posledica, nepoznavanju sebe, pohlepi... to činimo svi. Pravimo kompromise i plaćamo ih. Nekad se prevarimo, uvidimo to ali pomislimo da ne možemo nazad, zaboravljamo da je Mefisto u našim sporazumima čovek kao i mi (Mefisto smo često baš mi). Shvatiće ili neće shvatiti da prekidamo ugovor, međutim zbog toga nećemo izgoreti u paklu. Dušu čuvamo na druge načine.


Komentari8
c7b66
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Miša
Frustracije, nelagoda i osećaj besmisla postali su pravila masovnog društva u savremenoj civilizaciji, a potraga za izgubljenim ili ugroženim individualnim i kolektivnim identitetom ne daje zadovoljavajuće rezultate. Nema ni teorijskih nagoveštaja društvenonaučne inteligencije na potrebu ljudi da povrate ili uspostave identitet vlastite ličnosti.
Slavisa
Radim u kolektivu gde je vecina visokoobrazovana. Volim da citam i to me ispunjava. Na poslu nemam s kim da podelim utisak o procitanoj knjizi ili piscu. Jedino o cemu se prica na pauzama ovih je crni petak i rasprodaje. Osecam se kao da sam pao s Marsa.
Бранислав Станојловић
Православац сам од 76 година, па можда нисам савремен и немам напрегнутости (нисам ни покондирена тиква).
Nikola Kiric
Ja imam tremu kad krenem da otvorim novine. Strah me da necu nista razumjeti, od tolikih stranih rijeci. Strepim da se, jednog dana, necu moci sporazumijevati sa omladinom, jer ce im mozgovi biti isprani izjavama akademskih skorojevica moje generacije.
Jovan ©
"Koliko smo iznevereni u svetu u kom zivimo" ? "Od kolevke pa do groba..."

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja