utorak, 29.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 27.11.2019. u 22:55 Biljana Baković

Američki kongresmeni slušali priče o ustaškim zločinima

U Kongresu SAD je 21. novembra održano javno predavanje ”Jasenovac: neizgovoreni genocid i Holokaust 1941–1945”
Небојша Радојичић, Дејвид Вујић, Драгана Томашевић и Ђерђ Матковић у Конгресу САД (Фото Српски народни савез)

Dok jedan grad u Hrvatskoj, Slavonski Brod, kite novogodišnjim ukrasima u obliku „ušastog” latiničnog slova u, a koji već ima ulicu nazvanu po ustaši Milu Budaku – što je samo poslednji prilog nizu primera koji svedoče o pokušajima uzdizanja ustaštva – nije zgoreg što su se istovremeno i u Jerusalimu i u Vašingtonu mogla čuti srpska sećanja na vreme i nacističku tvorevinu čiji su ovo simboli. U američkom Kongresu je 21. novembra održano javno predavanje „Jasenovac: neizgovoreni genocid i Holokaust 1941–1945”, a u Svetom gradu, u Izraelu, dva dana ranije, u okviru akademskog okruglog stola posvećenog srpsko-izraelskim odnosima, nisu se mogle izostaviti zajedničke uspomene na vreme zla u Nezavisnoj državi Hrvatskoj.

U tridesetak minuta govora, koje je detaljno pripremala šest meseci da bi u tom kratkom vremenu mogla što bolje da dopre do američke publike, Dragana Tomašević, osnivač i direktor Fondacije sećanja na Jasenovac i Holokaust iz Londona, predstavila je 700 godina srpske istorije i stradanja, od Kosovskog boja, preko dva svetska rata, do ratova devedesetih godina 20. veka. Pomenula im je i jedinstveni spomenik njenog naroda – Ćele-kulu iz Niša, koji svedoči o otporu (današnjim jezikom rečeno) radikalnom islamu, pa gubitak trećine populacije i prve koncentracione logore iz Prvog svetskog rata, a onda i monstruozne zločine pripadnika ustaškog pokreta nad Srbima, Jevrejima i Romima u jasenovačkom sistemu logora smrti.

„Rekla sam prisutnim kongresmenima, senatorima i drugima – a sala je bila puna – sve što je bilo patološko, kriminalno i bolesno, što je karakterisalo ustaški pokret u celini, kulminiralo je u Jasenovcu. Objasnila sam im da su ustaše ubijale manuelno i navela neke od metoda. Rekla sam im da sam ja potekla od preživelih iz ustaškog genocida, čija je cela porodica ubijena u februaru 1942, kada su u selima Šargovcu, Motikama, Drakuliću i rudniku Rakovac kod Banjaluke ustaše uz blagoslov fratra Filipovića u jednom danu ubile više od 2.300 ljudi. Bez ispaljenog metka”, kaže Dragana Tomašević za „Politiku”. I dodaje da njen govor nije bio direktna optužba, nije bio prst u oko, nego diplomatski odmeren i uz najveći pijetet prema svim žrtvama. Videla je, kaže, da je pažljivo slušaju, a na nekim licima je primetila i da su šokirani.

U saopštenju koje je dostavio medijima, Miloš Rastović, koordinator za kulturu Srpskog narodnog saveza iz Pitsburga, naveo je da je ovo prvi put u poslednje dve decenije da se američki Kongres bavi pitanjem ustaškog genocida koji je počinjen nad Srbima, Jevrejima i Romima u NDH. „Američki kongresmeni, senatori, diplomate, strani ambasadori, predstavnici vladinog i nevladinog sektora i američkih medija imali su priliku da se više upoznaju s ovim delom srpske istorije Drugog svetskog rata. Skup je počeo prikazivanjem dokumentarnog filma ’Kultura sećanja’ Narodne i univerzitetske biblioteke Republike Srpske. U filmu su prikazana svedočanstva i patnje preživelih u koncentracionim logorima u NDH”, naveo je Rastović, koji je otvarajući skup rekao i da „danas imamo mali broj preživelih logoraša koji nam pomažu da bolje razumemo opasnost od masovnih ubistava, mučenja i genocida”.

Rastović je pomenuo tragično iskustvo njegovog oca pesnika Ilije Rastovića i celokupne porodice u logoru u fašističkoj Mađarskoj za vreme Drugog svetskog rata, a Drina Rajić je donela sliku svoje majke koja je kao dete od devet godina preživela Jasenovac tako što su je pokrstili i dali jednoj katoličkoj porodici. Izložba „Anatomija zaborava” postavljena je tri dana u Rejburn foajeu Kongresa. Srpski narodni savez, najstarije srpsko dobrotvorno društvo u Americi, koje postoji od 1901, organizovalo je ovaj događaj u saradnji s kancelarijom Republike Srpske za saradnju, trgovinu i investicije u Vašingtonu, Fondacijom sećanja na Jasenovac i Holokaust iz Londona u Velikoj Britaniji i Narodnom i univerzitetskom bibliotekom RS u Banjaluci. Podršku je dalo i Ministarstvo spoljnih poslova Srbije, a skupu je prisustvovao i ambasador Srbije u SAD Đerđ Matković, kao i diplomatski kor BiH, s ambasadorom Bojanom Vujićem na čelu.

Jerusalimska deklaracija

Skup o srpsko-izraelskim odnosima prošle nedelje u Jerusalimu zaokružen je Deklaracijom povodom 80 godina od početka Drugog svetskog rata (1939–2019), kao doprinos borbi protiv antisemitizma, ksenofobije, neofašizma i svih oblika diskriminacije. Jerusalimska deklaracija je usvojena i u znak sećanja na sve žrtve fašizma, Holokausta i genocida, posebno na žrtve logora za istrebljenje Jasenovac i zabrinjavajućeg trenda revizionizma i rehabilitacije ustaštva. Potpisnici, među kojima su deca logoraši iz Jasenovca, kao i članovi Grupe GH-7 – stop revizionizmu, pozivaju Ujedinjene nacije, Odeljenje za Holokaust, i Međunarodnu alijansu za sećanje na Holokaust, kao i sve relevantne organizacije, vlade i nevladine organizacije širom sveta da osude i zaustave rast fašisoidnih ideologija, posebno ustaške ideologije, i javno ohrabrivanje upotrebe ustaških simbola u Hrvatskoj, na isti način kao sve druge neonacističke i neofašističke pokrete.

Komentari30
63431
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Bane L.
Srbija pamti!
Раде Ковачевић
Hrvoje@Питајући се:Шта сад Срби могу да раде са истином о усташким злочинима, симултано сугеришете одговор:Баш ништа, и даље...могу Срби своју истину окачити о клин,јер им она не може помоћи,ма колико је преносили по свету, јер нас њихова злехуда истина не интересује!Тачно,али поставља се питање, кога ова истина не интересује,те дајемо одговор: усташе!Ви доказујете исправност једне мисли античког историчара Тацита који је рекао:“Злочин који се једном разоткрије нема где да побегне до у дрскост."
Trifun
Da je svet znao za Jasenovac i pocinjeni genocid nad Srbima od strane hrvatskih ustasa,ne bi dozvolio da se genocidna tvorevina NDH2 obnovi,od strane onih koji su pocinili genocid za vreme NDH1.Koji su "pacovskim kanalima",uz precutnu saglasnost komunista,izbegli kaznu emigrirajuci u J.Ameriku.Koji se 90-tih vracaju da razbiju YU(padom berlin.zida istekao rok trajanja) i da obnove NDH2.Koji su zavrsili posao Pavelica i Srbe u Hrvatskoj (nekada konst.naroda)sveli na zanemarljivih par procenata...
Matko
Ovo je pogrešna prezentacija. Nije trebalo nepotrebno zalaziti u prošlost i gubiti vreme i pažnju Kongresa i, eventualno, javnosti. Trebalo je početi i završiti sa NDH i njenom politikom i pozvati se na izvore koji dokumentuju iznesene činjenice, kao i na ljude koji su pisali o ovome ili se na bilo koji način bavili ovim problemom, a takvih je bilo mnogo i na Zapadu.
Matko
Ovo je pogrešna prezentacija. Nije trebalo nepotrebno zalaziti u prošlost i gubiti vreme i pažnju Kongresa i, eventualno, javnosti. Trebalo je početi i završiti sa NDH i njenom politikom i pozvati se na izvore koji dokumentuju iznesene činjenice, kao i na ljude koji su pisali o ovome ili se na bilo koji način bavili ovim problemom, a takvih je bilo mnogo i na Zapadu.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja