nedelja, 19.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:26

Dolare za put u Njujork daće za lečenje bolesnog deteta

Majstor Milorad Jurković iz okoline Beočina, koji se pročuo se po poklanjanju stolica za bebe, odustao je i od primanja nagrade za humanost da bi novac dao nekom malom pacijentu
Autor: Dragana Jokić-Stamenkovićsreda, 27.11.2019. u 20:20
Столар Миле са сином испред своје радионице (Фото приватна архива)

Četiri godine mnogima poznat samo kao „stolar Mile” iz Rakovca kod Beočina plemenitošću pleni pažnju javnosti jer besplatno izrađuje stolice za hranjenje beba i poklanja ih roditeljima koji ne mogu da ih priušte. Najnovijim gestom, koji je podelio na „Tviteru”, majstor Milorad Jurković prevazišao je dosadašnju humanost i pokazao da ima srce veće od Amerike. Upravo u tu državu, u grad Njujork, trebalo je na Aranđelovdan da odleti i primi nagradu „Humanista godine”, koju su mu dodelili mladi iz srpske dijaspore. Mile im je poručio da je veoma počastvovan nagradom, prvom koju je trebalo da primi u inostranstvu, ali da ne može doći na gala večeru u Njujork dok iz dana u dan u Srbiji raste broj mališana za čije lečenje se skupljaju ogromne svote novca. Za naš list kaže da bi mnogo voleo da bar jedanput u životu prošeta njujorškim ulicama, ali ne može da podnese da se oko 2.000 dolara baci na njegov užitak, dok u Srbiji neko dete pati jer mu nedostaje taj novac za lek. Jednostavno, nije tako stvoren. Zato je, kaže Jurković za „Politiku”, zamolio svoje darodavce da sredstva namenjena za njegov put i desetodnevni smeštaj u Njujorku preusmere za lečenje nekog mališana, ali još ne zna ko će to biti.

Majstor Mile se našoj dijaspori i darodavcima zahvalio direktnim video-uključenjem na večeru priređenu u tu čast, a smatra da svojim gestom nije učinio ništa posebno.

– To vi novinari napišete kao udarnu vest, kao da sam bogzna šta učinio, a ubeđen sam da bi svako normalan i vaspitan isto uradio. Meni materijalne stvari ništa ne znače. Svako ko je kao ja obišao gotovo svaki kutak Srbije gde žive siromašni i bolesni i nagledao se tužnih stvari ne bi otišao. Naiđem bar jedanput mesečno na porodice koje ćute i žive sa svojom patnjom, a vidim da ne mogu da prežive. Često su nepismeni, imaju bolesno dete i nisu uopšte upoznati sa pravom da mogu da dobiju pomoć od države. Dojave mi ljudi koje i ne poznajem, pa se sa suprugom i sinom uputim da im odnesem pomoć – priča majstor Mile..

– Nedavno me je pozvao profesor iz neke škole koji je slučajno povezao automobilom čoveka koji mnogo teško živi. Zatekao sam ga sa suprugom i četvoro dece na vrhu planine Jelica. Jedva me taksista, dovezao do njih.  A u njihovom vajatu duva sa svih strana, majka i jedno dete boluju od epilepsije. Puna je Srbija takvih, zaboravljenih i bespomoćnih. Kada ih otkrijem, ja ih zovem i posećujem dok ne stanu na noge – navodi Milorad i dodaje da mu redovno priskaču u pomoć nepoznate osobe uglavnom putem „Fejsbuka”.

Najnovije priznanje daje mu elana da nastavi svoju humanitarnu misiju. Ponosan je i na Sretenjski orden koji je dobio početkom godine, ali ističe da su njegove najveće nagrade „dečji osmesi i zahvalnost roditelja kada im pritekne u pomoć”. Bogat je jer je pomažući stekao mnogo iskrenih prijatelja. A Ameriku je mogao da vidi i ranije, ali je i tada imao preča posla. Dok su mu deca još bila malena dobio je godišnju vizu za boravak u „zemlji snova” u koju je trebalo da ode na radnu turneju kao harmonikaš sa svojim bendom.

– Odustao sam. Morao je neko da vodi decu na treninge i vaspitava ih. Nije sve u novcu, šta će mi ako ću svoje dete godinu dana da gledam preko „Skajpa”. Pristojno sam i u Srbiji zarađivao. I sada kada znam da je moj osamnaestogodišnji sin uspešan sportista, koji me prati na većini putovanja do nejakih i nemoćnih i pomaže mi da u radionici napravim stolice koje poklanjamo bebama, svestan sam da sam stekao bogatstvo koje nikada ne bih mogao da zaradim u toj Americi – iskren je majstor Mile.

A za rođenje deteta – besplatna svirka

Stolar Mile je za četiri godine napravio 1.910 besplatnih stolica za hranjenje beba. Do pre neki dan je u svojoj stolarskoj radionici izrađivao i drvene autiće koje će za Novu godinu prvi put proslediti srpskoj deci na Kosovu i Metohiji u prazničnim paketićima.

Sada sve to radi iz hobija jer je, kako kaže, zbog nemogućnosti da plati poreze pre 12 godina zatvorio stolarsku radionicu. Otad zarađuje kao harmonikaš svirajući sa svojim orkestrom po veseljima.

– Mislim da sam jedini harmonikaš u Srbiji koji svih ovih 12 godina uredno plaća porez na tu delatnost. Ne gledam na druge. Na poslu sviram narodnjake, od toga se živi, ali u radionici, za svoju dušu, slušam isključivo zabavne melodije – ističe Milorad Jurković koji je izvesno vreme, dok su ga u toj nameri podržavale kolege iz benda, na svim rođenjima besplatno svirao.

Ima Sretenjski orden, ali nema struju

„Nisam zaposlen i podstanar sam. Počeo sam da gradim svoju kuću pre 10 godina, ali slabo odmiče. Supruga je nezaposlena, a treba ishraniti sina od 14 i ćerku od 12 godina. Ne pričam ovo da bih tražio neku pomoć, ne šaljite mi pomoć, molim vas. Kažem to samo zbog toga jer su neki ljudi nestrpljivi za stolice, pa ih molim da malo sačekaju, moram ja i hleb za porodicu da zaradim”. Ovo je post koji je uz oglas da poklanja stolice za hranjenje beba Milorad Jurković pre četiri godine, kada se upustio u akciju pod sloganom „Samo nek se deca rađaju”, okačio na svojoj internet stranici.

Kuća je kaže u međuvremenu ukrovljena i useljena, ali struje nema, pa je pozajmljuje od brata.

– Ne mogu da izađem na kraj sa peripetijama oko legalizacije doma. Zbog problema koje imam u katastru, ne mogu da dobijem priključak za struju. Naterali su me da kupim ponovo ono što je moj otac davno platio, ali to su moji lični problemi i muka, pustite sada to – skromno završava priču humanista godine po opredeljenju njujorške dijaspore i nosilac Sretenjskog ordena Republike Srbije


Komentari9
63ff8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Snezana
Da Mile je jedinstven Covek Iz dojaspore smo slali njemu i Covek je prosledjivao dalje Svaka cast Respekt i Postovanje Sve najbolje zasluzuje Bog to vidi
orka
Pustio sam suzu! A kad bi ste samo znali koliko sam cvrst covek.
Данијел
Свака част Мили! А прича о катастру је наша жалосна истина. Плати што си плати, плати да докажеш да је твоје и тако у недоглед. Троми смо. А то није добро.
Marija
Ovakvi ljudi kao sto je Milorad vracaju veru u dobrotu, ulepsavaju zivot, greju dusu... Sve ti cvetalo i pevalo dobri covece!
Данило
Сву срећу и добро здравље желим Вама, добри човече, и свим Вашим потомцима! Ви сте нам узор, који треба да следимо!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja