subota, 29.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 14:55

U 2020. za izgubljene sporove daćemo 20 milijardi dinara

Ovaj iznos je dva puta veći u odnosu na 2017, a više od pet puta nego što je bio 2010. godine, ocenjuje Fiskalni savet
Autor: Marijana Avakumovićčetvrtak, 28.11.2019. u 22:55
На списку су и судске пресуде у области пољопривреде, ветеринарства, шумарства, ловства, вода, земљишта... (Фото А. Васиљевић)

Jedna od stavki budžeta koje se često pominju tokom rasprave u Skupštini Srbije jeste izdvajanje od oko 20 milijardi dinara za izgubljene sudske sporove i arbitraže. Na to je ukazao i Fiskalni savet, koji sugeriše da bi država morala da spremi strateški odgovor na višestruko povećanje neproduktivnih izdataka za kazne i penale u svega nekoliko godina. U Ministarstvu finansija kažu, pak, da je reč o iznosu od 14 milijardi dinara, koji se uglavnom odnosi na izgubljene radne sporove, naknadu štete, arbitraže...

Izdvajanja države za plaćanje kazni i penala u 2020. premašiće 22 milijarde dinara, precizira Fiskalni savet u Oceni Predloga zakona o budžetu za narednu godinu. Ovaj iznos je dva puta veći u odnosu na 2017, a više od pet puta u odnosu na 2010. godinu.

„Iako već godinama ukazujemo na gotovo nekontrolisan rast ove stavke javnih rashoda, strateška i promišljena reakcija vlade na ovaj loš trend i dalje izostaje. Interesantno je primetiti i to da se ovaj problem malo pominje i u stručnoj i široj javnosti, iako su budžetska izdvajanja za plaćanje kazni i penala, na primer, više nego dvostruko veća od subvencija za investitore”, ističe Fiskalni savet u ovom dokumentu.

Prema njihovim navodima, najveći deo ovih rashoda potiče od odšteta koje država mora da plati zbog povreda ugovora. Članovi ovog nezavisnog vladinog tela podsećaju da je 2014. za neizvršenu obavezu po osnovu koncesije za izgradnju auto-puta Horgoš–Požega privatnim kompanijama plaćeno 1,6 milijardi dinara, a 2018. oko četiri milijarde dinara grčkom „Mitilineosu”, koji je imao spor sa RTB „Bor”.

„Poznato je da se u budžetu za 2020. odvaja novac za obeštećenje ’Energo-Zelene’ (nije poznato koliko), a sudeći prema rekordnom iznosu predviđenom na razdelu Ministarstva finansija, izvesno je da je država izgubila još neki veliki sudski spor ili međunarodnu arbitražu. Zbog svega toga smatramo da je neophodno da Vlada Srbije napokon napravi ozbiljnu analizu koja bi precizno identifikovala glavne razloge zbog kojih država gubi toliko presuda. U skladu sa rezultatima te analize, već od 2020. morale bi da se preduzmu konkretne mere kako bi se trend snažnog rasta ovih neproduktivnih budžetskih rashoda u narednim godinama preokrenuo”, sugeriše Fiskalni savet.

Međutim, u Ministarstvu finansija za „Politiku” kažu da su u budžetu za 2020. godinu planirane 14,4 milijarde dinara za novčane kazne i penale po rešenju sudova. U prethodnim godinama, kao i za 2020. godinu, novac je, između ostalog, planiran za prinudne naplate, povrede prava na suđenje u razumnom roku stranke u svim postupcima u kojima je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku (koji imaju pravo na naknadu nematerijalne štete koja predstavlja pravično zadovoljenje).

„Potom za postupanje po zahtevima za naknadu štete dosuđene odlukom Ustavnog suda kojima je utvrđena povreda i uskraćivanje Ustavom zajamčenih prava i priprema rešenja o isplati naknade štete, kao na primer: naknada nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, naknada materijalne štete zbog povrede prava na imovinu – preduzeća u stečaju, rehabilitacija i neosnovano lišenje slobode”, navode u Ministarstvu finansija.

Na spisku su i sudske presude u oblasti poljoprivrede, veterinarstva, zaštite bilja, šumarstva, lovstva, voda, zemljišta... Prava iz radnog odnosa i neizmirene obaveze po tom osnovu. Zatim, presude po osnovu privrednih sporova i upravnih postupaka.

„Obaveze po osnovu presuda međunarodnih arbitraža i u slučaju kada Narodna banka Srbije ne može da identifikuje korisnika na koga se prinudna naplata odnosi (u rešenju gde je kao dužnik navedena Republika Srbija) evidentiraju se na teret aproprijacija Ministarstva finansija”, objašnjavaju u Ministarstvu finansija. Ne navode o kojim je konkretno slučajevima reč i o kolikim iznosima.


Komentari9
bb670
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

nikola andric
Sporovi ne padaju s neba nego pocinju nagadjanjem izmedju doticnih stranaka. Po obicaju izmedju gradjana i drzave. Ako drzava pogresno oceni sopstvenu poziciju to dovodi do gubljenja procesa. Kao u slucaju nedovoljnih dokaza kod gonjenja gradjana. Primer Miskovica. Troskovi sudjenja nisu bezplatni pa je i duzina sudjenja relevantna za iznos troskova. Bolji pravnici u drzavnoj sluzbi bi znacajno ustedeli drzavi te troskove. Ali pod pretpostavkom da drzava pred sudom nema povlasceni polozaj.
буки
Можда би помогло да одштету плаћају судије чије су пресуде поништене у Стразбуру. Онда не би тако олако, бахато, без размишљања и удубљивања у проблем лупали својим чекићем. По тренутном закону судије не сносе никакву одговорност за изречену пресуду, па се не треба чудити оволиким изгубљеним споровима. Слажем се наравно да судије морају бити независне, али то никако не значи да требају бити и неодговорни.
Мунгос
Анализа је непотпуна. Ако није тајна, добро би било да се објави колико укупно српски буџет оптерећује онај злогласни суд у Стразбуру. Моје сазнање је да је та рата већа од рате којом отплаћујемо кредите ММФ-у.
Мунгос
@ правник….. Потпуно разумем твоје правничке разлоге. Али ми и даље смета то што у име заштите својих права идеш мечки на рупу. То што мечка неће тебе да поједе, није ни тема, тема је колико треба одвојити пара из буџета е да би задовољили неке сатрапе који су власници људских права.
Preporučujem 5
правник у покушају
Суд у Стразбуру није злогласни, већ штити владавину права у земљама у којима се крши. Очекујемо да позитивно реши отете пензије од 2014 године, о којима се наш Уставни суд никада није изјаснио да ли су законито отете. Шта нам је остало друго, него да заштиту тражимо у Стразбуру...
Preporučujem 21
Jovan P.
Odgovorna lica u državnim institucijama krše zakone jer znaju da ne snose zbog toga nikakve materijalne a najčešće ni disciplinske sankcije.Naprimer, direktor neke državne ustanove daje predlog upravnom odboru koji nije u skladu sa zakonom i upravni odbor ga usvaja a onda dolazi do spora koji državna ustanova gubi na sudu zbog kršenja zakona.Troškove izgubljenog spora trebalo bi da plate krivci solidarno, direktor i članovi upravnog odbora a ne država. Potrebno je zaoštriti ličnu odgovornost
Miodrag
Drzava nema kontrolu nad primenu zakona, lokalni birokrata vlada, dok drzava placa njihov nerad i nepostovanje zakona. Drzava krade penzionere, bivse, sadasnje, buduce, jer ne racunaju placeni radni staz ako je manji od 15 godina. Jednog dana ce to da bude najveca odsteta koju ce drzava morati da plati, a to verovatno morace da se dobije u Strazburu, na nasu zalost. Miodrag
Preporučujem 4
Ivan Zgrozeni
To je cena uvodjenja vladavine prava. Nemojte pogresno da me shvatite. To je dobro, ma koliko opterecivalo budzet. Indikator je stanja koje smo imali dok sudski sistem nije koliko-toliko unapredjen. Naravno, daleko je od savrsentva. Kada, i ako postane jos bolji, ta stavka u budzetu ce biti jos visa kao naknada onima koji su bili zrtve komunistickog bezakonja.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja