četvrtak, 24.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 29.11.2019. u 11:32 P.O.

Za jugonostalgičare - danas je Dan Republike

Застава СФРЈ (Илустрације и фотографија Википедија)

Dan Republike bio je praznik u Socijalističkoj Federalnoj Republici Jugoslaviji (SFRJ) koji se slavio 29. novembra. Ostao je u sećanju generacija koje su ga slavile u to vreme, podsećajući ih na neradne dane. Ako bi praznik zgodno „pao”, moglo se spojiti više neradnih dana, što je bilo zgodno za putovanje, najčešće unutar zemlje. 


                                          Zasedanje AVNOJ-a u Jajcu

Inače, Dan Republike se obeležavao u znak sećanja na zasedanje AVNOJ-a (Antifašističko veće narodnog oslobođenja Jugoslavije) u Jajcu 29. novembra 1943. godine, usred Drugog svetskog rata, kada su predstavnici partizanskog pokreta, na čijem čelu je bio Josip Broz Tito, proglasili federalno uređenje buduće Jugoslavije.


                          Na grbu SFRJ nalazio se datum zasedanja AVNOJ-a u Jajcu

Sa raspadom SFRJ, prestalo se sa obeležavanjem Dana Republike u svim republikama nekadašnje zajedničke države osim u Srbiji. Dan Republike ostao je zvanični praznik u Saveznoj Republici Jugoslaviji sve do 14. novembra 2002, više od decenije nakon raspada SFRJ, kada je ukinut odlukom Veća građana Savezne skupštine SRJ.
 

                                                     Himna SFRJ „Hej Sloveni”

 

Komentari82
3dc32
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Trifun
Na 2. zasedanju AVNOJ-a u Jajcu(29.11.1943.) nije bila prisutna delegacija Srbije.Vecnike AVNOJ-a su sami odredjivali Broz i komunisti,nisu ih birali gradjani.Ogromna vecina su bili komunisti.Nekolicinu vecnika,iz drugih partija,su odredili komun. radi dobijanja podrske zapadnih saveznka.Broz je obecao visepartijski sistem,posle rata.A uveo je najcrnju komunst.diktaturu,u kojoj se prvo obracunao sa ideoloskim neprijateljima/"pasje grobnice",a kasnije sa partijskim neistomisljenicima/Goli otok.
Trifun
@Leon D.. Cinjenicu da Srbija nije imala svoju delegaciju u Jajcu,ne osporava prisustvo "у председништву АВНОЈ-а Сретен Жујовић и Владо Зечевић".Oni predstavljaju KPJugoslavije!KP Srbije je osnovana maja 1945.U Jajcu su bile delegacije KP Slovenije i KP Hrvatske,koje zastupaju interese(buducih) republika.Pre toga su organizovali ZAVNOH.ZAVNOBiH(na koji se pozivaju Alijini Bosnjaci) i sl.SAMO Srbiju niko ne zastupa,jer Srbi komunisti zastupaju imaginarno "Jugoslovenstvo",koje im je doslo glave ..
Леон Давидович
Како није било представника Србије. Откуд онда у председништву АВНОЈ-а Сретен Жујовић и Владо Зечевић. Мада то није од значаја, већ бих рекао више је формализам ; учествовале су и две српске партије : Српска земљорадничка странка и Странка самосталних демократа.
Раде Ковачевић
Нема ничег хипотетичког у тврдњи да Југославија није одбранила ни Србију ни српски народ, и не само то, недостатак органског, унутрашњег јединства и, напротив, разједињујуће, хамлетовски кобно неповерење које је постојало у обе Југославије чинило је и Србију и српски народ потпуно неспремним за отпор било каквом непријатељу, спољашњем или унутрашњем. На тлу Југославије, од југословенског елемента(!?) настала је НДХ, која је стремила, ни мање ни више, истребљењу српског народа и уништењу Србије.
Џејми Шеј
Иначе, Дан Републике се обележавао у знак сећања на заседање АВНОЈ-а у Јајцу 29. новембра 1943. године - na kome Srbi iz Srbije nisu ni ucestvovali a sada gaje najvecu mogucu nostalgiju. Svaka cast Svabama, onima u Vatikan-beckoj postavi kao i ovima koji su nasledili dedove iz I svetskog rata, u unistavanju Srbije.
Леон Давидович
Срби у Србији највише су страдали у 1. св. рату , када нема ЈУ. Срби су потом највише страдали у окупираној и раскомадатој Ју. у 2. св, рату, а потом на рушевинама Ју. деведесетих. Дакле није Србе уништила Ју. већ непријатељ страни и домаћи. Да није постојала Ју. исти непријатељ био би на истим местима и претпостављам да је било каква друга држава створена непријатељ би је напао.
Раде Ковачевић
Леон Давидович@ Држим Давидовичу да су ваши закључци, нажалост, тачни! Сада је заиста тешко, јер смо предуго ишли мимо истине. Ипак, има ли шта корисно да се каже? Можда то да у трајну истину спада сазнање да међу народима нема пријатељства, да народи знају само за интересе, да сила међу њима игра улогу права, да народи можда никада неће одустати од политичке охолости, као и да реч родољуб смета само онима који су навикли да се ниушта не мешају и да у томе кукавички уживају.... (Свако добро).
Леон Давидович
@ Rade Чини ми се да и српски политичари у обе Ју, мису баш водили много бригу о српском народу. Исто тако рекао бих да је временом нестао и добрим делом патриотски менталитет који је био доминантан међу Србима до завршетка Првог светског рата. Дошле су нове генерације и заборавиле шта је то слобода.
Prikaži još odgovora
Milan Panic
Tvrdim sa potpunom sigurnoscu da samo ovde u zemlji Srbiji moze biti (ukljucujuci i moj pride kao konstataciju) vise desetina komentara na ovakav clanak. Svi ostali bivsi "sastavni cinioci" SFRJ su odavno raskrstili sa takvom nostalgijom Kako im je-tako im je,bave se svojim aktuelnim problemima bez besmislenog i neprekidnog osvrtanja unazad. Mozda zato sto nikada necemo preboleti katastrofalnu zabludu kakva nas je preskupo kostala u svakom kontekstu.
Раде Ковачевић
Нема разлога да вам се не верује. Не живи се лако ни у комшилуку, немају људи тамо ни енергије ни времена да се баве прошлошћу, а делимично се осећају и заштићеним европским институцијама. Њихова ствар. Али, то је само једна страна медаље. Ми не морамо да будемо индолентни према прошлости, то јест ми прошлост морамо добро да разумемо како би путем разборитих дебата дошли до јасних политичких уверења, једном за свагда лишених апстрактног политичког идеализма о међунанародним односима и државама.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja