utorak, 21.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:48
TEMA NEDELjE: DECENIJA INKLUZIJE U SRPSKIM ŠKOLAMA

I srednje obrazovanje da bude obavezno i besplatno

Najveći napredak postignut u obezbeđivanju besplatnih i prilagođenih udžbenika. Potrebno više pedagoških asistenata, transformacija specijalnih škola, veće učešće roditelja, navodi se u izveštaju
Autor: Milenija Simić-Miladinovićpetak, 29.11.2019. u 12:53
(Фото А. Васиљевић)

Kada je pre deset godina inkluzija postala obavezna od vrtića do univerziteta bio je to odraz strateškog opredeljenja naše države da obrazovanje učini kvalitetnim i dostupnim svoj deci, đacima i studentima bez ograničenja. Bio je to krupan korak u usklađivanju ovdašnjih s međunarodnim propisima, napredak u oblasti ljudskih prava i „bauk” za prosvetni sistem tada potpuno nespreman da se suoči s izazovima „najinkluzivnijeg zakona”. Izdvojili su se, do danas, brojni primeri dobre prakse, pokazujući da inkluzija može da bude lako i uspešno realizovana, a još više primeri koji nisu za pohvalu.

U redovnim školama Srbije sve je više dece s razvojnim smetnjama, koja uče po individualnom obrazovnom planu (IOP), prilagođenom ili izmenjenom u skladu s mogućnostima i potrebama ovih učenika. Iz godine u godinu smanjuje se broj đaka u specijalnim školama koje sada, uz rešenje interresorne komisije, uglavnom primaju školarce s višestrukim razvojnim teškoćama. Rad interresornih komisija, čiji je posao da procene da li je detetu potrebna dodatna obrazovna, zdravstvena ili socijalna podrška, u nekim opštinama i dalje nije potpuno regulisan. Broj pedagoških asistenata, kojih je u sistemu trenutno angažovan 261, nedovoljan je u poređenju s potrebama dece, učenika i ustanova - ovakvu sliku kroje zaključci iz završnog nacrta nacionalnog izveštaja o inkluzivnom obrazovanju u Republici Srbiji, čije je delove ekskluzivno za „Politiku” ustupilo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Finalni nacrt izveštaja prvi put je predstavljen prošlog utorka odabranim kreatorima ovdašnjih obrazovnih politika. Na stotinak strana taj „interni” dokument u ovom trenutku predstavlja najrelevantniji presek stanja u inkluzivnom obrazovanju. Iveštaj je i oslonac za planiranje unapređenja kvaliteta obrazovanja i definisanja pojedinih strateških ciljeva do 2030. godine.

Značajan iskorak napravljen je definisanjem afirmativnih mera za upis u srednju školu. Na drugim nivoima obrazovanja mere podrške redovnom pohađanju uglavnom su usmerene na učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i najčešće ne obuhvataju druge osetljive grupe. Najveći napredak napravljen je u obezbeđivanju besplatnih i prilagođenih udžbenika”, zaključuje se, između ostalog, u izveštaju.

Tvorci tog dokumenta preporučuju da se obezbedi odgovarajući (mada ne preciziraju koji) broj stručnih saradnika i pedagoških asistenata da bi se osigurao održiv razvoj inkluzivnog obrazovanja. Sugerišu i da se uvede obavezno i besplatno srednje obrazovanje i vaspitanje, jer bi to moglo da doprinese većem uključivanju dece iz osetljivih grupa u više nivoe od osnovnog obrazovanja. Stručnjaci pozivaju da se pripremi dugoročna strategija transformacije škola za đake sa smetnjama u razvoju, kao i da se obezbedi veće učešće roditelja u razvoju i promovisanju inkluzivnog obrazovanja.

– U narednom periodu potrebno je nastaviti rad na transformaciji specijalnog obrazovanja u smislu njegove funkcije, efikasnosti i pedagoškog rada. To će u praksi značiti da će defektolozi i drugi „specijalni” nastavnici – umesto da se zapošljavaju samo u specijalnim ustanovama, biti podrška redovnim vrtićima i školama, odnosno vaspitačima i nastavnicima koji će raditi s decom s raznim smetnjama u razvoju i učenju. Za to je potrebna i promena inicijalnog obrazovanja vaspitača i nastavnika, ali i specijalnih pedagoga i defektologa, koji bi od sada više trebalo da daju podršku inkluzivnom obrazovanju na raznim nivoima, umesto da rade s malim brojem učenika s razvojnim smetnjama – objasnila je za „Politiku” Anamarija Viček, državni sekretar u Ministarstvu prosvete.

Ministrova lista besplatnih obuka
Inkluzivno obrazovanje od starta je među prioritetnim oblastima stručnog usavršavanja zaposlenih u obrazovanju. Veći broj programa na ovu temu se uvek nalazio i na takozvanoj – ministrovoj listi.– To su programi stalnog stručnog usavršavanja zaposlenih u obrazovanju i vaspitanju, procenjeni da su od javnog interesa, a odobrava ih ministar. Među njima je veliki broj obuka razvijenih u saradnji s Unicefom, kao što su „Nastavnici kao nosioci kvalitetnog obrazovanja za svako dete”, „Diferencijacija nastave”, „Sprečavanje osipanja učenika iz obrazovanja”, „Korišćenje Brajevog pisma”... Obuke s „ministrove liste” realizuje ministarstvo a učešće za sve zaposlene je besplatno – objasnila je Vičekova.

Na pitanje da li su učitelji i nastavnici danas obučeni da pravovremeno i u najboljem interesu dece odgovore zahtevima inkluzivnog obrazovanja, Vičekova kaže da je u prvoj fazi (od 2009. do 2013. godine) 30.000 nastavnika pohađalo programe obuke usmerene na promenu načina razmišljanja pojedinaca i obrazovnih institucija, sticanje i razvijanje profesionalnih veština za rad u odeljenjima sa decom sa smetnjama u razvoju.

– U drugoj fazi, od 2013. do ove godine, fokus je na diferencijaciji, upravljanju u učionicama i novinama u strategijama nastave i podršci učenicima. Brojne obuke koje nastavnici u poslednje dve godine prolaze u vezi s tekućom reformom planova i programa nastave i učenja, čime se takođe povećava kvalitet obrazovanja, doprinele su da sad imamo pad broja realizovanih obuka u oblasti inkluzije – obrazlaže Vičekova.

Povećan broj IOP-a koje izrađuju školski timovi na osnovu preporuka interresornih komisija, po mišljenju kreatora obrazovne politike, pokazatelj je unapređenja kvaliteta inkluzivnog obrazovanja.

– Kvalitet se prati i tokom spoljašnjeg vrednovanja ustanova, takozvane eksterne evaluacije vrtića i škola. Izazovi koji se javljaju u sprovođenju inkluzivnog obrazovanja su svakako finansijska ograničenja za podršku implementaciji inkluzivnog obrazovanja, kao i socijalne norme, koje se i dalje u velikoj meri zasnivaju na uverenju da deca sa smetnjama u razvoju treba da se školuju u specijalnom obrazovanju. Nažalost, često se dešava da se u javnosti pojavljuju pojedinačni slučajevi neuspešne inkluzije, ali ne bi smelo na osnovu tih primera zaključiti da je ona neuspešna – zaključuje naša sagovornica.

U nacrtu izveštaja se ukazuje da i dalje postoji potreba za definisanjem indikatora za praćenje kvaliteta inkluzivnog obrazovanja na nivou odeljenja ili grupe, ustanove, lokalne samouprave i obrazovnog sistema u celini koji će biti usklađeni sa standardima dobrih praksi na međunarodnom nivou. Kreatori zapažanja i smernica o inkluzivnom obrazovanju primećuju da do sada nije sprovedeno istraživanje usmereno na procenjivanje neposrednih efekata upotrebe IOP-a.

U odnosu na osnovne škole procenat učenika koji se obrazuju po IOP-u u srednjim školama je nekoliko puta manji, tako je u toku prošle školske godine 2,87 odsto osnovaca učilo po IOP-u, a srednjoškolaca svega 0,73 odsto. Podaci svedoče i da se iz godine u godinu uvećava broj učenika koji su u srednje škole upisani na osnovu afirmativnih mera radi dostizanja pune ravnopravnosti. Činjenica je da je Ministarstvo prosvete uz podršku kancelarije Unicefa i ostalih partnera, preduzelo značajne korake za uključivanje dece izbeglica i migranata u obrazovni sistem. U nacrtu izveštaja može se pročitati i da su „centri za socijalni rad značajan resurs, ali i da zaposleni u ovim ustanovama nemaju dovoljno informacija ni kapaciteta da se bave unapređenjem inkluzivnog obrazovanja”. Takođe tamo stoji i da mnoge opštine u Srbiji nisu obezbedile pristupačnost vrtića, osmoletki i srednjih škola svoj deci stvarajući tehničke uslove za neometano kretanje osoba sa invaliditetom.

– Dobijene preporuke predstavljaju izazov za Ministarstvo prosvete u narednom periodu. Njihovo uspešno rešavanje biće dodata vrednost već postignutim rezultatima – ohrabruju nadležni.


Komentari9
bfa64
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

буки
Браво за @бату и Доконог Профу! Сви релевантни актери у Просвети знају да је то суштина проблема и упорно ту чињеницу гурају под тепих. Зашто би неко радио оно што не жели, а при томе и не мора? Осим малог броја заинтересованих да нешто ново науче, остали ученици неће отварати књигу, а на часовима ће (када дођу) учинити све да буду "главни" и тиме онемогуће ове прве у жељеном учењу. Такво стање је одавно у ССШ и пре него што су званично постале обавезне.
Мики
Зашто се лажемо,инклузивно образовање је тоталан промашај ,нити су задовољни родитељи здраве деца ни деца инклузивци,само родитељи те деце,јер лече комплексе!
Peter Kel(N)er
Bez veze. Obavezna treba da bude samo osnovna i to četiri razreda. Ko hoće dalje neka plaća.
Александар Симовић
Бесплатно, рекосте? Иронично...
Aleksandar
Gluposti. Srednja skola se zavrsava s 19 godina. Kome cete da naredjujete sta da radi u 19 god?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja