Udeo studenata s invaliditetom u akademskoj populaciji Beogradskog univerziteta (BU), koji je najveći u Srbiji, jeste ispod pola procenta, kažu u Univerzitetskom centru za studente s hendikepom. Broj upisanih na 31 fakultet u glavnom gradu je s 57, koliko ih je bilo u akademskoj 2016/17. godini lane pao na 41, dok su ovog oktobra indekse dobila 43 akademca s invaliditetom.
Zorica Stević, stručna saradnica na poslovima podrške studentima s hendikepom u Univerzitetskom centru, ističe da na BU, koji ima oko 100.000 akademaca, trenutno studira između 400 i 500 studenata s invaliditetom, ali pretpostavlja i da je broj nešto veći jer u evidenciji imaju samo onaj deo populacije koji se njima prijavio. Na desetogodišnjicu inkluzije zabeležen je pomak u uključivanju osoba s intelektualnim poteškoćama na studije. Fakultete su počeli da upisuju i oni koji imaju spektre autizma, što je prema Stevićevoj pre deceniju bilo nezamislivo.
Na najvećem univerzitetu akademci s hendikepom najčešće upisuju društvene fakultete, koji se i najviše prilagođavaju ovom delu populacije. Kvote su uvek popunjene na Fakultetu političkih nauka (FPN), Pravnom, Filozofskom, Filološkom, Elektrotehničkom, a mesta redovno ostaje na Arhitektonskom, Građevinskom, Fakultetu za fizičku hemiju, Hemijskom i Tehničkom fakultetu u Boru.
– Svakom studentu s hendikepom se pruža individualna podrška i imaju pravo da od profesora, ili od rukovodstva fakulteta traže da im prilagode nastavu i polaganje prijemnog i ostalih ispita. Fakulteti uglavnom nastoje da obezbede pristup zgradama i poboljšaju uslove za učenje, ali su radili i na senzibilizaciji zaposlenih za teškoće s kojima se suočavaju osobe s hendikepom. Pravni fakultet ističem kao primer dobre prakse, naročito u prilagođavanju literature studentima s oštećenjem vida i teškoćama u učenju, koji je ovu prepreku premostio „unutrašnjom politikom” i donošenjem pravilnika. Tu se ističu i FPN, FASPER i Poljoprivredni fakultet – naglašava Stevićeva i dodaje da su oni za prevoz do fakulteta ili biblioteke obezbedili vozilo s rampom, namenjeno prvenstveno studentima koji žive u domovima, a otežano se kreću, koriste kolica, slepi su ili slabovidi.
Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković” je, na inicijativu centra, dobila robot – skener najnovije generacije, koji kreira literaturu u elektronskom obliku pristupačnu ovom delu populacije. Centar postoji već 11 godina i učestvovao je u nabavci i postavljanju više od 20 tablica na Brajevom pismu na Filozofskom fakultetu, a u saradnji sa Studentskim parlamentom organizuje vršnjačku podršku za studente s hendikepom, u kojoj im kolege bez invaliditeta prilagođavaju literaturu, prikupljaju beleške, prijavljuju ispite... Na fejsbuk stranici centra redovno ažuriraju informacije o praksi, kursevima i drugim sadržajima u kojima mogu da učestvuju i studenti s invaliditetom, za koje organizuju i dan otvorenih vrata pred prijemne ispite.
Ministarstvo prosvete nekoliko godina unazad sprovodi afirmativne mere upisa kandidata s hendikepom i od školske 2015/2016. godine oni ostvaruju pravo na mesto u studentskom domu i ishranu u menzi po budžetskim cenama.
– Često nastava i udžbenici nisu prilagođeni potrebama studenata s invaliditetom, a donosioci odluka ističu da je tu nedostatak novca najveći problem. Mi smatramo da je problem u tome što nije stvorena klima za sistemsko rešavanje ovog pitanja. Pomažemo i studentima van Beograda. Mnogi fakulteti imaju rampe koje je teško koristiti, dok udžbenici nisu prilagođeni slabovidima i slepima. S najvećim teškoćama suočavaju se studenti s oštećenim sluhom, jer na fakultetima BU nema tumača znakovnog jezika. Ako na nekom fakultetu i postoji induktivna petlja koja, priključivanjem za slušni aparat, pomaže akademcima u praćenju nastave, nastavno osoblje uglavnom nije obučeno da je aktivira, pa se ona uopšte ne koristi – ističe Stevićeva i dodaje da je i dalje mnogo prepreka i za akademce s otežanim vidom, kako prilikom kretanja, tako i prilikom učenja.
Veliki problem je i nepostojanje personalnih asistenata koje studenti i ne mogu da dobiju od univerziteta jer prema Zakonu o socijalnoj zaštiti ovu uslugu finansiraju lokalne samouprave.
