petak, 13.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 14:47
FORMULE ŽIVLjENjA

Živeti radoznalo

Težnju da se „zaviri” u nepoznato, da se doživi nešto novo, otkrije neki novi smisao, kao pozitivnu osobinu treba negovati i u odraslom dobu, jer ljudi „otvorenog uma” nikada ne zastarevaju Radoznalost je jedan od veoma važnih ljudskih motiva, pokretač razvoja, saznanja i učenja. Mala deca su prosto sazdana od radoznalosti koja im pomaže da istraže, ispitaju svet koji ih okružuje, a u kome ima toliko novih stvari i pojava.
Autor: Zoran Milivojevićponedeljak, 02.12.2019. u 08:00
(Срђан Печеничић)

Kada ljudi odrastu, često smatraju da dovoljno znaju o sebi, drugima i svetu, tako da po pravilu postaju manje radoznali nego što su bili u detinjstvu i mladosti. Možemo reći da odrasli ljudi često žive u svojim zonama udobnosti, koje su zapravo sazdane od poznatog i dobro shvaćenog dela sveta. Oko zone poznatog i predvidljivog nalazi se zona nepoznatog. U tom koordinatnom sistemu, radoznalost je težnja da se „zaviri” u nepoznato, da se doživi nešto novo, da se otkrije neki novi smisao.

Ne sputavajte dečju znatiželju

Radoznalost može biti difuzna, kada nekoga interesuje mnogo toga, a može biti fokusirana kada govorimo o nečijim interesovanjima. Drugim rečima, radoznalost, zainteresovanost je ona sila koja nas tera da širimo granice razumevanja sveta, drugih, ali i samih sebe. Svaki čovek je u izvesnoj meri radoznao, a ljudi se razlikuju u odnosu na snagu ovog motiva, njegov fokus, kao i u spremnosti da na osnovu radoznalosti stupe u akciju.

Iako svi krećemo na životno putovanje kao veoma radoznala deca, već na sredini tog puta se međusobno bitno razlikujemo. Dok jedni imaju stalnu potrebu za otkrivanjem novog, stalnu zainteresovanost za svet i pojave u njemu, drugi imaju strah od novog, strah od promene, tako da žive začaureni u svom mikrokosmosu kojeg dobro poznaju i u kojem se osećaju sigurno.

Istraživanja pokazuju da oni odrasli ljudi koji su više radoznali od drugih imaju veće zadovoljstvo životom, veću smirenost i učestalost prijatnih emocija, veći nivo psihičkog blagostanja, kao i manji nivo neprijatnih osećanja, pogotovu teskobe. Kako je radoznalost „dečja” osobina, možemo reći da oni odrasli ljudi koji su sačuvali radoznalo dete u sebi imaju kvalitetniji život i da ostaju vitalniji i u dubokoj starosti. Za njih je radoznalost bitan sastojak njihovog životnog poleta, elana, životne energije. Prema tome, radoznalost je veoma pozitivna osobina, što znači da radoznalost treba negovati, a decu i mlade podsticati da ostanu radoznali.

Ne samo da je radoznalost dobra za pojedinca, već je dobra i za ljudsko društvo. Radoznalost, želja da se sazna i razume kako različite pojave funkcionišu je osnova za razvoj znanja u različitim oblastima, pogotovo u nauci i filozofiji. Zahvaljujući radoznalosti razvija se ljudska civilizacija.

Postoje teorije koje povezuju radoznalost s prirodnim delovanjem ljudskog mozga. Kako onda dođe do toga da neki ljudi u velikoj meri izgube ovu sposobnost?

Ako pogledamo kako roditelji i drugi reaguju na dečju znatiželju i ljubopitljivost, stvari postaju jasne. Svojim porukama: Nemoj da mi dosađuješ svojim pitanjima. Saznaćeš kada porasteš. Nemoj da razgovaraš s nepoznatima. Prvo uradi, pa posle postavljaj pitanja; itd., mi zapravo deci zabranjujemo da ostanu radoznala. Na taj način im šaljemo poruku da ih više volimo ako su manje radoznala, a više poslušna i mirna. U svojoj želji da ih zaštitimo od opasnosti koje postoje u spoljašnjem svetu, mi na radoznalost gledamo kao na osobinu zbog koje deca mogu ući u rizične i opasne situacije i nastradati. U tom smislu, tokom vaspitanja treba znati granicu između zaštićivanja i prezaštićivanja, naučiti radoznalu decu da budu oprezna i da vode računa o sebi.

Put ka sadržajnijem životu

U vreme „ubrzanja istorije”, kada je sve više novih događaja u svim oblastima života, naročito u sferi tehnologije, radoznalost nam pomaže da ne „zastarimo”. Ako ljudi ne nauče da rukuju pametnim telefonima, kompjuterskim programima, ne znaju kako da pretražuju internet, onda se između njih i sveta stvara sve veći jaz, manje razumeju svet i otuđuju se od sveta kojeg ne razumeju. Upravo radoznalost nas sprečava da se ovo desi, tako da ljudi „otvorenog uma” nikada ne zastarevaju.

Sve one koje tema radoznalosti više zanima upućujemo na nedavno objavljenu knjigu Toda Kašdana, jednog od pionira pozitivne psihologije, s naslovom „Radoznali? Put ka sadržajnijem životu”.


Komentari3
6caf0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Berislavci
Imam macku koja je za Ginisovu knjigu; oborola je rekord one "narodne" koja "ima 9 zovota". Naime, iako je radoznalost ubila sve macke sa 9 zivota, moja macka je prezivela, zivi svoj deseti zivot, i kocoperno opet nastupa po krovovima moje i susednih kuca, udruzena sa jednim radoznalim jaretom. Ajnstajn je govorio za sebe da je debolokozac kao magare (Veber ga je 9 godina odbijao od Ciriskog univerziteta), ali i da je radoznao kao jare. Macke su prepredeno lukave a jareca radoznalost je iskrena
Dusan T
"а децу и младе подстицати да остану радознали" Kako? Autor, koga izuzetno cenim, bi ucinio mnogo kada bi posvetio jedan ceo clanak samo tome. On ovde navodi trivijalne stvari, poput interneta i pametnih telefona, koji su nuzna alatka da bi se doslo do igrica, pa tu podsticaj i nije nuzan.
Dragan Pik-lon
Bez radoznalosti nema ni istrazivackog novinarstva,koje po prirodi stvari vodi celo drustvo napred.No,ako na vlast dodju zabusanti i deca ciju su radoznalost roditelji osakatili,potiskujuci je i neprekidno zatrpavati -ta deca postaju zadovoljna i prezadovoljna sa svojim statusom.Uljuljkani u svojim''zlatnim dobima''ne zele nista da menjaju,cak i ono sto ih vuce dole.Oni panicno reaguju na svako suvislo pitanje istinski radoznalog novinara.U ekstremnim ne-radoznalim"grupama"radoznalog guta mrak.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja