sreda, 01.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:08
BELEŠKE S PUTA: BAT

Čaj s gospodinom Darsijem

Tokom 18. veka zahvaljujući svojim toplim mineralnim izvorima ovde je bio kulturni centar atraktivan za mnoge slavne ljude toga doba kao što su Džejn Ostin, Oliver Goldsmit, Čarls Dikens, Vilijam Vordsvort, Tomas Gejnsboro...
Autor: Marija Đorđevićpetak, 29.11.2019. u 15:34
Поглед на реку Ejвон с Палтни моста (Фото Пиксабеј)

Sinonim za graditeljsku eleganciju 18. veka, Bat je grad koji svoju gospodstvenost i sofisticiranost duguje arhitekturi džordžijanskog perioda (1714–1830). Nalazi se zapadno od Londona, a putovanje vozom iz britanske prestonice do grada poznatog po svojim lekovitim izvorima traje oko sat i po vremena.

U prevodu, bat je kupatilo, jer su stari Rimljani u prvom veku nove ere transformisali iskopanu naseobinu Kelta s vrelim izvorima i sagradili kupališta i rimski hram u dolini reke Ejvon. Bat ima četiri izvora lekovite vode s prosečnom temperaturom između 36 i 45 stepeni. Voda sadrži 43 minerala.

Prirodni izvori

Autentičan arheološki lokalitet – Rimsko kupatilo i hram boginje Minerve Sulis (Rimljani su Bat zvali Aquae Sulis, pa je otuda i Minerva – Minerva Sulis) nalaze se u samom središtu grada i predstavljaju posebnu turističku atrakciju. Izgradnja kupatila završena je 75. godine nove ere, a njegova konstrukcija svedoči o veštini Rimljana da ukrote prirodne izvore. Koristeći vrelu mineralnu vodu koja se uzdizala kroz krečnjak ispod grada, kanalisanu kroz olovne cevi, Rimljani su stvorili niz komora uključujući kupke, drevne grejane sobe, preteče sauna, i bazene.

Rimsko kupatilo je obnovljeno krajem 18. veka, a otvoreno je za širu javnost krajem 19. veka. U ovo arheološko nalazište s toplim izvorima ulazi se preko terase na kojoj se nalaze statue rimskih imperatora, a kupatila se nalaze ispod nivoa zemlje. S terase pogled pada na masivan bazen u kome je voda topla i zelena.

Pogled sa terase na spoljašnji bazen (Foto M. Đorđević)

Pored izvora vrele vode od 46 stepeni Celzijusa koja na ovom mestu svakodnevno teče (oko 1.170.000 litara dnevno), Rimljani su sagradili veliki hram posvećen boginji Minervi Sulis koja je imala isceliteljske moći. Posetioci mogu da vide pozlaćenu bronzanu Minervinu glavu i njenu plastičnu repliku ispod koje piše „Dodirnite”. Ovo uputstvo nalazi se uz još nekoliko eksponata, pa su posetioci pomalo zbunjeni s obzirom na to da dodirivanje artefakata u muzejima nije dozvoljeno.

Stari Rimljani u svete izvore bacali su novčiće. Otkriveno je oko 12.000 rimskih novčića prinošenih božanstvu, a sačuvani su i posebni predmeti s porukama i kletvama, koje su u listove olova ispisivali ljudi koji su pretrpeli neku nepravdu, namotavali ih i bacali u izvore gde je stanovao duh boginje. Ove ploče nalaze se od 2014. godine na listi Uneskove baštine, dok je grad Bat kao arhitektonska lista upisan na ovu listu 1987. godine.

Tokom 18. veka Bat je postao kulturni centar atraktivan za mnoge slavne ljude toga doba kao što su Džejn Ostin, Oliver Goldsmit, Čarls Dikens, Vilijam Vordsvort, Tomas Gejnsboro...

Džejn Ostin (1775–1817) prvi put je došla s majkom i sestrom u Bat na poziv njihovog brata Edvarda (1799) koji je u ovom gradu koristio tople izvore vode u lekovite svrhe. Bat je delom inspirisao njen roman Northanger Abbey, koji je izdavaču prodat za deset funti (1803), međutim, objavljen je tek 14 godina kasnije, posle Džejnine smrti. Džejn Ostin je u Batu živela pet godina. U ovom gradu prihvatila je i jednu bračnu ponudu, od koje je narednog jutra odustala!

Nakon očeve smrti, majka se s Džejn i njenom sestrom zbog finansijskih teškoća seli u Čoton kotidž (Chawton cottage) u Hempširu, gde je ova spisateljica živela do kraja života.

Ispred muzeja slavne književnice u Batu dočekuje vas kostimirano osoblje i svi zaposleni odeveni su po uzoru na likove iz njenih romana. U muzeju se nalazi nekoliko portreta Džejn Ostin, inserti iz filmova, voštana figura književnice u prirodnoj veličini, artefakti iz njene radne sobe, a turistima je dozvoljeno da isprobavaju garderobu sašivenu po uzoru na onu koju su nosile junakinje romana „Razum i osećajnost”, „Gordost i predrasuda”, „Ema”... Na jednom od portreta nastalom mnogo godina nakon smrti književnice, ona je naslikana sa suviše dugim vratom pa je prilikom izrade novčanice od 200 funti s njenim likom, taj vrat skraćen na razumnu meru... U kafeu muzeja nudi se veliki izbor engleskih čajeva, ali nepogrešiv izbor je onaj koji nosi ime Džejn Ostin. U posebnoj ponudi je i čaj u društvu gospodina Darsija, ali to zadovoljstvo košta oko 30 funti.

Kostimirani turisti se rado slikaju pored voštanih figura, voštana­ figura ­Džejn­Ostin (Foto M. Đorđević)

Bat pleni svojom arhitekturom, prostranim zelenim površinama i divnim parkovima, malim trgovima i brdovitim uličicama, nekadašnjim aristokratskim vilama, koje su pretvorene u udobne hotele s prelepim baštama. Čuven je i Paltni most, nalik firentinskom Ponte Vekijo, karakterističan po tome što je okružen dućanima.

Bez mobilnog u spa centru

U Batu je nedaleko od Rimskog kupatila sagrađen (2006) i spa centar s toplom, mineralnom vodom, saunama, s jednim unutrašnjim bazenom i spoljašnjim na vrhu zgrade s pogledom na katedralu. Sve je čisto, lepo sređeno, opuštajuće, nije dozvoljeno ni unošenje mobilnih telefona. Dva sata zadovoljstva u toplim kupkama košta 35 funti, a svaki sat duže naplaćuje se dodatnih deset funti. U poređenju s nekim našim, sređenijim banjama toliko otprilike košta pun pansion s korišćenjem toplih bazena i sauna.

Bat je pravi engleski grad (izuzimajući London) po tome što uglavnom sve zamire u pet sati po podne. Zatvaraju se radnje, turistički objekti. Spa centar radi do devet sati uveče, kao i neki restorani.

Godišnja turistička sezona ovog grada broji i do dva miliona gostiju, a Bat se nalazi među deset najposećenijih gradova u Engleskoj.

„Fenjer zapada”

U središtu grada, na trgu na kome se nalazi i ulaz u Rimsko kupatilo uzdiže se monumentalna katedrala, nekadašnji benediktanski manastir podignut u sedmom veku, a konačno obnovljen oko 1860. Ova katedrala, zbog posebno bojenih prozora naziva se i „fenjer zapada”.

Kraljevski kompleks (Foto Vikimedija)

U obliku polumeseca

Bat je specifičan i poznat po kućama raspoređenim u nizu u obliku polumeseca, a jedan od najčuvenijih primera džordžijanskog stila u arhitekturi je polukružni kompleks Royal Crescent (Kraljevski kompleks u obliku polumeseca) iz 1774. godine.

Ovaj kompleks sastoji se iz 30 zgrada s pogledom na autentični prostrani engleski park. To je lokacija na kojoj su snimljena i poznata filmska ostvarenja među kojima „Vojvotkinja” sa Kirom Najtli (2008). Rojal kresent, delo arhitekte Džona Vudsa Mlađeg, danas je delom stambeni kompleks, a delom luksuzni hotel sa spa centrom.


Komentari4
f2efc
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

ЗОРАН ШУНДИЋ
@ Marina. - Наравно да је могуће. Тамо људи воде рачунао свему па и о времену проведеном на послу, али и о одмору. Ваља и сутрадан бити ефикасан. То је одговор за рационално понашање мeштана у Бату.
Marina
Sve zamire u 5 popodne? Pa šta rade ti ljudi pobogu uveče, zar niko da prošeta po gradu? I zar tako svugde u Engleskoj, da li je to moguće?
Ivana
Ne, nego poslodavac ne plać dve smene, nego jednu. Ljudi tamo rade od 9 do 17, ali zato imaju divne parkove gde da se odmore.
Preporučujem 0
Ivana
Nije baš tako. Neke prodavnice rade i do 20, a marketi i do 22h, kao i kod nas. Inače, bila sam u Batu letos i opet idem sad za praznike, i verujte, tamo je mnogo življe i lepše nego kod nas. Prijatno, čisto, da uživaš u svakom kutku, bio to neki od brojnih parkova ili baštica u nekom lokalu. I ljudi su mnogo srdačniji i ljubazniji nego kod nas.
Preporučujem 2

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja