utorak, 13.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 29.11.2019. u 22:44

Angela Merkel prvi put ide u Aušvic

Поглед на некадашњи логор Аушвиц (Фото ЕПА/ЕФЕ/ ANDRZEJ GRYGIEL)

Nemačka kancelarka Angela Merkel će narednog petka prvi put posetiti Aušvic, najavio je danas njen kabinet. Poseta je povezana s obeležavanjem 75 godina od oslobađanja tog nacističkog koncentracionog logora za Jevreje koji se nalazi u Poljskoj.

Poslednja poseta šefa nemačke vlade bivšem logoru Aušvic-Birkenau gde je ubijeno skoro milion Jevreja, bila je pre 24 godine, pred obeležavanje pola veka od kada su sovjetski vojnici januara 1945. oslobodili grupu preživelih logoraša, prenosi Beta.

Kancelarka Merkel će s premijerom Poljske Mateušeom Moravijeckim odati poštu žrtvama minutom ćutanja ispred „Zida smrti” u Aušvicu gde su streljane hiljade zatočenika, a potom će posetiti i logor Birkenau gde će održati govor i položiti venac, najavila je agencija AFP.

Helmut Šmit je bio prvi šef Vlade Nemačke u poseti tom logoru, 32 godine posle njegovog oslobađanja 27. januara 1945. godine. Drugi ga je, i to dvaput - 1989. i 1995. godine, posetio kancelar Helmut Kol.

Tokom Drugog svetskog rata, od 1940. do 1945. godine, 1,1 milion ljudi, skoro u celini Jevreja, ubijeno je na masovan, industrijski način - gasom i drugim sredstvima, i spaljeno u logoru Aušvic-Birkenau koji su nacisti otvorili na jugu okupirane Poljske.

Zvanično nazvan „Koncentracionii logor Aušvic” bio je kompleks od više od 40 logora za zatvaranje i istrebljenje. Sastojao se od „Aušvica 1” - glavnog logora (Stammlager) u Osvjenćimu; „Aušvica 2 - Birkenau” - koncentracionog i logora za istrebljenje u Bžežinki, udaljenoj tri kilometra; „Aušvica 3 - Monovica” - radni logor u Monovicama, za rad u fabrici sintetičke gume firme „IG Farben"; i nekoliko desetina drugih logora.

Poljska je 1947. godine zakonom uspostavila državni spomenik u znak sećanja na „mučeništvo poljske nacije i drugih naroda u Osvjenćimu”. Muzej je otvoren u „Aušvicu 1”, dok su u „Aušvicu 2-Birkenauu” barake uglavnom demontirane i preseljene da bi se koristile na gradilištima u Varšavi skoro do temelja razorenoj tokom rata.

Poljski istoričari tvrde da je „Aušvic 1” imao veću ulogu u progonu poljskog naroda, a „Aušvic 2” u istrebljenju poljskih Jevreja.

U „Aušvicu 1” je 1955. godine otvorena izložba zvaničnih logoraških fotografija pri registraciji novopridošlih zatočenika, a izloženi su i kosa, koferi i cipele koji su oduzeti ubijenima, uz to i kante od peleta „Ciklon B” - čijim se mešanjem s vodom dobijao gas kojim su ugušeni. Izloženi su i drugi predmeti i oprema za masovno ubijanje.

UNESKO je Aušvic uvrstio na Listu svetske kulturne baštine 1979. godine.

Do 1990. godine, svi direktori muzeja su bili bivši zatvorenici u Aušvicu. To mesto godišnje poseti više od dva miliona ljudi.

Komеntari1
5b0ee
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Леон Давидович
Били су то страшни монструми. Изводили су монструозне експерименте на деци, пре свега јеврејским близанцима. И још су гледали и економску корист. Златни зуби то је било уобичајено узети од жртава. Са пепелом су ђубрили њиве, од људске коже радили предмете, од косе јастуке за морнаре у подморницама. Све то затекла је Црвена армија када је ослободила Аушвиц.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja