Oko 400 migranata od pre dva dana se nalazi u prihvatnom centru u Preševu, a među njima je najviše Sirijaca. Ovaj centar, kaže Hans Fridrih Šoder, šef predstavništva Visokog komesarijata UN za izbeglice (UNHCR) u Srbiji, otvoren je posle jednogodišnje pauze zbog povećanog broja migranata koji prolaze kroz našu zemlju.
– Ove godine registrovali smo dva puta više izbeglica nego lane, od januara do polovine novembra oko 27.000 migranata prošlo je Srbijom, dok je u istom periodu u 2018. zabeleženo 14.200 migranata. U novembru, na primer, njihov broj je iznosio oko 4.800, a svakog meseca se povećava za nekoliko stotina. Trend porasta broja migranata počeo je u junu, ali nije karakterističan samo za Srbiju, već za celu Evropu. Možemo samo da spekulišemo o razlozima, a među njima se najčešće pominju dešavanja u Siriji, ali i u Turskoj – objašnjava Šoder u razgovoru sa novinarima.
Ipak, on napominje da nam ne preti nova migrantska kriza i podseća da je 2015. godine za samo tri dana u našu zemlju ušlo 30.000 migranata, koliko ih se za 2019. predviđa na godišnjem nivou. Činjenica je i da svake godine u ovo doba raste broj onih koji pokušavaju da balkanskom rutom stignu do zapadne Evrope pre početka zime.
Najviše zabrinjava podatak da čak oko 3.000 migranata, odnosno oko 10 odsto na godišnjem nivou za 2019, čine deca bez pratnje.
– U Srbiji u svakom trenutku boravi između 400 i 500 dece koja su na put ka zapadnoj Evropi pošla sama. Najveći broj njih su dečaci, i to iz Avganistana, najmlađi imaju desetak godina, a najviše je onih u tinejdžerskom dobu, od 15 do 18 godina – objašnjava Šoder.
Ova deca po pravilu nemaju dokumenta, a po rečima predstavnika UNHCR-a često nisu ni registrovana u zemljama iz kojih potiču. Gotovo je nemoguće tačno odrediti njihov uzrast, a oni sami često prikrivaju koliko imaju godina: neki se predstavljaju starijima smatrajući da će ih tako lakše pustiti da što pre nastave svoje ilegalno putovanje, dok drugi tvrde da su mlađi nego što jesu. Oni su, podseća Šoder, najranjivija kategorija, jer su potpuno nezaštićeni, na udaru trgovaca ljudima, krijumčara, izloženi svakoj vrsti zlostavljanja.
– Pomažemo im u saradnji sa nevladinim organizacijama čiji volonteri sa njima idu gde god treba. Problem je, međutim, što ih njihovi roditelji i članovi porodice nagone da što pre nastave put ka zapadnoj Evropi i praktično vraćaju švercerima, koji ih nelegalnim kanalima sprovode kroz zemlju – napominje Šoder.
Za ovu decu obezbeđeni su i posebni centri za smeštaj u Loznici, Nišu i Beogradu, neka se zadrže samo nekoliko dana, a ima i onih koji mesecima, pa i godinu, dve borave u Srbiji. Svi dečaci i devojčice koji duže borave u našoj zemlji počinju i da pohađaju nastavu, a u savladavanju gradiva pomažu im mladi volonteri koji su ujedno i prevodioci.
I ove godine najviše migranata dolazilo je preko Severne Makedonije, Bugarske, Rumunije, a manji broj njih koristio je rute kroz Crnu Goru i Albaniju.
Teško do zdravstvenih usluga
Srbija pruža migrantima utočište i obezbeđuje hranu i po tome je izuzetak u okruženju, smatra Hans Fridrih Šoder. Ipak, problema u zbrinjavanju ovih ljudi i dalje ima, pre svega u komplikovanim procedurama neophodnim za dobijanje zdravstvene usluge. Mnogi se žale da ne mogu da odu na pregled, jer im u zdravstvenim ustanovama traže validne zdravstvene legitimacije, koje migranti ne dobijaju.
