nedelja, 25.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 30.11.2019. u 16:44 Dubravka Lakić

Balada o maminom sinu

Kragujevčanin Marko Đorđević osvojio je Gran pri „Aleksandar Saša Petrović” za svoj autorski beskompromisan film „Moj jutarnji smeh”
Из победничког филма „Мој јутарњи смех” (Фотографије продуцентска кућа Aletertise)

25. FAF
Raduje odluka tročlanog žirija 25. Festivala autorskog filma, u sastavu: Hana Jušić (Hrvatska), Ognjen Glavonić (Srbija) i Arijel Švajcer (Francuska), da se festivalski Gran pri „Aleksandar Saša Petrović” dodeli scenaristi, reditelju i montažeru Marku Đorđeviću za izvrstan film „Moj jutarnji smeh” kragujevačko-beogradske proizvodnje.

U svom gotovo ličnom osvrtu na odrastanje i porodicu, inspirisan stvarnim događajima i iskustvima, ovaj kragujevački autor (diplomirao na beogradskom FDU), gledalištu nudi priču čija je glavna okosnica odnos majke i sina. Njihova povratna vezanost i nesposobnost da jedno drugo puste u neizvesnosti slobode.

Kroz ovu svoju filmsku baladu o maminom sinu Đorđević, mudro dozirano, reflektuje i na mnogo toga iz naše svakodnevice životno nesnađenih i u dostojanstvu pogubljenih ljudi. Film se diskretno, ali „ubojito” bavi i problemom mladih, obrazovanih, a nezaposlenih, svetom odrasle generacije koja je tokom niza ovih naših teških godina izgubila snagu. Bavi se nedostatkom kvaliteta života, nesposobnošću vezivanja za druge, usamljenošću i nemogućnošću viđenja sopstvene perspektive. I urušavanjem porodice, što nije bezazleno...

 

Marko Đorđević, nagrađeni scenarista i reditelj iz Kragujevca

Glavni junak je Dejan (Filip Đurić), gotovo tridesetogodišnjak, diplomirani istoričar sa privremenim poslom nastavnika (na zameni) u školi. On je od onih već „omatorelih” mladića što predugo žive pod porodičnim „staklenim zvonom” i tako ušuškani, što bi rekao onaj vidovnjak Miloš u izvanrednom tumačenju Nebojše Glogovca (njegova poslednja uloga): „Predugo onu stvar drže samo u svojim gaćama.” Dejan je još kao muškarac nevin, a Marko Đorđević kroz širu sliku njegovog najbližeg okruženja – otac pijanica, isfrustrirana, zaštitnička majka Radica (uvek tako moćna Jasna Đuričić, inače rodom iz Rume) koja ga čvrsto drži uz skute, nestalan posao, siromašno društvo... – stavlja na znanje i zašto je to tako.

I lik njegove koleginice, nastavnice Kaće (odlična Ivana Vuković) je negde sličan. Udaljenost od porodice i rodnog Kraljeva i u početku nesvesna zagledanost u Ivana, liku Kaće takođe pridodaje tu potrebnu dozu životne smotanosti i nesnađenosti.

Glumci su sjajni. Većinom Kragujevčani, koje nezasluženo tako malo poznajemo. Jer, naša filmska nazovi industrija centralizovana je u Beogradu. A film postoji i izvan Beograda, i baš mi je milo što je Đorđević sa „Mojim jutarnjim smehom” potvrdio da je konačno sazrelo i za neku vrstu filmske decentralizacije u Srbiji.

Spontanost dijaloga, spontanost humora koji izvire iz realno slikanih životnih situacija, daju dodatnu privlačnost Đorđevićevom filmu „angelopulovski” dugih kadrova, koji svedoče o autorovoj beskompromisnosti i čvrstini. Onaj dugi kadar zatvorenih ulaznih vrata, ispred i iza kojih se ne vidi i ne događa ništa, a znamo da nečeg mora biti, je antologijski. Hrabro i izazovno, za veliku pohvalu...

U ovom stilski ujednačenom a umetnički nepretencioznom filmu, u kojem se govori lokalnim akcentom (što su do perfekcije činili i maestralni Nebojša Glogovac i Jasna Đuričić), prefinjenom rediteljskom artikulacijom i svakodnevica, takva kakva je, dobila je poetsku vrednost. Sve u njemu deluje spontano: od dijaloga, glumačke igre, scenografije do pozicije kamere i primarnog dnevnog svetla (pohvale i direktoru fotografije Stefanu Milosavljeviću), a sve je tako autorski unapred dobro promišljeno. I festivalski Gran pri je zaslužen. Čestitamo.

Sve nagrade 25. FAF-a

Osim festivalskog Gran prija Marku Đorđeviću, sinoć su na zatvaranju 25. Festivala autorskog filma uručene i ostale nagrade u oba takmičarska programa.

U glavnom takmičarskom programu nagradu za najbolju režiju osvojio je galicijski autor (Španija) Oliver Lase za film „Vatra će doći”, kojem je pripala i nagrada „Vlada Petrić” za najsinematičnije sekvence (u čast Slavka Vorkapića), dok su nagradu „Gordan Mihić” za najbolji scenario osvojili Mauricio Brauči i Pjetro Marčelo za film „Martin Idn” u Marčelovoj režiji. Specijalno priznanje dobio je film „Devica avgusta” Honasa Truebe.

U programu „Hrabri Balkan” pobedio je kratkometražni film „Poslednja slika o ocu” Stefana Đorđevića, dok je specijalno priznanje otišlo u ruke Maji Novaković za film „A sad se spušta veče”.

Komentari1
403ef
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Siniša Stojčić
Raduje me uvek kada mladi umetnik, sa skromnim sredstvima i uz pomoć prijatelja-glumaca, talentovanih umetnika izvan Beograda naprave ovakav uspeh. Sve čestitke, bravo

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja