utorak, 25.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:22

„Crni petak” za kućicu na drvetu

Autor: Vladimir Vukasovićnedelja, 01.12.2019. u 22:00

Kao prokleto loš vic je zvučalo kada je 2013. godine objavljeno da će norveški vojnici, prestrojavajući se na front u ratu protiv globalnog zagrevanja, jedan dan nedeljno jesti vegetarijansku hranu. To se nije desilo samo zbog otpora vojnika, ne i zato što bi za armiju jednog proizvođača nafte takva borba protiv klimatskih promena bila smislena koliko i to da se u mitraljez aviona koji nosi atomsku bombu, u ime borbe protiv nuklearnog oružja, ubaci jedan ćorak.

Ako je apsurdno delovala takva ideja za oružane snage zemlje koja odavno nije ratovala, neminovan je bio podsmeh inicijativi Elizabet Voren, potencijalne kandidatkinje američkih demokrata za predsednika, da trupe SAD preduzmu nešto kako bi smanjile nivo ugljenika koji ispuštaju u atmosferu, pogoršavajući efekat staklene bašte. Sledeći cinična dobacivanja Bonu Voksu da bi mu, kad je već zabrinut za planetu, bilo najbolje da njegov bend „Ju-Tu”, koji godinama objavljuje sve groznije pesme, prestane da ide na turneje i avionima truje vazduh, Vorenovoj bi se moglo predložiti da i „svetski policajac” ubuduće ostane kod kuće, pa će, uzevši u obzir to koliko je haosa napravio većinom svojih ratova, čovečanstvu možda učiniti i dvostruku uslugu.

RIČARD TREĆI NA TRAKTORU: Bombarderi i tenkovi su pogodni za zaštitu životne sredine koliko je omča za vešanje korisna u ispravljanju pogurenog držanja: može pomoći ali, kad ispuni svoju krajnju svrhu, zažalićete što niste ostali pogrbljeniji od Kvazimoda dok ga, i dalje ne uspevajući da nađe nekog konja umesto onog izgubljenog, jaše Ričard Treći. Ekološki angažman vojski paradoksalniji je i od onih milijardera i korporacija koji se od uspona krajnje desnog „populizma” usrdno zalažu za odbranu demokratije i socijalne pravde, mada nije sumanutije od „obespravljenih masa” što i srčanije skaču u odbranu još gorih milijardera i korporacija koje im, tobož braneći ih, sve to negiraju. Takvo je vreme opet došlo na ovoj planeti koja se na glavu izvrnula više puta nego srećni novčić što ga za opkladu svaki čas baca okoreli kockar.

Koliba Nemaca koji su protestovali zbog krčenja šume radi širenja kopa lignita
(Foto: EPA-EFE/Friedemann Vogel)

Nije onda više neprirodno ni to što su ove nedelje protiv zaštite prirode protestovali oni koji od njene čistote žive: poljoprivrednici, u procesiji hiljada traktora marširajući na Berlin i Pariz, nadovezujući se na isti takav nedavni pohod Holanđana, svi oni besni zbog toga što im novi ekološki propisi nameću povišene troškove. Evropski ratari i stočari su bili zaštićeni kao ugrožene vrste, ali sad im se najavljuje i smanjenje subvencija i, u perspektivi, ako se pribegne nekim preporukama, ograničenje uzgoja stoke pošto on zagađuje vazduh, toliko da se svim Evropljanima, ne samo vojnicima iz Norveške, sugeriše prelazak na veganski jelovnik. Takve restrikcije mesa još su daleka mogućnost, ali ono što im već sada deluje kao sve slabija zaštita njihove govedine ponukalo je i irske farmere da traktorima blokiraju Dablin čak dva dana.

Ovo bi moralo interesovati i domaću ugroženu vrstu, srpskog seljaka. Izvoz na evropsko tržište dodatno će se zakomplikovati što više bude zavisio ne samo od zdravstvenog kvaliteta proizvoda nego i od poštovanja eko-normi u njegovom stvaranju. To je tendencija zbog koje, na primer, Malezija, proizvođač palminog ulja, štetnog po životnu sredinu, ima gadne razmirice s Briselom.

I tek prohujali „crni petak” se ocrnjuje iz ekoloških pobuda, kao podsticaj besomučnoj proizvodnji stvari nepotrebnih povrh onih što nam još sasvim fino služe. Slično stočarstvu, industrija odeće i obuće je osobito na meti kao jedna od najškodljivijih po životnu sredinu. Izgleda da nam nove „er maks” patike isisavaju kiseonik iz pluća a naoko pitoma govečad, dok nam skreću pažnju serviranjem ukusnih šnicli, iza leđa podmuklo proždiru čitavu budućnost.

LEDENI „ZELENI” I OTOPLjENI PREMIJER: Nekome ovo može delovati previše radikalno, ali ne i bloku „zelenih” stranaka, koji nije podržao novi sastav Evropske komisije (EK) jer je procenio da tim Ursule fon der Lajen nije dovoljno ambiciozan u svojim ekološkim ciljevima, između ostalih u onom da EU do polovine veka u konačnom zbiru više ne ispušta gasove staklene bašte. Taj je plan, međutim, jeste preteran sa stanovišta Poljske, Mađarske i Češke, uplašenih da će on naškoditi njihovom privrednom razvoju. Ne umiruje ih ni to što EK planira da deli novac za ublažavanje ekonomskih posledica eliminacije štetnih gasova. Sve su prilike, piše „Politiko”, da predviđeni kriterijumi za raspoređivanje tih para neće zadovoljiti makar Poljake jer, premda bi pomoć trebalo da primi više njihovih regiona nego onih iz bilo koje druge članice EU, ta bi zemlja izgubila i najviše radnih mesta zbog istrebljenja rudnika uglja i elektrana na pogon tog energenta.

Na udaru bi bila i Nemačka, ali njoj bi, onoliko razvijenoj, bilo srazmerno lakše da to podnese, za razliku od Poljske i ostalih izloženih dekarbonizaciji: pre svih, Češkoj, Rumuniji, Bugarskoj i Grčkoj, što je kombinacija država koje su maltene juče počele svoj ekonomski uspon i onih koje se i dalje otržu siromaštvu. I jednima i drugima će se činiti da je Nemačkoj, makar ona na kraju i ne dobila mnogo novca iz tog fonda, pripalo više nego što je u poređenju s njima zasluživala, naročito kad se uračuna i očekivano smanjenje priliva opšte finansijske pomoći EU za Poljsku, Češku, Mađarsku i ostale koji su se probili van kategorije nerazvijenih zemalja. To je dvoguba sekira, nalik onoj s oštricama načinjenim od rezanja subvencija i bujanja ekoloških izdataka, za koju se evropski poljoprivrednici pribojavaju da je sve bliža njihovim vratovima.

U svetu rascepljenom po svim šavovima, sudar industrije i ekoloških potreba dovešće do scena još apsurdnijih od ovonedeljnih. Ledena skulptura postavljena je da se topi umesto Borisa Džonsona, koji nije došao na debatu o klimatskim promenama. Brazilski predsednik Žair Bolsonaro je za satiranje šuma Amazonije okrivio Leonarda Dikaprija i požare koje je glumac tobož platio da budu podmetnuti. U kuće na drveću na siromašnom severu Novog Zelanda useljavaju se ljudi koji ne mogu da plate stanarinu pošto su je podigli pripadnici srednje klase nakon što su se iselili iz imućnijih delova zemlje koje okupiraju svetski bogataši tražeći tu utočište od ekološke, finansijske, političke i svake druge katastrofe koja im se čini sve bliža. Eto nam povratka prirodi: pravo natrag na drveće, pa da svoje kućice u krošnjama opremimo idućeg „crnog petka”.


Komentari1
4cec2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ljubomir Sindzirevic, Dipl. Ing. Gradj.
E pa stvari stoje ovako: da bi se odrzala trenutna protrosnja energije, od koje 10% obezbedjuju nuklearke, 30% obnovljivi izvori i 60% nafta, gas i ugalj i da bi se postigao cilj da se 2050 eliminise 60% izvora, trebalo bi da se SVAKI DAN izgradi novia elektrana snage JEDNE NUKLEARKE, tj njih 11315. Do sada (od 1954) je u celom svetu izgradjeno 450! A to je 7 godisnje, sto je manje od 2% od broja koji bi trebalo godisnje graditi. Politicari kao i uvek zamajavaju narod svojim pamfletima i lazima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi / Međunarodni pregled

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja