četvrtak, 24.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Sačuvano 322.778 imena srpskih heroja koji su pali u Velikom ratu

(Фото Танјуг)

Promocija kapitalnog projekta „Popis vojnih i civilnih gubitaka Kraljevine Srbije u ljudstvu u Prvom svetskom ratu arhivske građe Vojnog arhiva”, održana je u Domu Vojske Srbije u Beogradu.

Izaslanik predsednika Republike i vrhovnog komandanta, Nikola Selaković, istakao je da je to otkrivanje do sada najvećeg spomenika srpskom vojniku, najvećem heroju Velikog rata, najvećeg sukoba koje je čovečanstvo do tada zapamtilo.

„Upravo je svojom inicijativom, kao ministar odbrane, današnji predsednik i vrhovni komandant Vojske Srbije Aleksandar Vučić podržao ovaj projekat, osposobio nadležne institucije svime onim što je bilo potrebno da se realizuje i ugledao svetlost dana. I kao da smo čekali čitav jedan vek da obavljamo mnoge odavno zaboravljene ili skrajnute nacionalne zadatke - popisati naše žrtve u Velikom ratu i jednom za svagda zatvoriti usta onima koji žele da opovrgnu istinu da je malena Srbija svojim žrtvama sebe uzvisila i pokazala čitavom svetu, kako to Njegoš kaže da 'boj ne bije svijetlo oružje, već boj bije srce u junaka'”, rekao je Selaković, prenosi Tanjug.

Prema njegovim rečima, u Velikom ratu je pobedio srpski vojnik, ne zato što je bio obučeniji, ne zato što je bio bolje naoružan, već iz dva razloga - Prvo zato što je bio najizdržljiviji, a drugo što ga je od svih njegovih protivnika krasio neuporedivo jači moral.

I upravo je moral ona vrednost na kojoj se zasniva snaga vojske u odsudnim momentima njenoga delovanja i kako to u svojim uspomenama kaže veliki vojvoda Živojin Mišić - nekada nije važno da li si fizički jači i tehnički opremljeniji, nego da pravu stvar uradiš u pravom momentu i na pravi način, naveo je Selaković.

Ističe da je danas taj momenat, momenat da mnoge prave stvari radimo na pravi način. Zato danas promovišemo ovo kapitalno delo i stojimo ponosni pred svojim precima, izvinjavajući se onima čija imena još tu nismo upisali i dajemo sebi zadatak da u periodu pred nama, ta imena dopišemo, nađemo i klasifikujemo i objavimo, kazao je Selaković.

Govoreći o značaju projekta, on je istakao da ovaj poduhvat nije izdavački poduhvat godine, decenije, već izdavački poduhvat veka, jer je uspeo da sačuva od zaborava 322.778 imena i prezimena naših slavnih predaka, slavom ovenčanih srpskih vojnika i njihovih komandanata, koji su u bitkama govorili ne „napred” nego „za mnom” i prvi svojim primerom pokazivali šta su spremni da žrtvuju za čast i slobodu otadžbine.

Izaslanik predsednika Republike je na promociji, kako je saopšteno, objavio i inicijativu koju je predsednik Vučić pre nepuna tri meseca pokrenuo upravo sa jednim od tri istorijska instituta u Srbiji - da više od 20 godina posle NATO agresije, budemo prvi put odgovorni u poslednjih 100 godina i popišemo sve žrtve koje su pale u NATO agresiji.

Takva inicijativa je pokrenuta i na tome se već radi. Ali nisu to samo žrtve NATO agresije, to su i ratovi devedesetih i tu imamo obavezu i prema sinovima svoga naroda i otadžbine čija imena ne smeju da ostanu zaboravljena. Ono čemu bi se radovali svi koji su popisani ovde i njihove seni jeste da vide Srbiju koja se uzdiže sa kolena, da vide Vojsku Srbije koja više ne ukida svoje institucije starije od jednog veka, već jača postojeće, uspostavlja nove i obnavlja stare, rekao je Selaković.

Radovali bi se, naglašava, da vide i vojsku koja je najopremljenija u prethodnih nekoliko decenija, da je Srbija danas jedina država u ovom regionu u kojoj se u prvih šest meseci ove godine više dece rodilo nego u istom periodu lane, radovali bi se da vide da postoje oni koji se svim silama, kao što su i oni za Srbiju ginuli, danas za Srbiju bore i za nju žive, naglasio je Selaković

Naveo je da imamo još mnogo toga da uradimo, ali je važno da smo počeli, a najvažnije da ne odustajemo.

Rektor Univerziteta odbrane general-potpukovnik doc. dr Goran Radovanović podsetio je da je u odnosu na brojnost populacije, Srbija u Prvom svetskom ratu imala najveći procenat stradalih, kako među vojnicima, tako i u civilnom stanovništvu.

Projekat je realizovan u Vojnom arhivu od 2013. do 2018. godine. Popis žrtava rata koji ni u kom slučaju nije završen, sadrži imena svih srpskih građana stradalih u Velikom ratu bez obzira na versku i nacionalnu pripadnost, naglasio je general Radovanović.

On je dodao da Vojni arhiv ostavlja mogućnost da se predmetna baza u budućnosti dopuni novim podacima iz drugih arhiva iz zemlje i inostranstva.

Zahvalio je svima koji su učestvovali u izradi ovog kapitalnog projekta, naročito predsedniku Vučiću i ministru odbrane Aleksandru Vulinu koji su podržali i pomogli njegovu realizaciju.

Ovo kapitalno delo predstavili su akademik prof. dr Mira Radojević, prof. dr Aleksandar Životić i pukovnik dr Miljan Milkić, koji su govorili o izazovima sa kojima su se susretali tokom rada na njemu, kao i o značaju tog izuzetnog istraživačkog napora koji je projekat podrazumevao.

Projekat, kako se moglo čuti, sadrži lične podatke, vreme i mesto stradanja, vojnu jedinicu kojoj je žrtva pripadala i sam izvor podataka, što podatke čini proverljivim, i na taj način, prvi put u domaćoj istoriografiji imamo utvrđen precizan spisak stradalih, u kome je postojanje i stradanje svake žrtve dokumentovano.

U završnom delu svečanosti, izaslanik predsednika Nikola Selaković, ministar odbrane Aleksandar Vulin i načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Milan Mojsilović, obišli su multimedijalnu postavku ovog projekta u Atrijumu Doma Vojske Srbije.

Komеntari30
464f2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
До сад је био у оптицају број од 1 450 000 погинулих. Број овде пописаних је далеко мањи, па питам, где је грешка? Може се десити да нема података за 10, 20 хиљада, али за милион и сто хиљада, тешко. Или је "мало" пожурено са издавањем пописа?
Dragomir Olujić Oluja
To je približan broj onom koji se nalazi(o) u "ratnim statistikama" Lige naroda, koje je preuzela UN i danas su tamo! Te "ratne statistike" su napravljene prema službenim izveštajima iz zaraćenih zemalja!
Подаци којима се располаже
@Зоран Чичак Број погинулих је знатно већи. Овде су приказани само погинули за које податке има Војни архив. Тачан број је тешко утврдити. Ја сам у Војном архиву пре неколико година тражио податке о својим прецима и другим погинулим из мог и суседних села. Неко импровизовано скупљање података је било 1933 г, али оно није обухватило читаве крајеве Србије. Треба наставити са истраживањима.
Игор Г.
„Заврам“ Да сте барем летимично погледали а камоли прочитали Нишку и Крфску декларацију у којој су изнети ратни и поратни циљеви Краљевине Србије не би сте тако писали о Пашићу. Пашић је направи Југословенски одбор и финансирао га великим новцем не би ли свет убедио о истоветним жељама Словенаца, Хрвата и Срба. Дакле, Пашић и регент Александар су хтели заједничку држави и на томе здушно радили.
Raca Milosavljevic
....uh evo tek sada ... CD moze da se nabavi u Beogradu u Vasinoj ulici MEDIJA CENTAR ODBRANA ... odbrana.mod.gov.rs ... hvala za sve koji se interesuju za ovo bas kapitalno delo ...
Боро
...нажалост, Србе убијене са леве обале Дрине, никад нећемо моћи пописати, а и тај број би требало придружити овом броју. Гинули су од Соче до Галиције. Такође и херцеговачки, далматински и црногорски добровољци, стигли углавном уз помоћ Михајла Пупина. И напослетку, ал никако на крају, да не беше ЦРНОГОРСКОГ саможртвовања на Мојковцу, не би данас било ни Србије, то сваки Шумадинац треба да има на уму.
Заврам
Молим цењену "Политику" да не објављује коментаре, који не садрже ни елементарну истину, већ се истичу по ненормалној мржњи према Србима и пљувачини по Отаџбинском рату, библијских размера жртвама, славној, а крвљу исписаној епопеји, незабележеној у светској историји.Као, Британија хтела Велику Србију, а Срби нису? Овакву глупост и злурадост до сада нисам чула. Управо је Пашић тражио да Срби узму "оно што је наше", а зна се на које територије се мислило. Британци су желели да нас "разводне" др
Игор Г.
Да сте барем летимично погледали а камоли прочитали Нишку и Крфску декларацију у којој су изнети ратни и поратни циљеви Краљевине Србије не би сте тако писали о Пашићу. Пашић је направи Југословенски одбор и финансирао га великим новцем не би ли свет убедио о истоветним жељама Словенаца, Хрвата и Срба. Дакле, Пашић и регент Александар су хтели заједничку држави и на томе здушно радили.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.