petak, 17.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 14:14
GRADONAČELNICI BEOGRADA I LjUBLjANE GOVORE O „ZELENOJ PRESTONICI EVROPE”

Borba za zdraviji i čistiji grad

Autor: Daliborka Mučibabić – Dejan Aleksićnedelja, 01.12.2019. u 21:29
План престонице је да до 2025. уме­сто са­да­шњих 15 има 25 про­це­на­та зе­ле­них по­вр­ши­на (Фото Д. Јевремовић)

Preambiciozan plan – bili su prvi komentari na želju grada da 2022. godine ponese titulu zelene prestonice Evrope. Jer, u poređenju sa gradovima koji su se upisali na listu zdravih i udobnih urbanih sredina za život poput Kopenhagena ili Lisabona, srpska prestonica ima problem sa zagađenjem vazduha, otpadne vode direktno ispušta u Dunav i Savu, a reciklaža otpada još je u povoju. Ali to nije obeshrabrilo Zorana Radojičića, gradonačelnika Beograda, i njegov tim da nedavno uđu u trku za ovo laskavo priznanje. Na proleće sledeće godine biće poznati gradovi finalisti, a u junu 2020. znaće se  pobednik.

– Najvažnije je da je Beograd ušao u taj proces koji nas pokreće da uradimo konkretne stvari za naš grad. Prijavljivanje nije bilo jednostavno, ali omogućiće nam da pratimo koliko smo postigli. Od velikog značaja biće i smernice koje ćemo dobiti od eminentnih evropskih stručnjaka – kaže Radojičić za „Politiku”.

Sa tom titulom ili bez nje do 2022, uveren je on, saobraćaj u Beogradu biće modernizovan, postavljena reciklažna ostrva, deponija Vinča sanirana, a zelene površine uvećane.

Koncept „zelena prestonica” ne odnosi se samo na ozelenjavanje grada, već na ispunjavanje evropskih kriterijuma u oblastima kao što su kvalitet vode, vazduha, nivo buke, upotreba zemljišta, održiva urbana mobilnost, prilagođavanje na klimatske promene, upravljanje otpadom, eko-inovacije....

– Intenzivno radimo na tome da se okrenemo zelenoj hijerarhiji u saobraćaju, odnosno da prednost dajemo biciklistima i javnom prevozu. Proširili smo pešačke zone u centralnom delu, uveli „vrabac servis” kao ekološko prevozno sredstvo, a uvešćemo i sistem javnih bicikala. Od februara na snagu stupa i Plan održive urbane mobilnosti koji podrazumeva da svaka saobraćajnica, gde bezbednost to dozvoljava, sadrži biciklističku stazu. Imamo 100 kilometara tih staza, a plan je da u naredne četiri godine izgradimo još 120 kilometara. Plan urbane mobilnosti garantuje i da će se vreme provedeno u saobraćaju smanjiti tako što će se sinhronizovati zeleni talasi – ukazuje Radojičić dodajući da je cilj da se građani više opredeljuju za pešačenje, biciklizam i javni transport.

Nabavkom novih autobusa do kraja godine, kaže Radojičić, 85 odsto voznog parka GSP-a biće sa motorima „evro 5” i „evro 6” standarda koji najmanje utiču na zagađenje vazduha. U 2020. opredeljena su sredstva za kupovinu još 100 zglobnih autobusa, 40 trolejbusa i 10 elektroautobusa što će, kako napominje, doprineti da struktura autobuskog podsistema bude znatno unapređena kada je reč o emisiji izduvnih gasova.

Da bi beogradski vazduh bio zdraviji, plan je i da se nastavi sa gašenjem kotlarnica u objektima javne namene i priključenjem na sistem daljinskog grejanja i sistem prirodnog gasa.

– Daljinski se greje 65 odsto osnovnih i oko 85 procenata srednjih škola, kao i 75 odsto vrtića. Od 2012. ugašeno je 17 kotlarnica u osnovnim i predškolskim ustanovama, a objekti su priključeni na daljinski sistem. Za sada su prioritet škole, a kasnije se planira da budu i domovi zdravlja i drugi javni objekti – navodi Radojičić.

A da bi ojačala pluća Beograda, plan je da do 2025. umesto sadašnjih 15 ima 25 procenata zelenih površina urbanog dela grada.

– Za postizanje ovog cilja potrebno je dva i po miliona sadnica. Pokrenuli smo više akcija. Istakao bih izazov „Drvo za Beograd”, koji sam objavio i pozvao međunarodne organizacije i društveno odgovorna preduzeća da posade što više sadnica – kaže Radojičić.

Jedan od prioriteta je, kaže, i energetska efikasnost. Opštine će sada moći da sufinansiraju investiciono održavanje zgrada koje nisu spomenici kulture.

– Grad je do sada energetski sanirao samo javne zgrade, a ubuduće sa opštinama i stanarima učestvovaće u uređenju fasada i investicionom održavanju privatnih zgrada (promena stolarije, popravka krova, liftova…) – kaže prvi čovek prestonice.

Najveći izazov za Beograd biće hvatanje ukoštac sa problemom otpadnih voda i upravljanja otpadom jer trećina grada nema ono osnovno – kanalizaciju.

Za ostvarenje vizije Beograda kao zdravog i zelenog grada srpska prestonica oslanjaće se na iskustva Ljubljane, a sa tamošnjim gradonačelnikom Radojičić je, naglašava, potpisao pismo o saradnji i prenošenju znanja.

Zoran Janković, prvi čovek Ljubljane, kaže da se raduje da je Beograd ušao u trku za laskavu titulu zelene prestonice, a na pitanje kakav bi savet dao kolegi Radojičiću odgovara:

– Ništa mu ne mogu savetovati jer on mora da sazna šta njegovi građani žele. Kvalitet života je na prvom mestu, a da li će ga Beograd poboljšati izgradnjom metroa, parkova, uvođenjem električnih vozila ili širenjem pešačke zone – to gradonačelnik sa timom treba da odluči. Što pre ljudi u upravi shvate da moraju da budu servis građana, a deca od vrtića počnu da uče da ne bacaju papiriće na ulicu, svaki grad će lako ispuniti kriterijume za zelenu prestonicu – izričit je Janković.

Od Stokholma do Osla

Petnaest evropskih gradova i asocijacija estonskih 2006. godine pokrenulo je inicijativu o nagradi koja će promovisati visoke ekološke standarde, ohrabriti gradove da poboljšaju kvalitet života i zaštitu životne sredine i podstaći ih da dele najbolje prakse.  Takvu zelenu viziju urbanih sredina podržala je Evropska komisija 2008, a nagrada „Zelena prestonica Evrope” zvanično se dodeljuje od 2010. godine. Njen slogan je „Zeleni gradovi – pogodni za život”.

Svi gradovi koji imaju više od 100.000 stanovnika mogu se kandidovati bilo da su iz država članica EU, zemalja kandidata, kao i Island, Lihtenštajn, Norveška i Švajcarska. Svaki grad i posle proglašenja ulaže u održivi razvoj i zaštitu životne sredine. Na spisku onih koji su do sada proglašeni zelenim prestonicama su Stokholm, Hamburg, Vitorija, Nant, Kopenhagen, Bristol, Ljubljana, Esen, Najmegen, Oslo.

Pešačka zona od 12 hektara

Panorama glavnog grada Slovenije  (Foto Primož Hieng/Ljubljana Tourism)

Ljubljana je 2006. godine, kada je na njeno čelo došao Zoran Janković, udarila svoje temelje kao zelene prestonice a da nije znala da takvo priznanje postoji niti je ono tada bilo zvanično ustanovljeno. Deset godina kasnije, kada je ovenčana tom titulom, prestonica Slovenije mogla je da se pohvali sledećim rezultatom: proterala je automobile iz centra grada i izgradila pešačku zonu od 12 hektara, sagradila 11 mostova preko Ljubljanice, podigla dve podzemne garažne kuće, uvela 112 autobusa na gas, 100 hektara devastiranih površina pretvorila u parkove, zasadila 40.000 stabala i postigla to da se 65 odsto otpada – krajnji cilj je 85 procenata – sortira u domaćinstvima.

Janković za „Politiku” kaže da je to najvrednija nagrada koju grad može da dobije, ali da zadatak njegovog tima nije bio da osvoji još jedno priznanje nego pre svega da podigne kvalitet života i da očuva životnu sredinu da bi planeta Zemlja imala šansu da opstane.

– Priznajem da ama baš ništa nisam znao o vođenju grada kada sam postao gradonačelnik i u tom poslu primenio sam isti stil kao kada sam bio na čelu „Merkatora”. Moja vizija Ljubljane bila je da bude mešavina Beča, zbog uređenosti, i Barselone, zbog načina života. Red i uživanje. Zaista verujem da je Ljubljana danas najlepši grad na svetu jer je čista, 75 odsto njene teritorije je pod zelenilom, ima vode za narednih 500 godina i među 20 najbezbednijih gradova je u svetu. Decembra prošle godine u prestonici koja ima 292.000 stanovnika bilo je 1.000.000 posetilaca i sve je prošlo bez incidenata, uz sav alkohol koji se popio. I, što je najvažnije, poštujemo sve različitosti – jedina smo gradska kuća u Evropi u čijem prizemlju radi restoran LGBT asocijacije – naglašava Janković i dodaje da je ateista, ali da uvažava sve konfesije. Zbog nagrade slovenačka prestonica postala je primamljiva za strane investitore i turiste.

– Ove godine u Ljubljani su pokrenute  privatne investicije vredne dve milijarde evra i sa 400.000 noćenja pre desetak godina došli smo do 2,5 miliona noćenja, koliko ih ima i u Beogradu – ističe Janković.

On ne krije da je u toj transformaciji Ljubljane u početku nailazio na otpore, ali tvrdi da je i te kako vodio računa o tome šta građani žele, pa im je u uređenju grada ponudio alternative.

– U pešačkoj zoni uveli smo električna vozila koja na poziv besplatno voze starije, majke sa decom, turiste... Ljudima koji žive u centru obezbedili smo dovoljno parking mesta u podzemnim garažama, koja mogu mesečno zakupiti za 60 evra. Svakog prvog utorka u mesecu od 14 do 21 sat lično razgovaram sa građanima, za 13 godina primio sam 28.000 ljudi, što je deset odsto populacije Ljubljane – kaže prvi čovek ovog grada.


Komentari10
53dd0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Славко
Топловод од Обреновца до Новог Београда више нико не спомиње?
Nikola
Beograd NIJE sinonim za Srbiju. Beograd NIJE jedini grad (mesto) u Srbiji. Beograd NIJE jedini vredan pomena, investicija, projekata, pisanja u Srbiji. Primetno je koliko se forsira Beograd u novinama i u investicijama. Svima je jasno zasto je to tako. Medjutim ako mi kao narod ne postanemo svesni i PROAKTIVNI da se to spreci, vec da Srbiju cuvamo i negujemo u celosti, u okviru njenih granica, nece nam KiM biti jedini problem. Pa ljudi, zar ne vidite sta se desava, ocigledno je?
mekintos
Kažete zelena hijerarhija...pa još kažete da se građani usmeravaju na više pešačenja, biciklizam? Neverovatno! Pa zar niste upravo Vi kaznili na hiljade ljudi u Beogradu oduzevši im mesečne isplate za prevoz baš zato što dolaze peške ili biciklom. Prvo vratite ljudima novce bez obzira kako dolazili na posao, prestanite da ih ucenjujete kupovinom BusPlusa itd., a onda možemo da pričamo o zelenim prestonicama, hijerarhiji etc.
Hans
Prvo sprecite spaljivanje guma u nehigijenskim naseljima, pa onda pricajte.
Punisa
Ja ne verujem,ovi se zezaju. Bg sa protokom saobracaja na nivou indije a brojem stanovnika predgradja veceg evropskog grada da se kandiduje. Ugalj dominantan ogrev po periferiji i sirem centru,kanalizacija je high tech , a poslednji novi park nikao sedamdesetih...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja