četvrtak, 29.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 02.12.2019. u 09:40 Branka Vasiljević

Okrnjena rodna kuća Kraljevine SHS

Zgrada je do septembra bila u nadležnosti Grada, a sada je prešla u ruke Republike. Tri zakupca su u tom reprezentativnom zdanju, ali nije urađeno ništa da se zaustavi propadanje fasade i krova
(Фотографије Ненад Неговановић)

Pre tačno 101 godinu, na današnji dan, u kući Krsmanovića, čuvenoj zgradi Protokola na Terazijama, proglašena je Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca. Rođenje nove države oglašeno je uz reči prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića: „Nek nam bude srećno i slavno Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca.”

Prošao je od tada ceo vek. Kraljevina ovog imena prestala je da postoji 1929. godine, raspala se i naslednica Jugoslavija, a narodi koji su je činili devedesetih godina prošlog veka gledali su se preko puščane cevi.

Sudbinu Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca izgleda da je počela da deli i kuća u kojoj je država formirana. Već duže vreme s prelepe građevine na Terazijama 34 počela je da se kruni fasada. Zbog toga pločnik ispred nje „krase” stolice i trake koje šetače upozoravaju da paze glavu. Mnogi od njih ni ne primete to upozorenje, a kamoli zgradu koja je na tom mestu još od 1885. godine. Donedavno je bila u nadležnosti grada Beograda, ali je u septembru prešla u ruke republike.

U zgradi su sada tri zakupca. A fasada se ljušti već više od godinu dana, saznali smo od komšija koji tu žive i rade.

– Ma to je veliki problem. Čuli smo da je na zgradi popustio krov, zbog čega voda curi niz oluke i sliva se niz fasadu. Vlage ima i na trećem spratu, ali se time očito niko ne bavi, ni grad, ni Zavod za zaštitu spomenika, ni zakupci. Svi se, izgleda, ograđuju od ove problematike, samo se prebacuje s jednih na druge, a fasada propada – kaže jedan od komšija s Terazija.

Pokušali smo da saznamo šta se dešava s ovim objektom i ko je zadužen za obnovu krova i fasada. Prema Zakonu o stanovanju i održavanju zgrada, kao i Zakonu o kulturnim dobrima, kako su rekli u Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada, brigu o fasadi su dužni da vode vlasnici, odnosno korisnici objekta.

– Kao objekat značajnih arhitektonsko-urbanističkih i kulturno-istorijskih vrednosti, Krsmanovićeva kuća na Terazijama 34 utvrđena je za kulturno dobro od velikog značaja za Republiku Srbiju. Mi ćemo uputiti dopis korisnicima prostora i podsetiti ih na dužnosti koje zakon propisuje – rekli su u Zavodu.

Pošto je ovaj objekat iz nadležnosti grada, koji je po zakonu trebalo da se stara o održavanju i investicionom ulaganju u zgradu, prešao u ruke republike, pitali smo i Direkciju za imovinu šta će biti s njom, kada će biti popravljen krov i šta će se ubuduće nalaziti u ovoj građevini iz 19. veka.

– Deo prostora u niskom prizemlju koristi firma „Platza der biere” na osnovu ugovora o zakupu sa Zadužbinom Alekse Krsmanovića, a deo visokog prizemlja koristi Visoka škola za socijalni rad, čiji je osnivač Zadužbina. U potkrovlju, deo prostorija raspoređen je Republičkom zavodu za socijalnu zaštitu – kažu u Direkciji za imovinu.

U toku je postupak za utvrđivanje pravnog osnova korišćenja objekta, a od toga će zavisiti i dalji status onih koji su zakupci u ovoj zgradi.

– S obzirom na to da je sada kao vlasnik nepokretnosti upisana Republika Srbija, biće preduzete odgovarajuće mere da bi se imovina u svojini države zaštitila i obnovila – rekli su u Direkciji.

Kuća Krsmanovića je spomenik kulture od velikog značaja. Podignuta je 1885. godine kao privatna kuća trgovca Marka O. Markovića. Braća Krsmanović su kupila imanje s kućom na Terazijama 1898. godine. Zgrada je podignuta po projektu arhitekte Jovana Ilkića, u stilu akademizma 19. veka. Bogato dekorisana spolja i unutra, ima i reprezentativni karakter. Sa ulične strane ima visoko prizemlje, a na dvorišnoj dve etaže sa izlazom na baštu u kaskadama. U dvorišnom delu se nalazi terasa sa baroknim balustradom koja nastavlja u dvokrako stepenište.

Zbog reprezentativnosti, kuća je privremeno od 1918. do 1922. godine Karađorđevićima služila kao dvor. Odabrana je da bude mesto gde je potpisan protokol o stvaranju Kraljevine SHS. Kasnije u kući je bio restoran „Kleridž”, bioskop „Adrija” i Savez sokola Kraljevine Jugoslavije. Za vreme nemačke okupacije tu je bila kantina, a posle rata Protokol Saveznog sekretarijata za inostrane poslove SFRJ. U njoj je bio i Klub privrednika, a bila je i sedište stranih kompanija...

Ugasila se loza Krsmanovića

Porodica Krsmanovića bila je jedna od najbogatijih srpskih porodica na prelazu iz 19. u 20. vek. U Beograd su se doselili u drugoj polovini 19. veka iz Bosne. Krsmanovići su se vrlo brzo snašli u novoj sredini i nastavili sa starim poslom – trgovinom mesom, životinjskim kožama, solju, ali i šljivama. Oni su prvi procenili da je prostor između Valjeva i Šapca pogodan za velike zasade šljiva i bili su među prvim velikim proizvođačima i izvoznicima ovog voća u Srbiji.

Jedan od uglednih Krsmanovića bio je Aleksa. On je od trgovca Markovića kupio kuću na Terazijama 34. U njoj je živeo sve do 1914. godine kada je kuća ostala u nasledstvo njegovoj supruzi. Pošto nisu imali dece, ova zgrada uvršćena je u Zadužbinu Krsmanovića.

– Krsmanovići su bili jedna od najbogatijih porodica, ali što je važno, i najvećih srpskih dobrotvora. Veliki deo svog bogatstva zaveštali su narodu, a posebno su pomagali u vreme Prvog svetskog rata. U njihovom vlasništvu bio je veliki broj objekata u prestonici: zgrade današnje austrijske ambasade, Biblioteke grada Beograda gde je bio Hotel „Srpska kruna”, prvog parnog kupatila u Dušanovoj ulici, magacina i zgrada u Karađorđevoj ulici... I „Ruski car” je delimično njihov jer se devojka iz njihove kuće, Anka Krsmanović, udala za Antonijeviće, poznate juvelire – objašnjava Sanja Đaković, turistički vodič.

Poslednji Krsmanović bio je arhitekta. Dimitrije nije imao naslednika i s njim se loza ugasila.

Komentari17
ca083
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Francesco
Tako je, još jedna kraljevina bi nam došla glave...
Beogradjanin Schwabenländle
Добро се сећам те велике зграде, звали су је протокол, унутра је био добар ресторан или кафана. исто тако се сећам да је одувек изгледала као рушевина, и пре 50 година и да није никада била реновирана, само зато што је билан аправњена за време Краљевине на коју су већином српски комунисти били алергични, као данас Новосрби.
миле мрђеновачки
1987-8. године реконструисан је комплетан кров зграде тако да је стари срушен и за десетак дана изнова урађен нови... Права је срећа била да није пала киша. Лично сам учествовао у тим радовима. Надзор је вршио Завод за заштиту споменика града Београда... Закупац после тога била је ЈИК банка... Ресторан је сада још лепши.
Dr Slobodan Devic
Ispred kuce obavezno staviti tablu sa sledecim natpisom: "Spomenik jednoj od srpskih gluposti - bilo, ne ponovilo se" ...
миле мрђеновачки
Зграда је прелпа, подигнута на изузетном месту са погледом који је некада био један од најлепших у граду. Сама просторија у коме се одржао догађај од историјског значаја била је још лепша. Каква је данас не знам, пре месец дана ме нису пустили унутра...Сада се у њу не може ући као посетилац. Штета. Учествовао сам у последној реконструкцији крова, и да ми опет не би одбили коментар, написаћу само да је нормално да поцинковани лимени кров, ако се не одржава, пропадне после тридесет година...
Петар
Што се тиче нас Срба, могли смо и боље да прођемо из тог подухвата. Тачније, могуће да ће нам то бити гробни камен на нашем постојању. За разлику од осталих, мислим оних западних република.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja