nedelja, 13.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

O Puškinu, iz drugačijeg ugla

Glavna vazdušna kapija Rusije, nekadašnji Aerodrom „Šeremetjevo”, danas ponosno nosi ime „A. S. Puškin”
(Александар Пушкин, Аутопортрет, 1820.)

Specijalno za „Politiku
Moskva – „Dva osećanja su nam divno prisna – u njima srce stiče hranu ‒ ljubav prema svom ognjištu i ljubav prema grobovima predaka. Na njima je od pamtiveka, voljom samoga Boga, zasnovana čovekova samostalnost, zaloga njegove veličine”, reči su kojima nas na čovekovu suštinu podseća Aleksandar Sergejevič Puškin. Njegova dela svrstavaju se među najveće doprinose Rusije globalnoj univerzalnoj kulturi. U čast ovog velikana ruske književnosti aerodrom u Moskvi nosi novo ime ‒ „Aleksandar Puškin”.

Glavna vazdušna kapija Rusije, nekadašnji Aerodrom „Šeremetjevo”, danas ponosno nosi njegovo ime. Putnici, kada kroče na tlo Rusije, imaju priliku da se podsete njegovog imena i stvaralaštva, čiji značaj prevazlazi granice Rusije. Imali smo čast da upravu tu, na Aerodromu „Aleksandar Puškin”, razgovaramo o njemu i ovom književnom bogu priđemo iz nešto drugačijeg ugla od onog koji nam nude vizije književnih kritičara.

Naš sagovornik profesor krivičnog prava Anatolij Valentinovič Naumov na početku razgovora podsetio nas je na Gogoljeve reči o Puškinu: „Puškin je izvanredna pojava i, možda, jedinstvena manifestacija ruskog duha: to je ruski čovek u svom razvoju, u kojem će se možda pojaviti za dve stotine godina.” No, u godini kada se navršava 260 godina od njegovog rođenja ‒ nema novog Puškina, zaključak je našeg sagovornika.

Jedinstven, neponovljiv. „Puškin je naše sve”, rekao je A. A. Grigorjev. Ova sažeta rečenica, zapravo, govori mnogo. O tome šta to Puškina izdvaja od ostalih književnika, a moramo istaći da je Rusija vlasnik neprocenjivog književnog blaga, profesor Valentinovič je rekao: „Puškin je imao sposobnost da se saoseća sa drugim nacionalnostima i religijama u njihovim idejama o moralu, dobru i zlu.„ Kao primer, naveo je da su 1835. godine bile objavljene Puškinove „Pesme Zapadnih Slovena”. U nekima je, kao osnov, uzet prevod pesama Vuka Karadžića, a jedna od njih, „O Đorđu Crnom”, dokaz je njegovog interesovanja za ličnost vođe srpske pobune protiv Turaka.

Puškinov pisaći sto (Foto Vikipedija/RIAN archive)

Ljubav je kod Puškina glavni pokretač života i nadahnuća. Za njega važi da se tokom života s lakoćom zaljubljivao u mnoge žene, te mnogi ističu kako je zbog ljubavi ‒ disao, živeo i umro. Teško je izdvojiti samo nekoliko najlepših Puškinovih stihova posvećenih ljubavi i onima koji uživaju u njenim čarima. Kao velikog poznavaoca i poštovaoca Puškinovog rada, našeg sagovornika smo upitali koje bi on stihove izdvojio kao najlepše i najsnažnije. On je izdvojio sledeće pesme: „Za ***”, „Voleo sam vas…”, „Madona”. U svakoj od njih, kako je rekao, dolazi do izražaja neki specifični aspekt ljubavnog odnosa. „U prvoj je to izuzetno snažni osećaj zaljubljenosti, koja možda nije jedina u životu, može se ponovo pojaviti i u tome jeste perspektiva, bez koje život postaje dosadan i beznadan. U drugoj dolaze do izražaja osećanja zrelog čoveka koga je njegova voljena napustila, ali zauvek ostala u njegovom sećanju, pa joj on želi sreću. U trećoj vidimo intenzitet istinske seksualne strasti, prirodne, koja nije povezana s burnim temperamentom subjekta. Mislim da je u prozi samo I. A. Bunjin uspeo to da opiše u svojim ’Tamnim drvoredima’”, rekao je.

U Puškinovoj poeziji, kako primećuje profesor, pored ljubavi postoje dve vrste ljubomore. Upravo tu tezu on obrađuje u svojoj novoj knjizi o Puškinu, koja će izaći do kraja ove godine. Upitali smo ga da nam približi ovaj stav. „Možemo reći da za Puškina postoje dva nivoa ljubomore. Kao prvo, ljubomora je za njega gotovo neizbežni pratilac ljubavi. U pismu svojoj supruzi, 12. maja 1834. godine, Puškin je napisao: ’[...]moj anđele! Naravno, neću brinuti o tome što ćeš propustiti tri dana bez pisma, kao što neću biti ljubomoran ako ćeš i tri puta plesati valcer s nekim gardistom. Iz ovoga još ne proizlazi da sam ravnodušan i nisam ljubomoran.’ Druga vrsta ljubomore, prema Puškinu, dolazi do izražaja u zločinu. Takva ljubomora je obično povezana sa osvetom zbog činjenice da obožavani predmet ne uzvraća ljubav (’Umri i ti!’).„ Kao ugledni profesor krivičnog prava i dobitnik nacionalne književne nagrade u oblasti prava, zaključio je da je i u ovom slučaju „Puškinova pozicija vrlo bliska modernoj interpretaciji socio-psihološkog sadržaja ljubomore kao motiva zločina u krivičnom pravu”.

Razmišljajući o Puškinovim delima iz ugla koji nam je približio profesor Naumov, napuštamo moskovski aerodrom, koji se po volji građana, a ne političara, sada zove „Aleksandar Puškin”. Rusi se i te kako ponose svojim pesnikom svetskog glasa. Ništa manje ne treba da budu ponosni ni Srbi.

Hercegovac Sava Vladislavić Raguzinski bio je u službi imperatora Petra Velikog. S jednog putovanja sa sobom je u Rusiju doveo osmogodišnjeg dečaka iz Etiopije, koga je kupio na pijaci robova u Istanbulu i darivao ga Petru Velikom. Dečak je na krštenju dobio ime Ibrahim Petrovič Hanibal. To je bio Puškinov pradeda.

„Ne, neću ja sav umreti – duša će mi u svetoj liri nadživeti prah i neće istruliti... I dugo ću biti drag narodu zato što sam lirom budio lepa osećanja, što sam u mom okrutnom veku proslavio slobodu i tražio u cara milosti za one koji su dopali nevolje”, reči su besmrtnog Puškina.

Komеntari5
31534
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sreto
Bravo.Odlican tekst. Predlazem ljudima u "Politici" razmisle da autoru dodele adekvatnu nagradu. Hvala
Радован ЧЕТВРТИ
Диван чланак. Хвала аутору и Политици.
zoran stokic
Puškin je nesumljivo imao pravo kad se žalio na negativne društvene i kulturne posledice koje je za sobom ostavilo tatarsko osvajanje Rusije "nisu doneli ni algebru ni Aristotela"; 250 god nalazila se Rusija u sastavu jedne despotije; isto možemo da kažemo i mi povodom otomanskog osvajanja srpskih zemalja. "Tatari (kao ni Turci) nisu imali ništa zajedničko sa Mavrima (osvajačima Španije). Kad su osvojili Rusiju (Srbiju), nisu zemlji doneli ni algebru ni Aristotela"! Slično to nije ni Vizantija..
DAN
Gospodine, Vizantija je nama Srbima i Rusima donela kulturu, ponajviše antičku grčku, veru praoslavnu i pismenost. Srednjevekovna Srbija je, iako u ratovima sa istom, kulturno kopirala Vizantiju i imala želju da je zameni ! Mavri su bili faktički Arapi, mnogo kulturniji od Turaka tog vremena a posebno Tatara.
Заврам
Неко и читав век проживи, дубоку старост доживи, а не остави свету толико, колико је Александар Срегејевич Пушкин, заувек вољен, поштован, драг небројеним читаоцима. Хвала аутору на овом дирљивом подсећању на дела непролазне вредности, на поучну причу о особеном песнику, који никада неће "сав умрети...".

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja