subota, 25.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:49

Zemljotres: Posejdonova kazna ili prirodni proces

​Ključni faktor u prevenciji i zaštiti od prirodnih nepogoda, a time i zemljotresa, prepoznaje se u edukaciji. Ona je ta koja treba da obezbedi formiranje i jačanje svesti o prisustvu zemljotresa kod šire društvene zajednice
Autor: Marko V. Miloševićsubota, 07.12.2019. u 18:00
Део лекције из уџбеника географије који се односи на земљотресе

Čitajući i slušajući izveštaje medija o zemljotresu koji je pogodio centralnu Albaniju i širi prostor zapadnog Balkana, može se osetiti prizvuk fatalizma. Da li ima opravdanja za takav pristup u 21. veku i da li je on proizvod neznanja ili senzacionalizma koji se opravdava zakonima tržišta?

Polazna tačka u prevenciji i zaštiti od prirodnih nepogoda je pitanje: Da li može da se spreči pojava određene prirodne nepogode? U slučaju zemljotresa to nije moguće. Sledeće pitanje je: Da li zemljotres može da se predvidi? Odgovor je, za sada, takođe negativan. Ako je tako, onda se postavlja pitanje: Koje su to relevantne informacije o zemljotresu koje nam mogu pomoći u procesu prevencije i zaštite?

Prva relevantna informacija je ta da se prostor Srbije nalazi u zoni gde su zemljotresi očekivana, konstantna pojava sa dužim povratnim periodima. To znači da se relativno jaki zemljotresi mogu javiti jednom u 50, 100, 500,... godina na određenom prostoru. Ono što već više miliona godina generiše zemljotrese na našem prostoru je podvlačenje afričke tektonske ploče pod evroazijsku. U tom procesu podvlačenja dolazi do naprezanja i pucanja stena, što na površini izaziva podrhtavanje tla. Druga relevantna informacija je da su određeni prostori Srbije izloženi zemljotresima većeg intenziteta. Najjači zemljotresi mogu se očekivati na prostoru Velikog Pomoravlja (trougao koji zatvaraju Paraćin, Svilajnac i Kragujevac), Zapadnog Pomoravlja (Čačak i Kraljevo), Kopaonika (okolina Brusa) i istočno od Uroševca. Maksimalni intenzitet zemljotresa koji bi se mogao javiti na navedenim prostorima iznosio bi devet stepeni EMS (unapređeni oblik Merkalijeve skale). Početak proučavanja, kao i sistemsko evidentiranje zemljotresa na prostoru Srbije, počinje nakon Svilajnačkog zemljotresa 1893. godine.

Tokom 1906. godine formira se Seizmološki zavod Srbije, dok 1909. godine počinje instrumentalno praćenje zemljotresa. Time je problem zemljotresa početkom 20. veka institucionalizovan u Srbiji. Sada se postavlja pitanje kako se vrši transfer znanja o zemljotresima prema široj društvenoj zajednici i u kojoj meri ga ona usvaja. Transfer je u osnovi uređen zakonskom regulativom i to u oblasti unutrašnjih poslova, planiranja i izgradnje, odbrane i prosvete. Regulativa u oblasti planiranja, izgradnje, unutrašnjih poslova i odbrane pretežno je usmerena ka stručnim licima koja rade u specijalizovanim organizacijama kao što su sektor za vanredne situacije, građevinske direkcije, urbanističko-planerska preduzeća, itd. Sa druge strane, širu  društvenu zajednicu ova regulativa posredno tangira. Značajni pokretači izmena i dopuna zakona koji tretiraju ovu problematiku bili su zemljotresi u Skoplju (1963), Banjaluci (1969), Kraljevu (2010). Ovakav aposteriori pristup ukazuje nam na nedovoljan stepen uvažavanja relevantnih podataka i rezultata kojima raspolaže Republički seizmološki zavod Srbije. Razlog bismo mogli tražiti u slabo razvijenoj svesti o izloženosti prostora Srbije zemljotresima kod donosioca odluka. Zato se kao ključni faktor u prevenciji i zaštiti od prirodnih nepogoda, a time i zemljotresa, prepoznaje u edukaciji. Ona je ta koja treba da obezbedi formiranje i jačanje svesti o prisustvu zemljotresa kod šire društvene zajednice. Do sada je u Srbiji bilo nekoliko neformalnih edukacija na temu zemljotresa koje su realizovali Republički seizmološki zavod i Sektor za vanredne situacije.

U cilju uspostavljanja sistemske i formalne edukacije o prirodnim nepogodama, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, na predlog Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV), usvojilo je 2018. godine nove programe nastave i učenja za predmete svet oko nas, priroda i društvo i geografija. U tim programima sadržaji o prirodnim nepogodama su kroz ishode učenja eksplicitno definisani. Krajnji ishod edukacije je da će učenik imati svest o postojanju zemljotresa, razumeti kako oni nastaju, gde se mogu javiti zemljotresi najvećeg intenziteta, znaće šta treba da uradi u slučaju da je izložen dejstvu, kao i da prepozna relevantne institucije kao izvor informacija. Na ovaj način država Srbija će kroz obrazovanje sistemski delovati na oko pola miliona stanovnika – dece, što će povećati ukupnu otpornost zajednice. U budućnosti možemo očekivati i veće efekte ako se uzme u obzir činjenica da su deca i budući donosioci odluka – upravljači.

Geografski institut „Jovan Cvijić” SANU

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista


Komentari1
a17cd
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

сивошевић
одличан чланак

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja