petak, 03.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 02.12.2019. u 15:52 Dragoljub Stevanović
AKTUELNO: DUALNO OBRAZOVANjE

Traženi informatičari, ali i krojači, poslastičari...

U ovoj školskoj godini primenjuje se u 72 srednje stručne škole uz podršku oko 850 kompanija u 48 gradova i opština širom Srbije. Za jedan od ponuđenih 35 obrazovnih profila školuje se oko 6.100 učenika
(Фотографије Пиксабеј)

U delu javnosti su oduvek postojale dileme da li uvoditi dualno obrazovanje u naše škole ili ne. Ipak, u njegovom sprovođenju daleko se odmaklo.

– Ovo je godina u kojoj je počela primena Zakona o dualnom obrazovanju. Smatramo uspehom to što se u praktičnu obuku učenika uključilo do sada 850 kompanija. To je dvadeset puta više nego 2013. kada smo činili prve pionirske korake, kaže Mirjana Kovačević, rukovodilac Centra za edukaciju, dualno obrazovanje i obrazovne politike Privredne komore Srbije.

Šta je to dualno obrazovanje?

Stručna praksa plus nastava

To je sistem obrazovanja u kojem učenici stručnih škola pohađaju deo nastave redovno u školi, dok ostatak vremena provode na stručnoj praksi koja se odvija u različitim preduzećima.

Neke je to navelo da pomisle da nam je tako nešto preko potrebno, dok i dalje ima onih koji u tome vide samo obezbeđivanje jeftine radne snage za privatne strane kompanije. Bilo je kritika i da je reč o podsticanju klasnih razlika gde će učenici iz siromašnijih slojeva ostati na istoj poziciji iz koje su potekli. Zbog isključivo strukovnog obrazovanja, navodno, moći će da rade na vrlo malom broju radnih mesta, slabo plaćenih, učiće da slušaju nadređene i biće trenirani da budu isključivo jeftina radna snaga. Međutim, na ove kritike nadležni odgovaraju da je reč o neinformisanosti i nepoznavanju same suštine dualnog obrazovanja.

Kakvo je sada stanje?

Podaci govore da dualni model već čini deset odsto celokupnog srednjestručnog obrazovanja u Srbiji. U ovoj školskoj godini primenjuje se u 72 srednje stručne škole uz podršku oko 850 kompanija u 48 gradova i opština širom Srbije. Za jedan od ponuđenih 35 obrazovnih profila školuje se oko 6.100 učenika (oko 3.500 starih, upisanih prethodnih godina koji su sada na drugoj, trećoj ili četvrtoj godini školovanja, i još 2.600 koji su ove godine krenuli u prvi razred).

Prema podacima Privredne komore privreda najviše traži proizvodne profile, kao što su, na primer, tehničar mehatronike, tehničar za kompjutersko upravljanje sofisticiranim mašinama, bravar zavarivač, modni krojač, operater mašinske obrade, tehničar za logistiku i špediciju, tehničar za digitalnu grafiku i internet oblikovanje, električar, poslastičar, pekar, trgovac, industrijski mehaničar.

– Učešće javnih kompanija u dualnom obrazovanju u Srbiji je još skromno. Mada su se velike kompanije, posebno strane, koje imaju iskustva s dualnim obrazovanjem u zemljama iz kojih dolaze, među prvima uključile u pilot projekte, otvorile vrata đacima i učestvovale u kreiranju obrazovnih profila, dualno obrazovanje u Srbiji danas nose najmnogobrojnija mala i srednja preduzeća, ističe Mirjana Kovačević.

Značajan je i broj malih firmi koje bi želele da uđu u ovaj proces, ali one nemaju veliki broj zaposlenih pa im je teže da odvoje radnike koji će se posvetiti đacima.

Prema domaćim propisima na đake se ne primenjuje Zakon o radu u firmama u kojima rade, kao što je to slučaj u, na primer, nemačkim firmama. Prema našem zakonodavstvu oni su, pre svega, učenici škole, a potom učenici kompanija u kojima uče kroz rad.

– Đaci koji su prošli dualno obrazovanje mogu da upišu fakultete. To važi i za učenike trogodišnjih profila ako polože maturu, ali najmanje dve godine posle završenog srednjeg obrazovanja.

Naša sagovornica ističe da Srbija ne usklađuje svoj model dualnog obrazovanja s drugim, evropskim modelima, već koristi iskustva da bi sopstveni model unapredila. Partneri iz Nemačke su među prvima pružili podršku i saradnju školama i kompanijama, a potom su se uključili partneri iz Privredne komore Austrije. Što se tiče Švajcarske, ona je doprinela i kroz uvođenje Masterplana, akta namenjenog boljem upravljanju i koordinaciji celokupnog reformskog procesa u ovoj oblasti. Taj plan je osmislio Švajcarski ekonomski institut u saradnji s našim Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Privrednom komorom.

Radne navike i veštine

Po njenim rečima, ovaj model omogućiće da đaci blagovremeno razvijaju radne navike, veštine i znanja potrebne za uspešan razvoj karijere. To će poboljšati sklad između potreba privrede i obrazovnih profila.

– I pored do sada postignutih značajnih rezultata, Srbija je još u početnim fazama razvoja dualnog obrazovanja. Pred nama je puno posla, da Srbija postane ambijent za privredni i društveni razvoj, zemlja u koju se ljudi vraćaju da žive i rade, ističe Mirjana Kovačević.

Grujić: Uključeno već 7.000 učenika

Ocenjujući uvođenje dualnog obrazovanja u naše škole i ono što je do sada učinjeno dr Gabrijela Grujić, pomoćnik ministra za dualno obrazovanje i vaspitanje Ministarstva prosvete, za naš list je istakla:

– Za period od tri godine u dualno obrazovanje uključeno je oko sedam hiljada učenika, preko osam stotina kompanija, usvojena su dva zakona – Zakon o dualnom obrazovanju i Zakon o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju, pravilnici, masterplan implementacije... Timski i ozbiljno pristupamo ovom zadatku koji značajno unapređuje kvalitet kompetencija mladih ljudi i čini ih odmah zapošljivim nakon završetka formalnog obrazovanja. S obzirom na to da savremeni tehnološki razvoj u 21. veku brzo napreduje, ovim se mladima otvaraju vrata brojnih kompanija. Oni dobijaju priliku da steknu savremene veštine iz struke, ali i „meke veštine” kao što su komunikacija, analiza itd. Dolazak liderskih evropskih kompanija u Srbiju mladima povećava šansu da karijeru grade u svojoj zemlji.

Pohvale od Švajcaraca

– Ovaj model obrazovanja u Srbiji se stalno unapređuje, a saradnja sa evropskim zemljama je svakako od velikog značaja. Švajcarska sistemski podržava naše ministarstvo u razvoju dualnog obrazovanja i njegovom uvođenju, dok Švajcarski ekonomski institut pruža ekspertsku podršku. Preporuke koje smo dobili od Ursule Renold, jedne od najznačajnijih eksperata u svetu, dragocene su nam, te se njima vodimo u unapređivanju dualnog obrazovanja – ističe Gabrijela Grujić.

Češki model

U Češkoj ne postoji klasično dualno obrazovanje, ali njihov obrazovni sistem omogućava stranim investitorima i kompanijama da imaju svoje škole gde se odvija tipično dualno obrazovanje. Nemačka Škoda je jedna od kompanija koja obrazuje đake u svojim halama onim zanimanjima koja su joj potrebna, a po završetku školovanja naravno sleduje i rad na neodređeno vreme. Od 90.000 srednjoškolaca oko 10 odsto stiče diplomu na ovakav način, spajajući teoriju s praktičnim radom u kompanijama.

Mada Češka neće uvoditi klasično dualno obrazovanje ona je iz nemačkog primera izvukla ono što smatra da je primenjivo: đaci koji rade u kompanijama su zaštićeni zakonom o radu. Ako učenik svojim radom donosi profit firmi on ima pravo na 30 procenata minimalne plate, a takođe regulisana su pravila iz oblasti bezbednosti na radu, pauza, obrok, dužina radnog vremena.

Češke firme su zainteresovane i za petogodišnje ugovore s najboljim đacima, ali se oni mogu sklopiti tek kada učenik napuni 18 godina. Kada je reč o maloletnim licima u potpisivanje ugovora uključen je i nadležni sud koji štiti prava učenika pred kompanijom. Predavač u firmi ne mora da ima pedagoško obrazovanje, ali mu se obično pridodaje pedagog iz škole tako da rade u tandemu.

Ne duže od šest sati rada
Po Zakonu o dualnom obrazovanju učenik ne može da radi više od šest sati dnevno, odnosno 30 sati na nedeljnom nivou. U proseku, ako je nastavnim planom i programom predviđeno da se već u prvoj godini školovanja ide i u kompanije na učenje kroz rad, onda se ono obavlja jedan dan u toku nedelje, u drugoj godini u proseku učenici provode dva dana nedeljno u kompaniji, a u trećoj i četvrtoj godini učenja najviše tri dana nedeljno borave u kompanijama.

Komentari4
6b052
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Kaljevic Struganik
Doslo je vreme nije bitno koju si skolu zavrsio samo da si mlad,sposoban i zdrav da radis.
Aqu Speed
Stručne škole su odličan model. Svi gledaju u IT sektor, ali Srbiji fale i vozači i majstori i industrijski radnici. Vodoinstalatera u Beogradu ne možeš nigde da nađeš. A zarađuju više i od inženjera i lekara. Naravno ako radi kvalitetno. Keramičari, elektroinstalateri, stolari sve su to deficitarne profesije. A stručne škole mogu da pomognu da se raj deficit reši.
darko011
Izvin'te a gde su to traženi?
Mustafa Aga
Pa u nashu pokrajinu Austriju...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja