četvrtak, 23.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 14:30
Intervju: Jorgos Katrugalos, zvaničnik Sirize, donedavni grčki ministar spoljnih poslova

Zapadni Balkan ne sme da bude crna rupa

Stav prema Kosovu i podrška Srbiji na putu proširenja ka EU jesu konstante grčke spoljne politike
Autor: Jelena Stevanovićponedeljak, 02.12.2019. u 21:00
(Фото Институт за европске студије у Београду)

Ako bi ceo Balkan bio u EU, onda bismo mogli da snažnije promovišemo naše regionalne interese onako kako Višegradska grupa ili nordijske zemlje promovišu svoje regionalne interese u EU. To bi bilo u grčkom nacionalnom interesu i u interesu ostalih balkanskih zemalja. Podržavamo proširenje EU na zapadni Balkan i zbog činjenice da Evropa mora biti celovita. Zapadni Balkan ne može biti crna rupa, kaže Jorgos Katrugalos, zvaničnik Sirize i donedavni grčki ministar spoljnih poslova.

Katrugalos je u levičarskoj vladi Aleksisa Ciprasa prvo bio ministar rada i socijalne politike, potom zamenik ministra spoljnih poslova zadužen za Evropu i konačno šef diplomatije. Pre toga bio je član Evropskog parlamenta, a sada je univerzitetski profesor javnog prava i poslanik Sirize u nacionalnoj skupštini. U Beogradu je u organizaciji Instituta za evropske studije prošle nedelje održao predavanje „Grčka spoljna politika od Ciprasa do Micotakisa”. Grčka je nedavno dobila novog premijera Kirijakosa Micotakisa i vladu konzervativne Nove demokratije, ali Katrugalos u intervjuu za „Politiku” ističe da u spoljnoj politici njegove zemlje „postoji kontinuitet u većini pitanja”.

„Pozicija prema Kosovu ili Kipru su konstante grčke spoljne politike. Vlada Sirize je promovisala podjednako dobre odnose i sa SAD i sa Kinom, što nije bilo lako s obzirom na njihov rivalitet. Naš politički dom je EU, ali smo i most između EU i Kine, Rusije i arapskog sveta. Probali smo da radimo na tome i nadamo se da će to ostati grčka spoljna politika”, ističe Katrugalos.

Micotakis se kao lider opozicije protivio Prespanskom sporazumu, ali sad tvrdi da će poštovati dogovoreno. Da li to znači da se Prespanski sporazum više neće dovoditi u pitanje?

Dok se Cipras poneo kao državnik misleći na dugoročan interes naše zemlje, Micotakis se protivio dogovoru zbog kratkoročnog političkog interesa. Ipak, dobro je da postfaktum ne dovodi sporazum u pitanje. To je važna poruka za region – da kroz dijalog i diplomatiju možemo rešiti probleme. Promovisali smo nacionalni interes i rešili konflikt u saradnji sa međunarodnim pravom. Prema Severnoj Makedoniji smo se ophodili kao prema susedima, a ne kao prema rivalima.

Da li je i podrška zapadnom Balkanu konstanta grčke spoljne politike?

Jeste. Ja sam mnogo puta u Savetu EU govorio da su Srbija i Crna Gora najdalje odmakle i da su ispunili gotovo sve kriterijume. Poslednja odluka Evropskog saveta da ne odredi datum za početak pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom istorijska je greška jer pokazuje da se ne možete sto odsto uzdati ono što vam kaže EU. Mislim da reformisanje EU koje zahteva Francuska nije u sukobu s širenjem EU.

Da li ste kao ministar trpeli američki i evropski pritisak zbog kineskih investicija?

Kad su me Amerikanci pitali šta mi to radimo sa Kinezima, odgovorio sam im da je obim kineskih investicija u Grčkoj relativno mali u poređenju sa kineskim ulaganjima u zemlje iste veličine poput Švedske ili Portugalije. Najveći deo kineskih investicija otišao je u luku Pirej, gde imaju samo upravu. To su čisto komercijalna ulaganja bez ikakve bezbednosne pretnje. Podsetio sam Amerikance da je Grčka zbog krize izgubila investicije u vrednosti od sto milijardi dolara i pitao ih da li oni sami to mogu da nadoknade. Naravno da je odgovor bio da ne mogu. Nije u suprotnosti sa interesima EU ako imamo dobre odnose sa ostalima zemljama. Naprotiv. To je grčki doprinos EU.

S odlaskom Sirize u opoziciju, nijedna zemlja EU više nema levicu na vlasti. Šta to znači za krajnje levičarske evropske partije u Evropi?

Bili smo jedina levičarska stranka na vlasti u Evropi, a sada želimo da u Evropi formiramo front levičarskih partija, socijaldemokrata, zelenih... Dobro je što je vladajuća levičarska koalicija formirana u Portugaliji i što se takva pravi u Španiji. Treba se suprotstaviti politici da bogati postaju sve bogatiji, a siromašni sve siromašniji. Poslednjih decenija vlada mišljenje da tržišta moraju da budu slobodna i da socijalna prava moraju da budu zapostavljena zarad konkurentnosti. To nije istina. Pogledajte skandinavske zemlje – one su i konkurentne i imaju socijalnu mrežu koja štiti sve. Naše rešenje je upravo to. Duša evropskog identiteta je evropski socijalni model. Mi ne govorimo ništa revolucinarno, to se nalazilo u korenu evropskog projekta sve do dolaska Margaret Tačer i neoliberalizma.

Osim što je jedina imala krajnju levicu na vlasti, Grčka je zanimljiva i po tome što je po tamošnjem Pasoku nastao i pojam „pasokifikacija”, dramatično slabljenje socijaldemokratskih partija...

Da, taj termin opisuje šta se dešava sa socijalnim demokratama kad počnu da se identifikuju s neoliberalima. Taj talas su imali i u Velikoj Britaniji s Tonijem Blerom i u Nemačkoj sa Gerhradom Šrederom. Toliko su se približili neoliberalizmu da više nije bilo važno da li je na vlasti neoliberalna stranka ili socijaldemokratija. To je išlo na štetu socijaldemokratskih partija. Oslabile su svuda izuzev u Španiji i Portugaliji, gde su ove stranke ušle u koaliciju sa levičarskim partijama. U Britaniji Džeremi Korbin sad pokušava da osnaži stari duh laburizma i saradnju sa sindikatima i jačanje socijalnih službi pre svega zdravstvene zaštite. Zato i predlažemo front levičara, socijaldemokrata i zelenih. Ako socijaldemokratske stranke ne vidi da je to jedini izlaz iz krize, završiće kao Pasok.

Kako odgovarate na kritike Janisa Varufakisa da Siriza ipak nije prava levica jer je pristala na uslovljavanja trojke (predstavnici Evropske komisije, Evropske centralne banke i Međunarodnog monetarnog fonda)?

To je bio bolan kompromis. Alternativa je bio slom naše ekonomije. Ekstremna desnica u EU je htela da pošalje poruku – ko skrene sa puta neoliberalizma, svoju zemlju vodi u propast. To nije bilo ono što smo obećali na izborima, ali smo probali da vodimo socijalno osetljivu politiku da bi se što pre završio period supervizije naše ekonomije.

Da li to znači da levica ipak mora da pristaje na štošta bez obzira na obećanja?

To nije bila naša želja. Znali smo da je to neoliberalni projekat i zato smo vodili paralelan program socijalnih mera. Morali smo da pristanemo zbog specifične situacije sa velikim dugom i ucenjivanjem da će nam zatvoriti banke. Grčka je izašla iz krize, naša ekonomija više nije pod kontrolom Brisela i mi to smatramo uspehom.


Komentari7
deabf
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Мунгос
Каква црна рупа, какви бакрачи. Узмите мапу Европе, па зацрните све области које званично припадају ЕУ. Једино незацрњено месташце на тој мапи биће онај део који називате Западни Балкан. Ја бих то место назвао „светла тачка на карти Европе“. Нажалост, тренутно је та „светла тачка“ у ропском и еколошком односу са Европском Унијом.
Muradin Rebronja
Tačnije, "pupak Evrope". Preko pupka nastaje život a taj pupak iz kojeg je nastala sadašnja EU, je bila antička Grčka. Bilo je to vreme kada su na severu Evrope živela poludivlja plemena. U redu, oni u međuvremenu napredovali a mi nazadovali i sada imamo to što imamo, da nam sole pamet.
Preporučujem 5
nikola andric
Zurnalizam u Srbiji se jos uvek sastoji od bezkrajnog citiranja svakojakih politicara kojima niko ne veruje. Grcko ''zalaganje'' za zapadni Balkan se jasno moze videti u slucaju Makedonije. Primitivno ucenjivanje pravom veta za makedonsko clanstvo EZ. ''Crna rupa'' tog ucenjivanja je okolnost da imena nemaju predikativnu funkciju. Ime ne kaze nista o njegovom nosiocu. Da je to tako nebi bili potrebni predikati kojima se opisuje ''subjekt'' recenice. Svako zna da Makedonija nija Grcka osim Grka.
bane
Kako sloboda može da se zove crna rupa.
Јован К.
Где је тај Западни Балкан? На источном, или западном делу Балканског полуострва?
Bg
Grci ce uvek biti jedini i pravi prijatelji Srba, hvala im na tome....

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja