utorak, 20.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 03.12.2019. u 18:30 Marina Vulićević
INTERVJU: VOLFGANG ŠMALE, istoričar

Nacionalističke države i Evropska unija ne idu zajedno

Evropa mora da bude pozitivni i aktivni globalni učesnik. Ne u smislu u kojem je to Donald Tramp, već u tradiciji filozofije humanizma
(Фото Клио)

Volfgang Šmale, profesor savremene istorije na Univerzitetu u Beču, član Evropske akademije nauka i umetnosti kao i Akademije Evrope, gost je Beograda i svog srpskog izdavača „Klija”, koji je objavio još jedno njegovo delo „Šta će biti sa Evropskom unijom? Istorija i budućnost”, u prevodu sa nemačkog Maje Matić. Šmale je član Naučnog saveta Kuće evropske istorije u Briselu, bavi se istraživanjem ljudskih prava i studijama kulture. U svom blogu „Moja Evropa” komentariše aktuelna politička dešavanja. Na srpskom jeziku, kod „Klija”, objavljene su i njegove knjige: „Istorija evropske ideje” i „Istorija muškosti u Evropi 1450–2000”.

Koje začetne ideje Evropske unije su do sada ostvarene, kojima, pak, tek predstoji sprovođenje u praksi?

Evropska integracija do sada ima sedam decenija dugu istoriju. U njenom začetku globalno su postojali teški politički problemi, kao što su Korejski rat i ideološki blokovi, tako da Evropska unija i nije počela da postoji u vreme čistog idealizma. To je bilo s jedne strane, dok je sa druge postojala dugoveka ideja trajnog mira u Evropi, kao i čuvena ideja Kantovog kategoričkog imperativa. Jedno od ključnih pitanja bilo je kako nacionalne države mogu da opstanu u uniji, u miru, bez upliva ratnog stanja. Više filozofski prilaz procesu evropskih integracija je – ostati zajedno i uspostaviti novo stanje nacionalnih država posle Drugog svetskog rata, u društvima blagostanja i humanizma, kako sam ih i u knjizi nazvao „društvima koja greju”, gde čovek može dobro da živi i da se dobro oseća. U neku ruku to je i emotivni prilaz stvarima, ali je podjednako važan. Tako je bilo u početku, ali sada živimo u globalnom svetu, gde ima mnogo problema, i gde i Evropa mora da bude pozitivni i aktivni globalni učesnik. Ne u smislu u kojem je to Donald Tramp, već u tradiciji filozofije humanizma. Zadatak Evropske unije jeste da udruži snage i da deluje globalno, za razliku od njene uloge u pedesetim godinama 20. veka.

Pišete, takođe, i o najvećim problemima savremene Evrope, kao što su nacionalizam, dominacija partija desne orijentacije, migrantska kriza... Koje od ovih pitanja treba rešiti prvo?

Posle Drugog svetskog rata nastao je pozitivni model nove nacionalne države, ali ono što se sada dešava u Mađarskoj, Poljskoj i u drugim zemljama, jeste razvoj novog modela jednopartijske države. Ovde je zapravo reč o povratku na nacionalističku, ekstremnu, nacionalnu državu druge polovine 19. veka, perioda imperijalizma. Takvo stanje u potpunosti je izvan filozofije evropskih integracija gde unija i nacionalne države postoje zajedno. Međutim, jednopartijske, nacionalističke države i Evropska unija ne mogu ići zajedno, zbog toga što je ovo zajedništvo, zasnovano na modelu demokratije i vladavine prava, a ne na modelu jednopartijskog državnog uređenja.

U kojoj meri je ova dominacija jednopartijskog sistema zasnovana na odbrani od migrantske krize?

Ova kriza ima udela u tome, međutim, postojanje partija desne orijentacije nikada nije iščezlo iz Evrope. U Italiji su posle Drugog svetskog rata opstali fašisti i neofašisti, u Španiji je fašizam trajao do 1975. godine, u Portugaliji je opstajao Salazarov režim, u Nemačkoj, nacisti su posle Drugog svetskog rata nastavili da postoje u Nacionalnoj demokratskoj partiji, sada je na snazi nova Alternativa za Nemačku, i tako dalje. Zanimljivo je da je u Mađarskoj i Poljskoj jednopartijski državni model nastao i pre migrantske krize, tako da je za njega ova kriza samo jedna vrsta smetnje, ali nije osnovni razlog bujanja desnog ekstremizma. Mada se može reći da problem migranata daje vetar u leđa desno orijentisanim partijama, upravo zbog toga što smatram da snažna manjina Evropljana ima rasistička uverenja.

Da li ovaj problem deli Evropu i na glavne, velike, države centra i na zemlje po obodima unije?

Uzmimo primer Mađarske, koja jeste manja zemlja. Tako da ponašanje Viktora Orbana za Evropu nije toliko uznemirujuće. Ako bi Nemačka, Francuska ili Italija dovele u pitanje saradnju kada je reč o migrantima, to bi već bio veliki problem. Viktor Orban zna koje prednosti Mađarska ima od Evropske unije, tako da se donekle ponaša oprezno i ne previše ekstremno, zna dokle može da ide.

Kada je reč o Bregzitu, da li je ekonomski razlog presudan u tome da Velika Britanija istupi iz zajednice evropskih naroda, ili je to nacionalizam, budući da ste u takvom svetlu protumačili govor Tereze Mej od pre dve godine?

Povodom tog govora, osetio sam notu nostalgije za velikim britanskim carstvom i želju za povratkom toj bivšoj veličini. Ujedinjeno Kraljevstvo nikada nije zaista razumelo filozofiju Evropske unije, koja je mnogo više od osnovne ekonomske povezanosti. Po mom mišljenju, to je onaj stav Vinstona Čerčila: „Mi jesmo deo Evrope, jesmo uz Evropu, ali nismo u Evropi”. Smatram da Ujedinjeno Kraljevstvo nikada nije otišlo dalje od ograničene vizije evropskog jedinstva, što se moglo videti i kod Margaret Tačer, koja nije imala pojma šta je jedinstvo Evrope, što bi se moglo reći i za njene naslednike Terezu Mej i Borisa Džonsona. Videćemo da li Škotska veruje u evropsku ideju, posle Bregzita.

Kako vidite Srbiju, pa i šire, čitav Balkan, kao bivše ratno područje, kada je reč o pridruživanju Evropskoj uniji?

Čitava nekadašnja Evropa bila je ratno područje, ne u isto vreme, ali sve zemlje EU imaju ratnu istoriju, sa svojim susedima, kao i sa drugim zemljama. To nije novo pitanje za Evropu. Ali, znači, ako je posle Drugog svetskog rata bilo moguće ujediniti ove države, onda je moguće pridružiti Evropi i ove zemlje koje su nastale ratnim raspadom Jugoslavije. Moram da napomenem da nisam predstavnik EU, ja sam istoričar, i imam svoje kritičko mišljenje, iako su moja stanovišta mahom pozitivna kada se govori o Evropskoj uniji. Još pedesetih godina, kada se udružilo prvih šest zemalja, nije bilo rečeno: „Prvo rešite svoje probleme, pa se onda pridružite.” Ne, one su se prvo udružile, a onda se pristupilo definisanju i rešavanju problema. Danas, dakle, važi suprotno: „Prvo rešite problem, pa dođite.” Mislim da je rešenje u tome da se zapadni Balkan što pre pridruži Evropskoj uniji i da deo njegovih problema bude rešen u okviru unije. Zato što je ova zajednica i stvorena da bi pomogla. Zvaničan stav Evropske komisije, Evropskog saveta i Parlamenta jeste da zapadni Balkan treba da se pridruži EU. Mislim da je na civilnom društvu svake od zemalja ovog regiona, pa i Srbije, da „pogura” članstvo u EU. Potrebno je više energije „odozdo” da bi vlade dobile podsticaj.

U Srbiji postoji osećanje da je prevashodno rešavanje problema Kosova i Metohije nedostižan uslov...

Zvanična retorika je da treba da budu postignuti dobrosusedski odnosi, ali pogledajmo ponovo šest evropskih zemalja s početka pedesetih godina koje su oformile zajednicu za ugalj i čelik, i unutar tog saveza odnose između Francuske i Nemačke, koje su tokom istorije vodile više ratova. Da li su bile dobri susedi i 1951. ili 1952? Sigurno da nisu. A sada EU traži od Kosova i Srbije da budu dobre komšije pre nego što se pridruže uniji. Mislim da pre svega to članstvo može da pomogne nekome da postane dobar komšija.

Čini li vam se da Turska i Rusija, dve zemlje koje u velikoj meri utiču na Evropu, nikada neće postati deo njene unije?

Pre 15 godina bio sam za to da Turska uđe u EU, ali mislim da se u međuvremenu toliko toga promenilo da je za sada to nemoguće. U Ruskoj Federaciji Putin ima neke svoje inicijative u vezi sa ekonomskom unijom i pokušava da destabilizuje EU, tako da je u narednim decenijama Ruskoj Federaciji onemogućeno pristupanje EU.

Da li i budućnost EU počiva na ovakvom modelu društva koje u knjizi opisujete kao „društvo koje greje”?

Živimo u globalnoj civilizaciji, i Evropa mora da deluje globalno, boreći se za ljudska prava, demokratiju, humanizam, a protiv globalnog sistema organizovanog kriminala, nasilja, diskriminacije, ratova.

Komentari7
b8c5d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Соко са Грмије
Ако Русија није добродошла у Европску унију, Србија нема шта у њој да тражи.
Milena
Sta trazi ovaj clanak u rubrici kulture ?
Brrrrrr
Za nacionaliste nema mesta u eu, znaci samo za naciste I fasiste je stvorena eu. Dokle ce Nama nacisti drzati predavanje o nacionalizmu.
Boris
Bože dragi, koliko pameti na jednom mestu. Ovakvi su najbolji dokaz da komunizam nije umro, samo se prilagodio i mimikrirao.
Trpe
Znaci samo madjarska je nacionalisicka zemja a Gde su tu Grcka i Bugarska? ili oni nisu ucestvovali u posavaljanju marionetskog rezima u Makedoniji sa ciljem promenu imena i brisanjem Makedonske nacije pa EU pokusava da napravi bugare silpm od Makedonaca a ovamo se trude da "brisu nacije" u cilju zajednicke "EU nacije" ?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja