utorak, 21.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:48

Šta govore rezultati PISA testa u Srbiji: svaki treći učenik funkcionalno nepismen

Srbija zaostaje više od 40 poena za zemljama OECD-a, što znači da je našim đacima potrebno još godinu i po školovanja da bi tu razliku sustigli
utorak, 03.12.2019. u 12:05
(Фото Д. Жарковић)

Svaki treći učenik u Srbiji je funkcionalno je nepismen, jer naučeno ne zna da primeni u praksi, pokazali su rezultati PISA testiranja koji su objavljeni danas.

Ispod nivoa matematičke funkcionalne pismenosti je 40 odsto učenika, 38 odsto ne zadovoljava minimume u čitalačkoj pismenosti i 38 odsto u naučnoj pismenosti.

Srbija je zauzela 45. mesto od 79 zemalja, koliko je učestvovalo u PISA testiranju.

Na prethodnom testiranju 2015. godine Srbija nije učestvovala zbog nedostatka novca, a u 2012. godini zauzela je 43. mesto od 65 zemalja koliko je tada učestvovalo.

PISA testiranje služi za procenu kvaliteta znanja koje su učenici stekli tokom školovanja, odnosno mogu li naučeno da primene u praksi.

U Srbiji je testirano više od 8.000 15-godišnjaka i to su uglavnom učenici prvog razreda srednje škole.

Osim osnovnih domena: matematičke, čitalačke i naučne pismenosti, učenici su prvi put raditi i test iz finansijske pismenosti i opšte kompetencije.

Danas su predstavljeni rezultati tri glavna i obavezna domena - matematike, čitanja i prirodnih nauka, a rezultati finansijske pismenosti i opšte kompentencije biće predstavljeni kasnije.

Marija Videnović iz Instituta za psihologiju navodi da je prosečno postignuće učenika u zemljama OECD-a oko 500 bodova, da je u Srbiji posebno postignuće na skali matematičke pismenosti 448, na skali čitalačke pismenosti 439, na skali naučne pismenosti 440 bodova.

Videnović pojašnjava da učenici koji nisu dostigli osnovni nivo pismenosti znaju da čitaju, da računaju, ali ne znaju naučeno da primene u realnim uslovima, u praksi.

Srbija , kako kaže, za zemljama OECD-a zaostaje više od 40 poena, što znači da učenicima u Srbiji potrebno još godinu i po školovanja da bi tu razliku sustigli.

Gledano regionalno, postignuće učenika u Srbiji bolje je od učenika u Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, BiH, ali je lošije od Mađarske, Hrvatske, Slovenije.

„Statistički postigli smo iste rezultate kao i 2012. godine, nema pomaka ni na gore, ni na dole”, rekla je Videnović novinarima na predstavljanju rezultata.

Predstavljanje rezultata PISA testa u Vladi Srbije (Foto Tanjug)

Za to što smo u odnosu na 2012. godinu pali za dva mesta, Videnović kaže da se ne može tretirati kao pad, jer je tada učestvovalo 65 zemalja, a u testiranju prošle godine 79 zemalja.

Ministar prosvete Mladen Šarčević rekao je da je umereni optimista da će se rezultati popraviti 2021. godine, ali da se ozbiljniji pomak očekuje 2024. godine, zbog reformi koje su sprovedene.

Kaže da je dosta toga već urađeno, da je reforma plana i programa krenula u školskoj 2018/19, i to za prvi, peti i prvi razred gimnazija, dok ove godine po reformisanom programu ide drugi, šesti i druga godina gimnazija.

Ministar je rekao da je stiglo vreme da se mnogo više ulaže u obrazovanje i da budžeti moraju da se „drastično povećaju”.

U poslednjem ciklusu istraživanja učestvovalo je više od 600.000 učenika iz 76 zemalja, uglavnom članica OECD-a.

PISA testiranje radi se na svake tri godine. Đaci u Srbiji nisu učestvovali 2015. godine, a prethodno testiranje iz 2012. godine pokazalo je da je ispod praga funkcionalne pismenosti 38,9 odsto mladih što se tiče matematičke pismenosti, 33,1 odsto u čitalačkoj pismenosti i 36,8 odsto u naučnoj pismenosti.

PISA testiranje realizuje se u organizaciji OECD-a u trogodišnjim ciklusima, a prva istraživačka studija realizovana je 2000. godine.


Komentari86
2618f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Nikola
Србија на 45. месту у ПИСА тестирању . ..(od 79 testiranih zemalja). Pa to bi mogao biti i odlican rezultat u odnosu na onaj koji bi se dobio kad bi OECD pokupio i po suvislosti poredao sve 'on-lajn' komentare svih zemalja (hipoteticki uzevsi da su sve zemlje objavile na isti nacin i rezultate i popratne komentare). Taj test bi kompletirao PISA test u smislu da bi bilo jasnije o cemu se radi....
Пензионер Цака
Над оваквим резултатима на ПИСА тесту,требало би,''али ја то не очекујем да се замисле највише министарство и просветари који овакве резултате ''производе''од првог до задњег разреда основне и средње школе.на ово ме наводи чињеница да у истом разреду у једној школи(учитељи)уче ђаке по различитим уџбеницимс по ''избору учитеља????!!!!
Дејан.Р.Тошић
Да ли се неко од поштованих коментатора запитао, да ли су деца технички неписмена у смислу немогућности повезивања појмова у њиховом писаном и говорном изражавању из разлога што их од првог разреда учимо Српском језику на"двоалфабетском" писму? Реч описује појам, уколико не знате значење речи не можете да повежете појмове а писмо чува реч. Уставно службено писмо је Азбука. Закон прописује употребу осталих 16 писама а само две националне мањине са око 1% користе Хрватско писмо абецеду Гајицу.
Branislav Kurucev
Odakle su deca koji su najbolji u matematici, fizici, hemiji, informatici, medicini...
Brandao
Ta deca su statisticka greska. Nisu plod delotvornog srpskog skolstva, vec entuzijazma pojedinaca i njih samih.
Preporučujem 10
Bojsa
Pismenost se ne uci samo u skoli, vec i svakodnevno u zivotu. Od roditelja, sa TV ekrana, iz novina, od svake javne i obicne licnosti koja govori. Nepismeno i nefinkcionalno govori 70% spikera i novinara na televizijama, a ne moze me niko uveriti da im je to nametnuto od njihovih urednika, a tek ne dozvoljeno od editora koji ocigledno ne rade ili ne znaju svoj posao. Tako se ovaj model ponasanja, kao uzor, siri i u skole, svih nivoa...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja