Već nekoliko meseci se vodi javna rasprava o tome šta učiniti sa Starim savskim mostom, sada tramvajskim, ili Zarićevim, kako su ga neki zvali, po hrabrom učitelju Zariću koji ga je spasao od miniranja 1944. godine, u vreme povlačenja Nemaca iz Beograda.
Podsećam građane da je Urbanistički zavod grada Beograda 1987/88, uradio studiju o svim izgrađenim i budućim savskim i dunavskim mostovima u Beogradu i okolini. U njoj su svi mostovi bili podeljeni na gradske i vangradske. Tako je, recimo, most „Gazela”, koji propušta 165.000 vozila dnevno, proglašen „najgradskijim” mostom i svako odmicanje od tog mesta most čini vangradskim. Jedan od najvažnijih zaključaka studije jeste da je za uspešno rešenje saobraćaja u Beogradu ključna izgradnja metroa, po tada već gotovim projektima, i drumsko-šinskog metro-mosta, uzvodno od starog, Zarićevog, oko kojeg se vodi polemika.
Drugi važan zaključak je proistekao iz razgovora sa jednim poznatim francuskim konstruktorom, koji je, nakon saznanja da je Dunav na mestu Rospi-ćuprije, gde treba graditi novi most, širok hiljadu metara, dubok u proseku 15 metara i da je brzina vode 1,5 m/s, rekao da mogu da se ugrade dve tunelske cevi, plitko ukopane i ankerovane na dva kraja, a onda na izlasku i ulasku samo kružne raskrsnice, a nikako da se gradi most, jer su, kako je rekao, kod mostova najskuplje petlje, odnosno priključci. Često su skuplji i od samog mosta. Tom analizom je utvrđeno da cena kvadratnog metra mosta preko velikih reka ne treba da prelazi cenu kvadratnog metra stana na, recimo, Vračaru, a to je od 2.500 do 3.000 evra po kvadratu. To znači – dužina mosta puta širina i puta ova cena. Sa tog stanovišta, most preko Ade, kojem niko ne spori impozantnost i lepotu, je preskup i pretenciozan, jer ima ogroman broj skupih priključaka, a ne rešava u dovoljnoj meri problema zagušenja saobraćaja, pri čemu je šumadijska strana mnogo problematičnija od sremske.
U anketi javnosti nije postavljeno pitanje treba li „Zarićev most” da ostane na svom mestu, već gde ga premestiti. To znači da je već doneta odluka da se most ukloni – zato što smeta projektu „Beograd na vodi”. U pomenutoj analizi posvećena je posebna pažnja baš tom mostu, jer je mesto na kojem je izgrađen veoma važno i pažljivo, još ranije odabrano. Pošto je po toj analizi most zaista preuzak, nebezbedan i skup za održavanje, predloženo je da se stara i dotrajala čelična konstrukcija ukloni i/ili izreže na sedam delova i ugradi negde na malim rekama i malim rasponima, ili jednostavno pretopi u železari. Ali da se stubovi koji leže na drvenim šipovima (kao Venecija i Amsterdam), sačuvaju, ojačaju, prošire i na njima izgradi šira tzv. nova kolovozna ploča, koja odgovara sadašnjim potrebama. Tako bi ovaj most ponovo bio ono što je oduvek bio – važan gradski most.
Slične analize date su i za gradski most na Dunavu kod Zemuna, vangradski kod Vinče na obilaznici oko Beograda, most na poziciji Nemanjine ulice, koji je bio važan, ali obespredmećen nerešavanjem Trga Slavija u dva nivoa, most preko auto-puta kod Ulice Grčića Milenka. Sve u svemu, bez izgradnje metroa i metro-mosta na Savi, nemoguće je doći do dobrog saobraćajnog rešenja za Beograd.
Miroslav Simeunović Simeun,
arhitekta, Beograd
