nedelja, 26.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:02
INTERVJU: ZORAN ĆIRIĆ, pisac

Apokalipsa je tu i to treba da nas veseli

Zamislite kakvi smo mi nebeski prokletnici i arhetipski negativci kada nas nakon krivice za svaki rat i svaku krizu, uskoro budu optužili i kao glavnog krivca za predstojeće globalno čistilište
Autor: Marina Vulićevićutorak, 03.12.2019. u 15:27
(Фото лична архива)

Beograd se na referendumu otcepio od okupirane Srbije, posle kopnene invazije iz 1999. godine, u pripovednom svetu novog romana Zorana Ćirića „Lanac slobode”, u izdanju „Derete”. Stalni toponim i mitski grad u prozi ovog autora – Nišvil, postao je tu nova prestonica Administracije za Donji Balkan, Glavnog federalnog ureda i nove Unionističke vlade Srbije, u svetu koji je podeljen na administrativne zone i gde vršljaju strani plaćenici. Posle ubistva Sotira, koji je bio glavni čovek Nišvila, vraća se Jordan da ispuni obećanje i osveti druga iz nekadašnje tajne policije… Zoran Ćirić jedan je od naših najkontroverznijih autora, do sada je objavio trideset knjiga različitih žanrova, dobitnik je brojnih priznanja, pa i prestižne Ninove nagrade.

Vaš roman bio bi distopija, kada bi njegovo vreme bila budućnost, međutim, vi ste stvorili proznu stvarnost koja počinje već od ratne 1999. godine, a to je kriminalna i kolonijalna slika Nišvila. Zašto sve počinje tom godinom?

Najpre, jedna važna napomena – ne postoji budućnost u mojim romanima. A ne verujem da je ikada postojala i izvan književnosti. Nikada nisam poželeo da napišem ni istorijski roman ni neku futurističku povest. Radnja ovog romana dešava se u današnjem vremenu, a već dobrano zaboravljeni ratni događaji iz 1999. godine ovde služe kao zamajac glavnoj priči i svakojakim akcijama koje je prate. Pazite, jedini „distopijski” momenat u romanu jeste to da se nakon početne faze bombardovanja dogodila kopnena invazija te da je Srbija posle poraza u tom ratu okupirana uz još jedan bitan detalj – a to je da se Beograd nakon proglašenja „sveopšteg mira i pobede tolerancije nad ekstremizmom” na referendumu dobrovoljno otcepio od Srbije te tako Nišvil postaje glavni grad onoga što je preostalo, odnosno onoga što je Administracija za Donji Balkan odlučila da se Srbijom ima zvati. A zašto sve počinje tom 1999?

Pa, odgovor je vrlo prost i jasan – bombardovanjem Srbije započeo je treći svetski rat, ne kao književna fikcija već kao politička i vojna realnost u kojoj pokušavamo da živimo preživljavajući svoju smrt svakog božjeg dana, ponovo i ponovo. Ali i tome će uskoro doći kraj. O tom kraju pripoveda „Lanac slobode”. Prosto rečeno, „srpski slučaj” je definitivno zaključen. Ali, igra je mnogo veća od Srbije ili bilo koje druge države i naroda – apokalipsa je u toku i to je ono što bi Srbe trebalo da veseli. Zamislite kakvi smo mi nebeski prokletnici i arhetipski negativci kada nas nakon krivice za svaki rat i svaku krizu, uskoro budu optužili i kao glavnog krivca za predstojeće globalno čistilište.

Amerika tu igra glavnu reč. Da li je to zbog vesterna, jednog od vaših omiljenih žanrova, vaše ljubavi prema američkoj književnosti, ili zbog „geopolitike”?

A kako drugačije? Naprosto, ništa bez Amerike, u svakom smislu. Pripadam generaciji koja je stigla da iživi danas već upokojeni „američki san”, a tu veličanstvenu iluziju ne čine demokratija, supermaterijalizam i potrošački mentalitet, već bluz, džez, rokenrol, kao i Holivud iz onog „zlatnog doba”. Jeste da su Rusi, još od pojave Gogolja permanentno broj jedan u svetskoj književnosti, ali ono najvažnije u umetnosti 20. veka stvoreno je u Americi i to od američkih robova i njihovih potomaka, kao i belosvetske sirotinje koja je tamo našla utočište. Nema toga u književnosti ili slikarstvu što se može meriti sa „great black music”. I nema tog pozorišnog dela koje se može meriti sa holivudskim klasicima. Tako da već odavno imam izgrađen estetski stav koji glasi: „Ako u nekom književnom delu nema rokenrola, onda je ta književnost irelevantna i uglavnom bezvredna i beznačajna.” Naravno, u akademski zatucanoj zemlji poput palanačke Srbijice, biti rokenrol pisac znači biti razapet na trista krstova, što sam osetio nimalo metaforički.

Zbog čega vam je privlačan motiv osvete, samog čoveka protiv svih?

Za razliku od nekih mojih prethodnih romana, ovde glavnom junaku osveta služi samo kao maska za mnogo opakiji naum koji želi da ostvari. Jordan ne lovi ubicu svog najboljeg druga iz prethodnih ratova i prethodnih primirja, Jordan lovi sopstvenu senku pobeđujući tu dosadnu i precenjenu savest, zajedno sa etičkim kodeksima, kojih se gotovo detinjasto drže oni koji su prešli sa one strane zakona zarad slave i herojstva. Jordan nije desperado poput većine mojih junaka. On želi da pobedi taj po njemu otrovno zavodljivi svet legendi, smatrajući svu tu herojsku mitologiju detinjastom budalaštinom i manipulatorskom lagarijom.

Tu pobeđuje onaj ko preživi. Kako se preživljava u „žanrovskom” svetu izvan zakona, okorelom u zločinu? Postoje li različiti žanrovi ne književnosti, već stvarnosti?

Duboko u srcu, niko u „Lancu slobode” ne očekuje da će preživeti niti misli da to zaslužuje. Čudna je to skupina likova, liče na obezglavljene lovce na skalpove... Da, ovo je vrlo maštovito pitanje ali, nažalost, u Srbijici je višedecenijska pandemija politizacije dovela do takve mutacije da nema ni žanrova ni stvarnosti, ni zakona, ni preživljavanja... Postoje samo zločini koji se slave kao svete krave isklesane u mermeru– isklesali bi ih gospodari Srbijice u zlatu, ali nezgodno je zbog „Zlatnog teleta”.

Na šta liči pobeda u svetu u kojem su svi gubitnici?

Liči na milostivu smrt. A samo je brza smrt podnošljiva za onog koji veruje da je pobedio u ruskom ruletu bez ispaljenog metka – što je tipično za natoiziranog Srbina iz „kruga dvojke”. Takvi fini duhovi ne mogu da prestanu da brinu o svom pravu na besmrtnost.

Više nego u prethodnim vašim knjigama, ova obiluje fatalnim „film noar” ženama. Kakav su one začin?

One nisu začin, one su glavno jelo. Ono od čega su sačinjeni snovi i ono što od reke Stiks pravi džakuzi.

Ne postoji prošlost; postoji samo zaborav za pamćenje, to je citat iz vaše knjige. Gde i kada biste voleli da budete citirani?

Citiraju me odavno ali uvek pogrešno – Srbi su patološki lažovi koji preziru sve što im se ne uklapa u njihove mitomanske tračeve, brzo i lako zaboravljaju sve one gadosti koje su učinili kao i užas koji je njima učinjen. Međutim, i pored toga ne umeju da praštaju jer su nepopravljivi zavidljivci. E, zato će me spominjati i kada poslednji Srbin postane unijaćeni gastarbajter.


Komentari1
45fdb
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Соко са Грмије
Сјајно, Магични...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja