utorak, 21.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 17:42

Luvr pod opsadom

Velika gužva na izložbi Leonarda da Vinčija, ali redovi i ispred Gran palea (El Greko i Tuluz Lotrek), Orseja (Dega), Bobura (Bejkon)...
Autor: Gordana Popovićsreda, 04.12.2019. u 20:00
Леонардо да Винчи, Свети Јован Крститељ, 1513–1516. (лево), Едгар Дега, Плаве плесачице, око 1893–1896.. (Фотографије Г. Поповић)

Od našeg specijalnog izveštača
Pariz – Osim žive aktivnosti na ulicama u vidu raznoraznih protesta (protiv nasilja nad ženama, protiv oduzimanja ateljea umetnicima), pa čak i traktora na Šanzelizeu, pred generalni štrajk najavljen za 5. decembar, francusku prestonicu ove sezone odlikuje i izuzetno bogata izložbena aktivnost, zbog koje je takođe veliki broj ljudi na ulicama ali u redovima ispred muzeja. Osim već mesecima najavljivane, a od 24. oktobra kad je otvorena i opisivane, izložbe u Luvru povodom 500 godina od smrti Leonarda da Vinčija, Gran Pale je ponudio dela El Greka i Tuluza Lotreka na dve izložbe, u Orseju je Edgar Dega, u Boburu Frensis Bejkon, a u Marmotanu Mondrijan.

Najveća gužva je, naravno, ispred Luvra koji je pod opsadom. Čim se prođe kontrola, u raskošnom butiku ovog muzeja vas dočekuje Leonardo, odnosno njegova dela, na svim mogućim proizvodima: jastucima, šoljama, olovkama, čokoladama, torbama, novčanicima, sapunima, pa čak i na kutijicama sa kremom za usne. Ova neviđena komercijalizacija neće se dopasti dežurnim kritičarima, ali suveniri se kupuju, jer mnogi žele da imaju uspomenu na izložbu na koju se ulazi isključivo uz rezervaciju. Karte se rezervišu posredstvom interneta i rasprodate su mnogo unapred. Neki su, doduše, uspeli da uđu i bez rezervacije, detalje otkrivati nećemo, ali ni kad se uđe „bitka nije završena”, jer je od gužve teško prići izloženim delima, a i nije ih lako dobro osmotriti zbog slabe osvetljenosti koja je nužna da se slike ne bi oštetile.

Mnogi imaju zamerke na koncepciju izložbe, ali nema sumnje da je privilegija na jednom mestu videti dela velikog renesansnog majstora (1452–1519) koji se iskazao u mnogim disciplinama ali svoj maksimum dosegao u slikarstvu u koje je udahnuo celo svoje biće sublimirajući lepotu sveta. Izloženo je više od 160 slika i crteža, a među njima i remek-dela poput „Tajne večere”, „Portreta nepoznate žene”, „Dame s hermelinom”, „Svetog Jovana Krstitelja”, „Bogorodice među stenama”...

„Mona Liza” koja se i inače čuva u ovom muzeju nije uvršćena u ovu izložbu, već se nalazi u drugom delu Luvra u specijalnoj staklenoj kutiji, a mogućno je videti je i uz pomoć tehnike virtuelne realnosti. Cilj izložbe jeste da se vide i shvate Da Vinčijeve metode rada i strukture dela kroz nacrte, skice i slike, pomoću beleški, infracrvene tehnologije snimanja i virtuelne stvarnosti.

Anri Tuluz Lotrek, Crvenokosa žena u beloj bluzi, 1889. (levo), Frensis Bejkon, Ulična scena (sa automobilom u daljini), 1984.

I druge pomenute postavke zaslužuju posebne priče, pogotovo El Grekova u Gran paleu (otvorena od 16. oktobra do 10. februara) i izložba „Dega u operi” u Orseju (otvorena 24. septembra, traje do 19. januara), te ćemo ih ponuditi našim čitaocima drugom prilikom. El Grekov vanserijski talenat, koji ga je vodio od Krita do Venecije, Rima i najzad do Toleda, i koji ga je učinio jednim od najvećih umetnika renesanse i mnogo kasnije prorokom modernizma, osvaja i na ovoj izložbi. S druge strane izložba Edgara Degaa koja je povezana sa 350-godišnjicom pariske opere u kojoj je on stvarao mnoga dela, vrvi od one lepote kakvu su mogli da nam pruže samo impresionisti.

U Gran paleu je veoma posećena i izložba posvećena životu i radu Anrija Tuluza Lotreka (otvorena 9. oktobra, traje do 27. januara) koji je u umetničkim krugovima bio dobro znan kao posmatrač i učesnik pariskog noćnog života a javnosti postao poznat po seriji plakata koje je napravio za tada otvoreni Mulen Ruž čiji je bio redovni gost. Na ovoj izložbi se mogu videti i ti plakati, ali naravno i slike među kojima ima i atmosfere iz kabarea, ali i portreta… Izložba se završava videom na velikom ekranu snimljenim u Mulen Ružu sasvim u skladu sa životom Tuluza Lotreka.

U „Boburu” je od 20. septembra do 20. januara izloženo 60 slika Frensisa Bejkona, uključujući i 12 triptiha, iz poslednje dve decenije njegovog života (preminuo 1992). Reč je o najvećoj izložbi posvećenoj engleskom slikaru u poslednjih 30 godina. Bejkon je bio veliki ljubitelj literature, a njegova biblioteka je u momentu njegove smrti imala više od hiljadu knjiga, pa je izložba naslovljena „Bejkon: knjige i slike” budući da je književnost otvarala vrata njegove mašte, kako je sam tvrdio. Slike su raspoređene u šest prostorija, a izložba je obogaćena i glasovima glumaca koji čitaju odlomke iz dela Bejkonovih omiljenih pesnika i pisaca (Eshila, Eliota, Ničea, Konrada, Bataja) na francuskom i engleskom.


Komentari4
22b18
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

dr Slobodan Devic
Iako su Francuzi kroz istoriju imali velike umetnike (ovde bih pomenuo samo Klod Monea, pionira impresionizma i njegov muzej Marmotan-Mone u Parizu) tuzna je cinjenca da dva prvopomenuta umetnima u uvodniku ovog clanka (da Vinci i El Greko) u stvari nisu Francuzi. Tuzno je da muzeji po svetu svoje najvrednje eksponate duguju osvajackim pohodima svojih vojnika a ne umetnika. Ali, to je valjda samo jos jedan deo ljudske prirode ...
Nisam doktor ali...
Mone, Mane, Renoar, Sezan, Pisaro, Dega.. su Francuzi. Insinuacija da su dela umetnika van Francuske ukradena u osvajackim pohodima recimo Napoleona su tipicno srpska. Neka jesu, ali vecinom ne. Recimo, Leonardova Mona Liza je u Francuskoj od Leonardove smrti 1519. godine. Umro je za vreme posete Francuskoj u mestu Amboaz. Sliku je nasledio njegov ucenik po imenu Salai koji ju je prodao francuskom kralju Fransoa I za 4.000 zlatnika. Iako naslikana od Italijana, Mona Liza je oduvek u Francuskoj.
Preporučujem 6
Дечак
Лувр је потпуно препорођен (стаклена пирамида) да би био што видљивији, отворенији и посећенији. Наш Народни музеј је стидљиво обележен само ћирилицом а у њега се улази из споредне улице на тешка метална врата.
Sasa Trajkovic
Tako se ponaša država koja ulaže i negiuje svoju kulturu i narod koji ceni sopstvenu i svetsku kulturu... podsetio bih sve da su Paskaljević i Kusturica svoje najbolje filmove snimali u Francuskoj koprpdukcioji dakle oni ulažu u svetsku kulturu i umetnost.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja