Berlin će i ove godine biti domaćin svečane ceremonije dodele „evropskih oskara”, godišnjih nagrada Evropske akademije za film čije je stalno sedište, još od osnivanja 1988. godine, u ovom gradu.
I ovog puta Berlin se potrudio da sve bude organizovano na zavidnom nivou, i radno i veoma svečano, a u takvoj atmosferi već u subotu 7. decembra francuskoj glumici Žilijet Binoš biće uručena 32. EFA za izuzetan evropski doprinos svetskom filmu, a nemačkom autoru Verneru Hercogu „evropski oskar” za životno delo. U subotu će i svetska filmska javnost (direktan prenos u 45 zemlje sveta) znati i ko su dobitnici ovogodišnjih evropskih nagrada: za najbolji film, režiju, scenario, glumca i glumicu, za najbolju evropsku komediju, otkriće godine, najbolji dokumentarni i najbolji kratki film, kao i za najbolje doprinose u koprodukciji, scenografiji, kostimu, muzici. Među medijskim partnerima ceremonije dodele nagrada, već tradicionalno je i dnevni list „Politika”.
U kategoriji najbolji evropski film 2019. nominovani su: „Optužujem” Romana Polanskog, „Bol i slava” Pedra Almodovara, „Sistemšprenger” Nore Fingšajt, „Omiljena” Jorgosa Lantimosa, „Izdajnik” Marka Belokija i „Jadnici” Lađa Lija (nominovan i u kategoriji evropsko otkriće godine). Polanski, Almodovar, Lantimos i Belokio osvojili su nominacije i za najboljeg evropskog reditelja, a njima se u ovoj kategoriji pridružuje još samo jedno ime – ime mlade francuske rediteljke Selin Sjama, za režiju filma „Portret dame u plamenu”.
Ovogodišnja lista nominovanih filmova i reditelja je jaka. Polanski je sa svojim rigorozno, a elegantno režiranim filmom „Optužujem” podario raskošno dramski, dinamičan i nepredvidljiv špijunsko-istorijski triler, uzbudljivu hroniku poznate afere „Drajfus” sa promenjenim uglom gledanja. Almodovar je sa samoreflektujućim filmom „Bol i slava”, u kojem je načinio pun krug svojih ličnih sećanja i umetničkog života, podario gledalištu puno emocija i lepote. Belokijev „Izdajnik”, realistička priča o razotkrivanju piramidalnog funkcionisanja sicilijanske Koza nostre tokom osamdesetih godina prošlog veka, žestok je film sa sjajnom razradom likova (preuzetih iz stvarnog života) i scenama suđenja koje se mogu smatrati i pravim filmskim remek-delom. Ni Lantimosa ne treba potcenjivati, njegova raskošno kostimirana istorijska tragikomedija iz života kraljice Ane i njenih dvorskih dama, osvojila je poklonike sedme umetnosti i kritičare širom sveta. U ovakvoj konkurenciji pobeda nemačkog „Sistemšprengera” ili francuskog filma „Jadnici” bilo bi pravo iznenađenje (Lijevim debitantskim „Jadnicima” primerenija je nagrada za evropsko otkriće godine).
I u kategoriji najbolji evropski glumac našla su se tri jaka imena: Antonio Banderas (Bol i slava), Žan Dižarden (Optužujem), Pjerfrančesko Favino (Izdajnik), a njima se sa osvojenim nominacijama pridružuju i glumci Levan Gelbahijani (A onda smo plesali), Aleksandar Šir (Gunderman) i Ingvar E. Siguroson (Beli, beli dan).
Listu nominovanih glumica predvodi Olivija Kolman (Omiljena), a njoj se priključuju: Trine Dirholm (Kraljica srca), Noemi Marijan i Adel Anel (Portret dame u plamenu), Viktorija Mirošničenko (Pritka) i Helena Cengel (Sistemšprenger).
U kategoriji najboljih dokumentarnih filmova našao se i severnomakedonski „Zemlja meda” Ljubomira Stefanova i Tamare Kotevske, već je obelodanjeno da je nagradu Evroimaža za najbolju koproducentkinju osvojila Hrvatica Ankica Jurić Tilić (Ne gledaj mi u pjat, Zvizdan...), a već su poznata i imena osam dobitnika nagrada EFA u kategorijama: najbolji snimatelj, montažer, scenograf, kostimograf, šminker-masker, kompozitor, dizajner zvuka i vizuelni efekti. Za svoje doprinose filmu „Omiljena” Jorgosa Lantimosa svoje „evropske oskare” osvojili su: Robi Rajan (direktor fotografije), Jorgos Mavropsaridis (montažer), Sendi Pauel (kostimografija) i Nadja Stejsi (šminka-maska). Za najbolju scenografiju nagrađen je Ankston Gomes (Bol i slava), za originalnu kompoziciju Džon Giltler (Sistemšprenger), za najbolji zvuk Edvardo Eskvide, Naćo Rojo-Viljanova i Loran Šasenj (Dvanaest godina noći), dok je dobitnik „evropskog oskara” za najbolje vizuelne efekte ansambl profesionalaca predvođenih Martinom Zibelom (O beskonačnosti)...
