subota, 25.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:49
POGLEDI

Kada vukovi brinu o ovcama

Dolazak nove ekonomske krize mogao bi dodatno da dramatizuje postojeće socijalne tenzije i da još žešće uzdrma socijalnu i političku strukturu razvijenih država
Autor: Nebojša Katićutorak, 10.12.2019. u 18:00

Poslednjih pedeset godina kapitalizam je funkcionisao na proklamovanoj doktrini po kojoj korporacije imaju samo jedan zadatak, a to je da brinu o dobrobiti akcionara. U takvom ambijentu interesi drugih aktera (takozvanih stejkholdera), onih koji su povezani sa korporacijama i zavise od njih – radnika, dobavljača, kupaca, lokalne zajednice i konačno države – apsolutno su bili podređeni interesima profita. Svaka drugačija pomisao je doživljavana kao socijalistička besmislica.

Najpoznatija argumentacija za ovakav stav data je daleke 1970. godine  kada je čuveni ekonomista Milton Fridman objavio tekst u „Njujork tajmsu” pod naslovom „Socijalna odgovornost biznisa je da uvećava profit”. Nobelovac Fridman je bio najuticajniji ekonomista druge polovine 20. veka, guru neoliberalizma, i njegovi (olako) iznošeni politički stavovi brzo su postajali opšteprihvaćene „naučne” mantre.

Fridman insistira da korporacije, praveći profit, nemaju nikakvu drugu odgovornost osim da poštuju osnovna društvena pravila – zakone i etičke uzanse. Ako direktori akcionarskih preduzeća baš žele da se igraju socijalne odgovornosti i da budu galantni prema spoljnim akterima, oni to mogu da rade samo svojim ličnim novcem. U tom kontekstu, dobrovoljna davanja korporativnog novca za „više ciljeve” predstavlja oblik neovlašćenog samooporezivanja.

Kada je Fridman pisao svoj tekst radničkoj klasi je išlo veoma dobro – sindikati su bili jaki, realna satnica američkog radnika bila je u zenitu, a udeo plata u bruto domaćem proizvodu bio je na nivou koji nikada kasnije nije dostignut. Do 1970. realna prosečna primanja američke porodice rasla su po godišnjoj stopi od oko tri procenta, da bi od 1970. do danas ta ista stopa jedva prelazila pola procenta. Kasnih šezdesetih, pa i ranih sedamdesetih globalizacija nije bila ni u povoju.

Od Fridmanovog teksta do danas, svet se dramatično promenio ušavši u period koji neki teoretičari nazivaju hiperglobalizacijom. Jureći za profitom korporacije su izmeštale pogone po svetu, tražeći što jeftiniju radnu snagu. I niko se nije previše sekirao što je odlazak velikih preduzeća iz matičnih država često za sobom ostavljao ekonomsku i socijalnu pustoš. Tvrdilo se da će moć tržišta rešiti i te, kao i sve druge probleme i neravnoteže.

Ogroman novac trošen je za političko lobiranje i za finansiranje institucija koje su u javnoj sferi promovisale interese najbogatijih. Pažljivo je stvaran zakonski i intelektualni ambijent u kome korporacije mogu da rade šta požele – da ne plaćaju poreze, da zapošljavaju i otpuštaju radnike pod uslovima koje samo one diktiraju, da rade u deregulisanom ambijentu i da ne daju ni pet para za ekološke ili socijalne posledice onoga što rade. Rečju, najveće korporacije su postale jače ne samo od malih država, već i od onih najmoćnijih.

Posledice takve politike su sistematsko pogoršavanje položaja radničke i srednje klase u razvijenim državama, ubrzani rast socijalnih nejednakosti i urušavanje socijalnih funkcija država. Velika recesija 2008/09. godine prelila je čašu nezadovoljstva i dovela je do ozbiljnijeg preispitivanja Fridmanove doktrine.

Ta doktrina se danas gnevno „preispituje” kako na izborima tako i na ulici. Protest se iskazuje glasanjem za „populiste” (leve ili desne, svejedno), i/ili agresivnije – nasiljem i neredima na ulicama velikih gradova. Dolazak nove ekonomske krize mogao bi dodatno da dramatizuje postojeće socijalne tenzije i da još žešće uzdrma socijalnu i političku strukturu razvijenih država. U takvom scenariju zamislivo je i da na vlast dođu snage koje bi se mogle ozbiljnije suprotstaviti totalnoj dominaciji velikih korporacija.

Pomalo paradoksalno, „profitnu doktrinu” danas preispituju i oni koji su od nje imali najviše koristiti. Mudriji, ili možda perfidniji deo svetske poslovne elite svestan je rizika nekontrolisanih promena i pokušava da kontroliše socijalne štete nastale globalizacijom. Oni u javni diskurs ponovo uvode socijalnu odgovornost preduzeća i interese stejkholdera, a čak se, tobože, iskazuje i briga zbog zjapećih nejednakosti. Najpoznatija imena globalnog kapitalizma, udružena u nekoliko poslovnih grupa, sve češće govore o inkluzivnom kapitalizmu, o potrebi da se investira u obrazovanje i infrastrukturu, pa čak i o potrebi da se porezi za najbogatije povećaju.

Skeptičniji deo publike veruje da je reč o manevru da se otupi oštrica nezadovoljstva time što će poslovni lideri simulirati empatiju i brigu za nakaradno društvo koje su sami kreirali. Čini se da je cilj ovih inicijativa da se vlasnici korporacija i upravljačke strukture prizovu pameti i samokontroli gramzivosti. Time bi se sistem dobrovoljno i kozmetički reformisao iznutra kako bi se izbeglo da ga neko drugi reformiše spolja i radikalnije. Teško je poverovati da te inicijative mogu dati rezultat, da mogu dovesti do stvarne reforme sistema i da će kapital dobrovoljno pristati da čuva druge od sebe. Nije u prirodi vukova da brinu o ovcama.

Poslovni konsultant

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista


Komentari15
b411f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Beba
sjajno.istina.svaka cast.
Marin
Hvale vrijedan komentar gosp. Katića o tamnoj strani kapitalizma, tržišne privrede i multinacionalnih kompanija. Ipak, ne čine kapitalizam samo multinacionalne komapnije u kojima gramzivost jest frapantna. Tu ima i mnoštvo "normalnih" kompanija čiji su vlasnici odavno shvatili da im profit mogu donijeti samo zadovoljni i porodično sređeni radnici. Takvi poslodavci brinu o svojim radnicima. U svakom slučaju neke promjene su nužne, ali nikako u marksističkom smjeru... S poštovanjem
Раде Ковачевић
На светској сцени имамо прогресивну концентрацију и централизацију капитала: мање од 10% светског становништва монополисало је на подлози прватног власништва над срествима за производњу више од 85% укупних светских ресурса!? Какав се процентуални однос између дохотка произвођачке и поседничке класе може очекивати половином овог века и како ће да се решава антагонизам између "друштвеног карактера" производње и "индивидуалног присвајања"? Дакле, какве су промене светског поретка нужне!?
Preporučujem 19
Раде Ковачевић
Начин решавања рецесије 2008/09. највише је разљутио теоријске неолиберале, будући да они верују да се сви економски проблеми аутоматски решавају деловањем "невидљиве руке" конкуренције, а не "реметилачком" методом државног интервенционизма! Ни господин Катић, који је оправдано заслужио поштовање јавности, готово никада у својим занимљивим анализама не користи реч експлоатација (произвођачке класе од стране поседничке класе), избегавајући критику суштинске унутрашње противуречности капитализма.
Milovan
Nije u prirodi vukova da brinu o ovcama je tačno. Ali ima i ona narodna koja kaže da se ovca celi život boji vuka, a glave joj na kraju dođe čoban.
Stari realista
Jos jedna sjajna analiza trulog kapitalizma.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja