subota, 16.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 04.12.2019. u 14:07

Morales izbegao Aljendeovu sudbinu

Ево Моралес (Фото EПA/Str)

Isti ideali i isti ciljevi povezuju predsednika Čilea Salvadora Aljendea 1973. godine i Eva Moralesa, predsednika Bolivije novembra ove 2019. godine. I jedan i drugi platili su visoku cenu. Prvi je ubijen, ili je pred neprijateljskim fašističkim falangama generala Augusta Pinočea izvršio samoubistvo u opkoljenoj predsedničkoj palati Moneda da se ne bi predao neprijatelju. Drugi je ovog meseca našao spas u egzilu, u Meksiku.

Obojica su štitili nacionalne interese, borili se protiv siromaštva i eksploatacije od strane velikih stranih kompanija, deleći dobro i zlo sa svojim narodom. Salvador Aljende je usmrćen 11. septembra 1973. godine, a najteža kazna izrečena mu je deset meseci ranije, decembra 1972. godine, kada je pred predstavnicima Ujedinjenih nacija održao istorijski govor: „Optužujem, u ime naroda Čilea, zbog zla koje mu čine, Sjedinjene Američke Države” i bio prekinut dugotrajnim aplauzom. Američki ambasador Buš (mnogo godina kasnije predsednik SAD), učtivo je ustao, ali jedini, naravno, nije aplaudirao. Salvador Aljende, ne birajući reči, direktno je optužio američke kompanije, posebno kompaniju bakra „Kenekod” i moćnu „Internešenel telegraf end telefon korporejšen”, zbog zavereničkih akcija sa ciljem da obore čileansku vladu narodnog jedinstva.

Čim je u Vašingtonu objavljena vest o izboru Aljendea za predsednika Čilea, 7. septembra 1970. počelo je kovanje zavere za njegovo svrgavanje. Predstavnik kompanije ITT za Latinsku Ameriku Hal Hendriks uputio je svojoj vladi telegram sledeće sadržine: „U utorak uveče ambasador SAD u Santjagu Edvard Kori primio je poruku Stejt departmenta u kojoj mu se dozvoljava da deluje u ime predsednika SAD Ričarda Niksona da preduzme sve što je moguće, uključujući akciju kakva je primenjena u Dominikanskoj Republici (vojna intervencija), kako bi Aljendeu bilo onemogućeno da preuzme vlast.” Već tada je, dakle, doneta odluka o smaknuću marksiste Salvadora Aljendea, koga je njegov narod iz milošte nazvao El Čičo.

Posle punih 46 godina, nedavno, ovog puta, srećom, bez smrtnog ishoda, predsednik Bolivije Evo Morales spasao se egzilom u Meksiku. „Njegovu levičarsku vladavinu obeležili su socijalni programi zahvaljujući kojima je procenat siromaštva sa 40 spao na 17 odsto. Pokrenuo je javne radove, nacionalizovao gasna polja i naftnu industriju, određujući koliko se privatne zemlje može posedovati. Napušteno privatno zemljište konfiskovao je i razdelio sirotinji...” („Politika” 17. novembra 2019, strana sedam). Zbog toga je, naravno, baš kao i Salvador Aljende, postao meta političkih i moćnih korporacija. Šta se može zaključiti? Paradoks je da bogati i moćni, u stvari, vole sirotinju. Jer bez nje, a oni je ciljano stvaraju, ne bi bili ni bogati ni moćni.

Borislav Komad,
novinar, Zemun

Komеntari5
69f65
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

KatarinaV
Divan clanak, nadahnuto napisan uz navode podataka i komparacije sa trenutim dogadjanjima u Boliviji.
sloba car
Za S. Stojčića- jeste interesantno za privrednike u Vranju jer je Aljende oboren vrlo dugotrajnim štrajkom kamionskih prevoznika (nije bilo prevoza vozom u Čileu) pa nije bilo hrane u zemlji. A kamiondžije su dobijali dolar dnevno da ne voze, bez poreza i to su bile velike pare (ali manje nego što je dobijao Otpor) tako da su ti privrednici uništili veliki deo naroda i doprineli teroru, ubistvima i diktaturi. Tako da privrednici moraju uvek malo i da razmisle šire od jedan plus jedan jeste tri.
zarije bulatović
ispravka, taj štrajk nije uspeo. 40 hiljada kamiondžija je štrajkovalo ali je 5000 aktivista vladajuće stranke, mesecima snabdevalo stanovnike, pa su ameri morali da upotrebe vojsku, a prethodno je u njujorku ubijen lojalni šef čileanske vojske, da bi ga pinoče zamenio, celu akciju zamene transporta je vodio kao i celu državu ministar eduardo frey i engleski kibernetičar staford bear. wikipedija projekat sybersyn
Siniša Stojčić
Borislav, jako interesantna tema za privrednike u Vranju
Јованка Вождовчанка
"Шта се може закључити?" Ја бих рекла да је најисправнији закључак да јужноамеричким државама, а нарочито домородачким народима нема живота док им над главом "виси" овакав комшија, као што је САД. Или ће, заувек, остати америчко задње двориште, или ће се ујединити и организовати у борби протов угњетавача, за шта је прво потребно да се изборе са локалним крупним капиталистима, углавном англосаксонског порекла.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja