nedelja, 13.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Klimatski ciljevi Evropske unije za 2030. nedostižni

(Фото ЕПА / EMILIO NARANJO)

Evropska unija danas je saopštila da verovatno neće uspeti da ispuni cilj koji je postavila za smanjenje emisije gasova sa efektima staklene bašte do 2030, čime su joj smanjene i šanse da bude lider u svetu u borbi protiv promena klime.

Evropska agencija za životnu sredinu (EEA) ocenila je da je uz postojeće mere EU na putu da u narednoj deceniji smanji emisiju ugljen dioksida (CO2) i drugih zagađivača koji doprinose zagrevanju planete za 30 odsto u odnosu na nivo iz 1990.

Sada EU planira da smanji tu emisiju za 40 odsto do 2030. a neki evropski lideri pozivaju da se cilj podigne na 55 odsto a da dugoročno cilj bude okončanje svih novih emisija do sredine veka.

„Međutim, novi trendovi ukazuju na usporavanje napretka u oblastima poput smanjenje emisije gasova sa efektima staklene bašte, industrijskih emisija, otpada, unapređenja energetske efikasnosti i udela obnovljive energije”, navela je EEA u izveštaju, prenosi Beta.

„Sadašnji tempo napretka neće biti dovoljan da se dostignu klimatski i energetski ciljevi za 2030. i 2050. godinu”, upozorili su iz Agencije.

Izveštaj je objavljen za vreme Konferencije UN o klimi (COP25) u Madridu gde predstavnici gotovo 200 zemalja razmatraju uzroke i posledice klimatskih promena.

Kada je reč o EU, očekuje se da nova Evropska komisija sledeće nedelje predstavi dugoročni plan borbe protiv globalnog zagrevanja u javnosti poznat kao Evropski zeleni sporazum.

Aktivisti borbe za životnu sredinu kažu da EU treba da pojača napore kako bi osigurala da i dalje bude moguće ostvariti cilj Pariskog klimatskog sporazuma iz 2015. da se globalno zagrevanje ograničeni na 1,5 stepeni Celzijusa do kraja veka.

„Sadašnji  lideri su poslednja generacija koja može da spreči promene klime”, ocenio je direktor Mreže za klimatsku akciju Evropa (CAN Europe) Vendel Trio.

On je rekao i da je Evropski parlament nedavno simbolično proglasio „klimatsko vanredno stanje”.

„Građani žele da oni deluju sada, a ne za 30 godina”, dodao je Trio.

Izveštaj EEA pokazao je da „još postoji mogućnost da se ispune dugoročni ciljevi za 2030. i 2050.” ako zemlje pojačaju napore. Kako se dodaje, to će zahtevati bavljenje politički osetljivim pitanjima, poput subvencija na fosilno gorivo.

Drugo istraživanje, čije je rezultate danas objavila grupa međunarodnih naučnika, pokazalo je da je i u EU i u SAD emisija u poslednjih godinu dana pala za 1,7 odsto ali je u Kini ubeležen rast od 2,6 a u Indiji od 1,8 odsto.

Švedska aktivistkinja u borbi protiv klimatskih promena Greta Tunberg rekla je da studije pokazuju da se „umesto preko potrebnog znatnog smanjenja, emisija CO2 stalno povećava”.

„I dalje brzo idemo u pogrešnom smeru”, napisala je na Tviteru Tunberg koja bi u petak u Madridu, dok traje COP25, trebalo da učestvuje u velikom protestu.

Komеntari3
4e486
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleksandar Panda
U vazduhu nase planete azota ima 78,08%, kiseonika 20,95%, argona 0,93%ugljen-dioksida 0,4% i u vrlo malim količinama kriptona, ksenona, helijuma, neona i drugih.Od tih 0,4% CO2 tri cetvrtine nastaju prirodnim putem tako da je covek u sustini mali zagadjivac. Ukoliko bi cela planeta presla na ekolosku energiju i svelo emisiju CO2 na nulu, cime bi se hranile biljke na zemlji, kako bi funkcionisala fotosinteza?
Srdjan Loncar
Smejurija od skupa. Potpisali sporazum kako ce oni da zaustave zagrevanje Planete, a svi potpisnici povecavaju produkciju toksicnih gasova, koji su stetni zbog zdrastvenih razloga. Smejurija od chlanka u kome se prominentno citiraju izjave 16-godisnjeg deteta, koje je napustilo skolu i sad vodi njihov pokret da zaustave otopljavanje Planete.
MilanM
Ma tako je, najbolje da se vratimo na ugalj, svu industriju vratiti na ugalj. A kola da idu samo na mesavinu, kakav bezolovni, kakvi bakraci. Nista kao miris sagorelog uglja i mesavine rano ujutro dok radni narod zuri na posao...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja