Godinama su najopterećenije saobraćajnice u prestonici, ali vozači, koliko god da gunđaju, bez njih ne mogu. Na „Gazelu” i u Terazijski tunel svakodnevno se sliva više desetina hiljada vozila i bez obzira na svakodnevna zakrčenja i kolapse u saobraćaju i dalje su među najvažnijim saobraćajnim koridorima u gradu. I tako već punih 49 godina, od davnog 4. decembra 1970.

Za današnje graditeljske prilike deluje neverovatno, ali te zime upravo u jednom danu u saobraćaj su pušteni „Gazela” sa Mostarskom petljom i auto-putem i Terazijski tunel.

Na ideju za gradnju „Gazele” nadležni u glavnom gradu tadašnje Jugoslavije su došli šezdesetih, a jedan od glavnih razloga bio je ubrzani rast Novog Beograda. Na konkursu je izabrano rešenje akademika Milana Đurića, nekadašnjeg profesora Građevinskog fakulteta. Gradnja mosta od grede i oluka krenula je 1966, a za njegovo podizanje bili su zaduženi „Mostogradnja” i „Goša”. Most je postao deo jugoslovenskog auto-puta, a njega kao i petlju i Terazijski tunel 4. decembra 1970. otvorili su predsednik SFRJ Josip Broz Tito i legendarni beogradski gradonačelnik Branko Pešić.

Pre nego što su Terazijskim tunelom protutnjali prvi četvorotočkaši, kroz njega je organizovana šetnja za druga Tita. Koliko je još ranije bilo u planu probijanje ovog tunela svedoči i izgradnja zdanja Saveza trgovinskih komora (siva zgrada iznad tunela). U njenom najnižem delu još krajem pedesetih 20. stoleća namenski je ostavljen prostor za tunel, a pre nego što je on probijen taj deo bio je prikriven zidom, a prostor u podnožju zgrade služio je kao plato.

Po otvaranju „Gazele” i tunela, plan je bio da se što pre krene i sa gradnjom nove centralne železničke stanice „Prokop” i metroa. Posao, kada je reč o železnici, jeste tada započet, ali ni generacije Pešićevih naslednika nisu uspele da do kraja dovedu projekat novog Beogradskog železničkog čvora. Metro je za razliku od moderne železničke arterije u još gorem položaju. I dalje postoji samo u obećanjima nadležnih.

Obnovu čekala četiri decenije

„Gazela” je bila projektovana za oko 40.000 vozila, ali ta projekcija je odavno premašena pa njome danas, kako kažu procene, dnevno pređe četiri puta više vozila.

Most je obimnu rekonstrukciju doživeo tek 2010. kada je napukao glavni nosač. Pripremni radovi počeli su marta te godine. Rekonstrukcija saobraćajnih traka završena je u novembru 2011, a kompletna, uključujući i donje delove mosta, 2012. Posle završetka radova most je postao teži za 1.500 tona zbog dodatno ugrađenog čelika i drugog materijala. Tada je ukazano da će most u narednih 40 godina moći svakog dana da prelazi oko 200.000 vozila.