petak, 05.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 05.12.2019. u 13:00 Dejan Aleksić

„Gazela” i Terazijski tunel otvoreni u istom danu

Most, auto-put kroz prestonicu, Mostarska petlja i tunel juče napunili 49 godina
Фото: Д. Жарковић, Д. Јевремовић (десно)

Godinama su najopterećenije saobraćajnice u prestonici, ali vozači, koliko god da gunđaju, bez njih ne mogu. Na „Gazelu” i u Terazijski tunel svakodnevno se sliva više desetina hiljada vozila i bez obzira na svakodnevna zakrčenja i kolapse u saobraćaju i dalje su među najvažnijim saobraćajnim koridorima u gradu. I tako već punih 49 godina, od davnog 4. decembra 1970.

Za današnje graditeljske prilike deluje neverovatno, ali te zime upravo u jednom danu u saobraćaj su pušteni „Gazela” sa Mostarskom petljom i auto-putem i Terazijski tunel.

Na ideju za gradnju „Gazele” nadležni u glavnom gradu tadašnje Jugoslavije su došli šezdesetih, a jedan od glavnih razloga bio je ubrzani rast Novog Beograda. Na konkursu je izabrano rešenje akademika Milana Đurića, nekadašnjeg profesora Građevinskog fakulteta. Gradnja mosta od grede i oluka krenula je 1966, a za njegovo podizanje bili su zaduženi „Mostogradnja” i „Goša”. Most je postao deo jugoslovenskog auto-puta, a njega kao i petlju i Terazijski tunel 4. decembra 1970. otvorili su predsednik SFRJ Josip Broz Tito i legendarni beogradski gradonačelnik Branko Pešić.

Pre nego što su Terazijskim tunelom protutnjali prvi četvorotočkaši, kroz njega je organizovana šetnja za druga Tita. Koliko je još ranije bilo u planu probijanje ovog tunela svedoči i izgradnja zdanja Saveza trgovinskih komora (siva zgrada iznad tunela). U njenom najnižem delu još krajem pedesetih 20. stoleća namenski je ostavljen prostor za tunel, a pre nego što je on probijen taj deo bio je prikriven zidom, a prostor u podnožju zgrade služio je kao plato.

Po otvaranju „Gazele” i tunela, plan je bio da se što pre krene i sa gradnjom nove centralne železničke stanice „Prokop” i metroa. Posao, kada je reč o železnici, jeste tada započet, ali ni generacije Pešićevih naslednika nisu uspele da do kraja dovedu projekat novog Beogradskog železničkog čvora. Metro je za razliku od moderne železničke arterije u još gorem položaju. I dalje postoji samo u obećanjima nadležnih.

Obnovu čekala četiri decenije

„Gazela” je bila projektovana za oko 40.000 vozila, ali ta projekcija je odavno premašena pa njome danas, kako kažu procene, dnevno pređe četiri puta više vozila.

Most je obimnu rekonstrukciju doživeo tek 2010. kada je napukao glavni nosač. Pripremni radovi počeli su marta te godine. Rekonstrukcija saobraćajnih traka završena je u novembru 2011, a kompletna, uključujući i donje delove mosta, 2012. Posle završetka radova most je postao teži za 1.500 tona zbog dodatno ugrađenog čelika i drugog materijala. Tada je ukazano da će most u narednih 40 godina moći svakog dana da prelazi oko 200.000 vozila.

Komеntari6
b7c93
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

миле мрђеновачки
Мост Газела нема везе са геополитиком већ са неопходношћу да град добије прави мост. Разлика између Газеле и моста на Ади и Кинеског моста је у једној "ситници" која је сратешки циљ код оваквих послова. Газелу је правила домаћа машинска индустрија, зато је споро грађено, али радили су наши људи и за тај посао су примали зарађену плату. Ове нове нам довозе бродовима, носиоца посла и добити су стране фирме... Нажалост данас ми нисмо способни да сами урадимо такве послове...
dr Slobodan Devic
Ne bih (nikako) da branim vlast (nije mi u genima), ali porediti sta se radilo na ovim prostorima pre 50 godina i danas je u najmanju ruku neozbiljno. Tada smo balansirali izmedju istoka i zapada, a danas smo (hteli to neki da priznaju ili ne) okupirani. Rece mi jednom jedan (pametan) covek: politika je vestina moguceg. Srbija je danas u geo-politickoj poziciji goroj nego u vreme Knjaza. Eh, da nam je jedan Milos ...
Зила Дог
"Градња моста од греде и олука кренула је 1966..." Што Бранко Пешић и сарадници сложно, несебично и визионарски саградише ономад, крајем 1960-их и 1970-их, то ови данас не умеју ни да напишу како треба, а камоли да одржавају. О градњи новог не вреди ни трошити речи, за то мора да се подигну силни кредити, да се ангажују силне стране фирме, а да се трошкови градње прикажу "мало" увећанима...
Dragan
"За данашње градитељске прилике делује невероватно, али те зиме управо у једном дану у саобраћај су пуштени „Газела” са Мостарском петљом и ауто-путем и Теразијски тунел" Pogledajte, na primer, Karađorđevu ulicu. Radi se 700-800 metara godinu i po dana, i još uvek nije gotovo. Isto je i sa delom od Ruzveltove do Kalemegdana. Za te poduhvate iz 1970. danas ne bi bilo dovoljno ni 7-8 godina.
Јован К.
Zorane, И који је систем био ефикаснији?
Zoran
Mostovi na Adi i preko Dunava Vas demantuju, ili ste mozda zaboravili. Cinjenica je da je nekada politika jednopartijskog sistema bila brza jer opozicije nije bilo; ako jeste, bila je na Golom Otoku i Mitrovici. Zato je izvrsavanje politickih odluka moralo biti brzo i bez pogovora. Nadam se da niste naivni da mislite kako u to vreme nije bilo profitera i bogatasa osim Broza. Mnogi "drugovi" su ziveli u vilama na "Dedinje" a u drustvu jednakosti neki su bili "jednakiji" sa vilama u BG i Kosmaju.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja