petak, 29.05.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 05.12.2019. u 20:00 Branko Pejović

Sećanje na pisca koga pamte i Rusija i Amerika

Izložba o Sergeju Dovlatovu otvorena u užičkoj biblioteci
Фотографија Сергеја Довлатова на изложби (Фото: С. Јовичић)

Užice – „Genije nije pun mržnje prema masi, nego prema osrednjosti. Oskudnost mišljenja rađa legione istomišljenika. Želja da naređuješ u oblasti koja ti je nepoznata jeste tiranija”...

Ove i druge misli briljantnog pisca Sergeja Dovlatova (1941–1990), vidno istaknute, dočekuju posetioce izložbe posvećene njemu, otvorene u holu užičke Narodne biblioteke. Tu su, uz crtice iz biografije književnika (za koga Brodski kaže da je jedini ruski pisac čija će se dela čitati svuda u svetu), izloženi i predmeti poput davnašnje pisaće mašine i uramljenih fotografija, deo njegove prepiske, fragmenti poslednjeg romana „Filijala” koji je slika umorne ruske emigracije u Americi...

Tako je poznati svetski stvaralac stigao pred Užičane, zaslugom Čitalačkog kluba Užičke gimnazije, Užičke književne republike i ovdašnje Narodne biblioteke, uz pomoć grada Užica. I to povodom 180 godina rada Užičke gimnazije. Izložba je nazvana „Zona Dovlatov”, premijerna je kod nas. Osmislile su je, nadahnute filmom „Dovlatov” (nagrađenim prošle godine u Berlinu „Srebrnim medvedom”, glavnu ulogu pisca igra naš glumac Milan Marić), četiri profesorke Užičke gimnazije i jedna iz OŠ „Nada Matić”.

Na otvaranju postavke prikazan je i dokumentarni film o životu Sergeja Dovlatova. O njemu i njegovom stvaralaštvu govorila je ovom prilikom prevodilac Natalija Nenezić.

Zanimljiv je životni put ovog pisca, koga mnogi nazivaju modernim Čehovom. Pa i sam Dovlatov je govorio: „Moguće je osećati strahopoštovanje pred Tolstojevim umom, oduševljavati se Puškinovom elegancijom, uvažavati moralna istraživanja Dostojevskog, humor Gogolja, i tako dalje. Ali želimo da ličimo samo na Čehova.”

Sa zapisa na izložbi čitamo da je ovaj književnik rođen 1941. u Ufi (gde mu je porodica bila evakuisana iz Lenjingrada), od oca Jevrejina, pozorišnog reditelja, i majke Jermenke, glumice. Pri kraju rata vratili su se u Lenjingrad, gde Sergej u mladosti studira Filološki fakultet (i druži se s piscima Brodskim, Rejnom i Najmanom), sa koga je kao neuspešan student izbačen 1961. Potom se ženi prvi put, služi vojsku, pa upisuje studije žurnalistike i radi kao novinar u listu brodogradilišta. Počinje da piše priče, objavljuje prve tekstove u časopisu „Vatra”. Razvodi se od prve i venčava s drugom suprugom. Iz ta dva braka imao je dve kćeri. Seli se 1972. u Talin i tamo radi kao novinar u dva lista. Stupa i u treću vezu, dok mu se i prva i druga žena sa kćerkama sele u SAD. Treća žena mu takođe rađa kćerku, a on se potom vraća u Lenjingrad. Dok radi kao vodič u Puškinovom memorijalnom kompleksu, u časopisima na Zapadu počinju da mu objavljuju priče, zbog čega je izbačen iz Udruženja novinara SSSR. Nepodoban i nepriznat, 1977. iz Lenjingrada s majkom odlazi u Beč, te godine mu u SAD izlazi i prvo delo „Nevidljiva knjiga”. U Ameriku iz Beča doseljava se 1979.

U Njujorku radi kao novinar u jednom listu i na radiju, prestižni „Njujorker” 1980. objavljuje prvu od deset njegovih priča koliko će ih tu objaviti do 1989. U najvećem američkom gradu osamdesetih godina prošlog veka objavljuje 12 knjiga („Kompromis”, „Puškinova brda”, „Marš usamljenih” i druge), a dobija i sina. Stiče čitalačku publiku i popularnost, osvaja nagrade. Sergej iznenada umire avgusta 1990. Sahranjen je na groblju u Kvinsu.

– Nije mu se ispunila želja da ponovo dođe u ruski grad u kome je odrastao, ali je i danas cenjen i rado čitan u Rusiji: od 100 preporučenih knjiga za lektiru čak četiri su dela Dovlatova – rekla nam je direktorka užičke biblioteke Dušica Murić.

U ovo doba Sergeja Dovlatova sećaju se i Rusija i SAD. U Rusiji su mu objavili foto-monografiju, na kući gde je rođen u Ufi postavili spomen-ploču, a 2016. u Sankt Peterburgu podigli spomenik, njemu u čast pokrenuli su festival „Dan D” i jednom parku dali njegovo ime. Prethodno, 2014. godine, u Njujorku su ulicu nazvali po Sergeju Dovlatovu.

Komentari1
36572
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Грујица
Честитке професоркама гимназије и основне школе за подухват. За несебичност, за труд, за предузимљивост заслужују похвале. И било би лепо да су бар њихова имена побројана.Како је лепо сазнање да ЛУЧА сија и јужно од Кијева и Ресника, и да се вест о том сијању објављује, на радост народа Србије.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja