subota, 16.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 05.12.2019. u 15:59

Šešelj: Krim je stara ruska zemlja, režim u Beogradu tu činjenicu mora da prizna

(Фото Бета)

Predsednik Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislav Šešelj izjavio je danas da SRS podržava povratak Krima i Sevastopolja u sastav Rusije, navodeći da je ta oblast „stara ruska zemlja”. On je posle sastanka sa članovima delegacije iz Rusije i republike Krim kazao da SRS smatra da će Krim „zauvek ostati ruski”.

„Neprekidno vršimo pritisak na režim u Beogradu da tu nepromenjivu činjenicu prizna”, kazao je Šešelj novinarima u Skupštini Srbije.

Zamenik predsednika Saveta ministara Republike Krim Georgij Muradov kazao je da je zajednički zaključak razgovora sa predstavnicima Srpske radikalne stranke „da je Kosovo Srbija, a Krim Rusija”, prenosi Beta.

„Sa rukovodstvom SRS imamo slične poglede na međunarodnu situaciju, imamo slične zaključke da javnost i političari u Evropi treba da se uključe u naš pokret za uspostavljanje mira”, kazao je Muradov.

On je dodao da je delegacija Krima doputovala u Beograd na konferenciju pod nazivom Beogradski dijalog koja je po njegovim rečima, usmerena na uspostavljanje konstruktivnih odnosa sa Rusijom i na priznanje volje stanovnika Krima za prisajedinjenje Rusiji.

Zamenica predsednika Odbora za spoljne poslove ruske Dume i bivša vrhovna tužiteljka Krima Natalija Poklonska izrazila je zahvalnost Srpskoj radikalnoj stranci na „hrabroj podršci i poštovanju volje stanovnika Krima”.

„Krim danas napreduje u svim oblastima. Po Ustavu Rusije, štiti se pravo svih žitelja Krima da govore na jednom od tri zvanična jezika - ruskom, ukrajinskom ili jeziku krimskih Tatara”, kazala je Natalija Poklonska.

Posle masovnih protesta u Kijevu koji su doveli do svrgavanja tadašnjeg predsednika Ukrajine Viktora Janukoviča, na Krimu je održan referendum o otcepljenju od Ukrajine i pripajanju Rusiji što je podržalo više od 90 odsto izašlih birača.

Krim je posle Oktobarske revolucije 1917. godine proglašen autonomnom republikom u sastavu Ruske sovjetske federativne republike ali je odlukom komunističkih vlasti iz 1954. godine, postao deo Ukrajine.

Komеntari14
e96a9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

радисав
На Конференцији о европској безбедности у Хелсинкију донешен је закључак (став) са међунродном правном снагом о неповредивости међународно признатих граница европских држава. Како је тај став у случају Југославије, безпримерно и безправно погажен, све границе, а посебно границе новонасталих држава подложне су ревизији и преиспитивању. Симптоматично је да се из држава које су настале као последица насиља над међународим јавним правом позивају на Хелсинки. Дучић је био у праву!
Maro Somić
Kako biste preispitivali te granice i kako bi ih prekrajali? Tko bi odlučio što ,kome i na osnovu čega pripada? Kako bi riješili pitanje manjina na tom području?
Nebojša Joveljić
Kosovo je Srbija, Krim je Rusija, Republika Srpska je......šta? Ja znam šta bi “crveni vojvoda” na ovo moje pitanje odgovorio. Šteta što se i o tom pitanju nije jasno oglasio nakon sastanka sa delegacijom iz Rusije i republike Krim.
Игор Г.
"Бранислав Станојловић" Никита Хрушчов је рођен у селу Калиновка, Дмитријев срез, Курска губеранија Руске Империје (данас Курска област Руске Федерације). 1908. његова породица се преселила у Јузовку, Украјина.
Игор Г.
"Бранислав Станојловић" Никита Хрушчов је рођен у селу Калиновка, Дмитријев срез, Курска губеранија Руске Империје (данас Курска област Руске Федерације). 1908. његова породица се преселила у Јузовку, Украјина.
Игор Г.
"Goran I." Лоше закључујете, Тесла је ако нисте знали Србин са простора данашње Хрватске а некада Аустријског царства. На вашу жалост Никита Хрушчов је и по оцу и мајци Рус рођен у Русији.
Goran I.
Znaci, Nikola Tesla je bio Hrvat, ipak, a ne Amerikanac srpskog porekla. To je ono sto ja zakljucujem iz Vaseg komentara.
ANTE BAN
Budalaština do budalaštine, prvo od navodnog doktora, a onda i od komentatora, koja je to barem- manja sramota! T.j.- NITKO od njih(pa ni navodni Dr )- nisu čuli za održanu konferenciju o evropskoj sigurnosti u Helsinkiju 1975.godine! Niti njezino značenje, niti obaveze, a niti da ju je inicirao i sazvao bivši sovjetski vodja- L.Brežnjev! Bitno je da se brane Putinovi ekspanzionistički potezi, a -što nemaju podlogu ni pravnu, ni moralnu, ni civilizacijsku, -koga briga!
Драган П.
Правна подлога није постојала ни за противуставну сецесију Хрватске из СФРЈ 1991. која је изазвала рат. Правна подлога није постојала ни за бројне ситне и крупне хрватске нападе на РСК, територију под заштитом УНПРОФОР-а, у периоду 1992-1995. О моралној и цивилизацијској подлози да не говоримо. Очигледно је да међународним односима не владају никакве правне или моралне подлоге, већ искључиво право јачег. На Криму је Русија јача, и то вам је што вам је.
Dusan T
Da sam na vasem mestu ja bih se koncentrisao na odbranu NATO. Konstrukcija je prilicno rasklimatana, spoljasnji i unutrasnji neprijatelji rovare, pa se, bez odlucne akcije Hrvatske i Crne Gore, vas savez za odbranu covjecanstva moze naci u egzistencionalnom problemu.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja