sreda, 20.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 06.12.2019. u 13:15 Marina Vulićević
KRUPNI PLAN

Kad bi Handke bio Srbin

Postoje bar dve prednosti zbog toga što je ovaj pisac ovenčan Nobelovom nagradom za književnost: mnogi će početi najzad da čitaju njegove knjige, a zapadna javnost će do sledećeg uručenja ovog priznanja moći da preispituje svoj odnos prema slobodi mišljenja
Петер Хандке (Фото: EPA-EFE/CESAR CABRERA)

Nobelova nagrada za književnost biće uručena Peteru Handkeu u utorak desetog decembra u Stokholmu. Možemo samo da nagađamo kakav će svečani govor pisac održati pošto je primi, a posle mnogih optužbi na račun Nobelovog komiteta zbog toga što je najprestižnije priznanje u literarnom svetu dodelio piscu koji je dosledno podržavao Srbe. Zamislite samo kako bi se Peter Handke obratio svetskoj javnosti, ako bi imao neku od šarmantnih osobina našeg naroda, i ako bi slično junaku nekog domaćeg filma primio nagradu, najpristojnije zahvalio i onda rekao: „Čekao sam da vidim hoćete li mi ikada dati Nobela, posle toliko godina, i sad kad sam se uverio da je i to moguće, sada ću da ga dam koleginici Olgi Tokarčuk, koja je proglašena dobitnicom u isto vreme kad i ja, doduše za drugu godinu, pa neka ona ima dva.” Možda bi se Handke, posedujući neke srpske osobine, kladio u to da će biti laureat, a onda bi pobedonosno novac uložio u kupovinu avionske karte „Er Srbije” do Stokholma, i zakasnio na sopstveno uručenje…

Naravno, sve su to puka nagađanja, i najverovatnije je da će Handke održati govor dostojan jednog Andrića. Ali činjenica je da postoje bar dve prednosti zbog toga što je baš on nagrađen ovim najvećim literarnim priznanjem. Prva je ta što će najzad mnogi koji nisu čitali njegove knjige, već su se bavili njegovim društveno-političkim angažmanom, najzad početi da mu posvećuju pažnju. Ljudi vole da čitaju nobelovce. Evo, i kod nas se obnavljaju izdanja njegovih dela. „Laguna” nastavlja sa tim poslom, izdajući „Golmanov strah od penala”, a „Klio” „Don Huana”.

Prvi roman opisuje psihotičnu ličnost, drugi, junaka koji je svoj život posvetio lepoti, a ove dve knjige samo su uzorak raznolikosti literarnog opusa ovog autora, njegove sposobnosti da kritički razmišlja o ljudskoj prirodi, kao i njegove sklonosti da vidi estetsku stranu stvari.

Drugi dobar razlog zbog kojeg je Handkeu dodeljena Nobelova nagrada jeste preispitivanje. Do sledećeg uručenja ovog priznanja zapadna javnost može da razmatra svoj odnos prema slobodi mišljenja, na šta je opominje deo srpskih pisaca u pismu upućenom Nobelovom komitetu, Švedskoj kraljevskoj akademiji, inostranoj i domaćoj javnosti. A i da vaga da li je književno stvaralaštvo nešto što treba odvojiti od društvenog angažmana autora, i od njegove biografije. Evropska i svetska javnost može da razmotri i činjenicu da su u Srbiji i Handkeova i literatura Olge Tokarčuk bile priznate mnogo pre dodeljene im Nobelove nagrade, kao i to da u ovom narodu ima mnogo politički osvešćenih ljudi koji razlikuju dobru od loše politike. Loša politika je ona koja zbog odgovornih pojedinaca kažnjava čitav jedan narod.

Moguće je slagati se ili ne sa autorom koji je u opoziciji u odnosu na vladajuće javno mnjenje, ali ono što je fascinantno kod Handkea jeste to što je on zbog svog uverenja ostao sam, njegovo delo je bilo potcenjeno, a on se i dalje držao svog stava. Time je postao više od junaka dnevne politike i novije istorije, postao je književni i filmski junak.

Komеntari11
481d9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vasa
Ili bolje kad bi srpski pisci bili ko Handke.
Брано
Србољубе Тудеј,молим те наведи ми ту "досадну" литературу коју си ти прочитао,а нобеловац написао.
Boris
Handke je odavno Srbin (kao i gospodin Gujon).
M.pov.citaoc
Handke je juce imao konferenciju za stampu u Stockholm-u. Na pitanje americkog novinara Peter Maass-a da li je sada spreman da prihvati ”fakta” da je u Srebrenici izvrsen genocid Handke je odgovorio da bi radije primio toalet papir (dobio ranije od anonimnog posiljaoca ispisanog sa izmetom) nego odgovorio na novinareva ”prazna i neznalacka”pitanja. Odlicno, kakvo pitanje takav i odgovor sto bi svaki pametan rekao.
Siniša Stojčić
Kad bi bio Srbin, video bi da se to ne isplati. Da mi cenimo sve što nije naše, a da svoje uništava o u zamerku. Volimo, i verujemo naivno drugima, Peter bi video i šta je ljubomora i zloba od strane svojih srpskih kolega osrednjeg kvaliteta. Kada bi bio Srbin, pobegao bi iz Srbije, bio bi gastarbajter na privremenom radu u Austriji

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja