utorak, 21.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:29

Godišnjica ubistva porodice Zec u Zagrebu

subota, 07.12.2019. u 09:56
Загреб (Фото Р. Крстинић)

Pripadnici rezervne jedinice MUP-a Hrvatske, kojom je komandovao Tomislav Merčep, u Zagrebu su 7. decembra 1991. godine ubili Mihajla Zeca (38), njegovu suprugu Mariju (36) i njihovu 12.godišnju kćerku Aleksandru.

Po Merčepovom naređenju, Miro Bajramović je naredio pripadnicima jedinice Igoru Mikoli, Siniši Rimcu, Nebojši Hodaku i Snježani Živanović da privedu Srbina Mihajla Zeca zbog navodnih veza sa krajiškim Srbima.

Kako navodi Dokumentaciono-informativni centar „Veritas”, prilikom privođenja, uveče oko 23 sata, ispred njegove kuće u Poljaničkoj ulici na Trešnjevci, ubio ga je Siniša Rimac, navodno u pokušaju bega. Nakon Mihajlove likvidacije, Munib Suljić se vratio u Mihajlovu kuću, odakle je izveo njegovu ženu Mariju i njihovu kćer Aleksandru, prenosi Tanjug.

Najprije ih je odveo u hotel „Panorama”, a odatle na Sljeme gde ih je pobio iz vatrenog oružja, a nakon toga naredio ostalim pripadnicima jedinice da leševe bace u jamu za smeće i zatrpaju, navodi „Verita”.

Nekoliko dana posle likvidacije, njihove leševe je pronašao Marijin brat Zlatko Mesić, i sam pripadnik MUP-a Hrvatske. Aleksandrina sestra Gordana i brat Dušan, uspeli su da prežive, jer su se posakrivali po kući i tako promakli ubicama.

Ubice porodice Zec su ubrzo pronađene i uhapšene. U predkrivičnom postupku priznali su ubistva i odveli policiju na mesto gde su pokopali žrtve.

Za delo za koje su bili prijavljeni pre saslušanja nije bilo predviđeno obavezno prisustvo branioca u predkrivičnom postupku.

Po rasvetljavanju zločina, delo se prekvalifikuje, a počinioci se, po savetu advokata, u istrazi brane ćutanjem, zbog čega se prethodni iskazi kao nezakoniti izuzimaju iz spisa, a postupak se obustavlja „u nedostatku dokaza”, podseća „Veritas”.

Hrvatska vlada je, pod pritiskom međunarodne zajednice, u aprilu 2004, donela odluku da deci ubijenih Mihajla i Marije Zec, Gordani i Dušanu, dodeli iznos od 200.000 evra, kao pomoć za podmirenje dotadašnjih troškova života, jer su kao maloletna deca ostali bez roditelja i bez ikakvih sredstava za život.

Županijski sud u Zagrebu je u maju 2016. godine nepravosnažno osudio Tomislava Merčepa, tadašnjeg komandanta rezervne jedinice MUP-a Hrvatske stacionirane u Pakračkoj Poljani i na zagrebačkom velesajmu i savetnika u istom ministarstvu, na pet godina i šest meseci zatvora, zbog toga što „nije sprečio sebi podređene da vrše nezakonita hapšenja, zlostavljanja i ubijanja 31 civila dovedenih iz Zagreba, Kutine, Ribnjaka, Janje Lipe, Bujavice, Međurića, Zbjegovače i Pakračke Poljane, od kojih je 23 usmrćeno”.

Iz činjeničnog opisa presude izostavljeno je 20 žrtava za koje se nije moglo utvrditi ko ih je hapsio i likvidirao. Među ubijenima su navedena i imena Mihajla, Gordane i Aleksandre Zec.

Presudom iz februara 2017. Vrhovni sud je preinačio prvostepenu presudu tako što mu je povećao kaznu na sedam godina zatvora, koju, umesto u zatvorskoj ćeliji, povremeno „izdržava” u elitnoj banji Krapinske toplice.

U spomen na stradanje 12.godišnje srpske đevojčice, hrvatski reditelj Oliver Frljić i dramaturg Marin Blažević napravili su pozorišnu predstavu „Aleksandra Zec”, posvećenu, kako rekoše autori, svakom detetu, žrtvi rata, čija premijera je bila 2014. u Rijeci.

Prošle godine pojavio se i dokumentarni film, takođe hrvatskog autora Nebojše Slijepčevića, koji prati pripreme i probe za pozorišnu predstavu „Aleksandra Zec”, koji se bavi temama nacionalizma i ksenofobije, odnosno promatra uticaj hrvatskog društva i javnog diskursa na živote prvenstveno dece srpske nacionalnosti, koja su rođena u Hrvatskoj godinama nakon završetka rata.


Komentari18
83893
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Beogradjanin Schwabenländle
@ Max, само једно кратко питање, када ћете ви тамо узети метлу у руке ?
Заврам
Колико Србин срца треба да има, да би издржао сву ову силну тугу, која га обузима због трагедије породице Зец, а каквих је на хиљаде доживљених, неиспричаних? Једну такву земљу, попут новоендехазије, ЕУ је примила под своје скуте, без имало устезања и провера. И због тога ћу, док дишем, да питам: а шта ми тражимо тамо? Слободан проток капитала..? Ућутаћу.
Леон Давидович
Убиство породице Зец извршено је у типичном усташком стилу. Дакле 1941. или 1991. на овом примеру види се да нема разлике , иста идеологија исти начин вршења злочина.
Леон Давидович
@sinonim Да сад не објашњавамо ко су Власи, чињеница је да су Тирци реч власи знали користити за све хришћане дакле све једно да ли су православни или католици.Иначе Војна Крајина као део Хабсбуршког царства у различита времена имала је и различиту територију и то се мењало померањем граница. У 18. веку Срби чине око половине војних снага Хабсбуршког царства.Иначе име Хрватска односило се само на мањи део данашње Хрватске.Део Срба и Хрвата живео је и под Венецијом , Турском и Хабсбурзима.
феликс1956
@sinonim. Историјске чињенице које сам навео у свом коментару, учио сам у гимназији, усред Београда. А где сте ви покупили те податке о синонимима Власи-Срби, итд.? Један добронамеран савет: припазите на правопис, употребу великог и малог слова и не брзајте са писањем...sapienti sat.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja