ponedeljak, 17.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:02

Zašto Soči Americi bode oči

U Vašingtonu postoji svest da privlačenje Srbije uz pomoć meke moći EU više ne funkcioniše, budući da je evropska politika proširenja izgubila kredibilitet
Autor: Dejan Spalovićsubota, 07.12.2019. u 22:00
(Фото ЕПА/ЕФЕ/Andrej Cukic)

Srdačni razgovori predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Rusije Vladimira Putina u Sočiju i jačanje odnosa Beograda i Moskve ne gledaju se s odobravanjem u Vašingtonu. Uprkos tome što Vojska Srbije s NATO-om održava veliki broj vojnih vežbi, za američku administraciju je sporno što jedino Srbija u ovom delu Evrope učestvuje u zajedničkim vojnim vežbama s Rusijom, još od 2014. najmanje dva puta godišnje. Ameriku žulja i to što Srbija blagonaklono gleda na pomoć koju prilikom kupovine vojne opreme dobija od Rusije.

Da Ameriku pogađa nedavna poseta predsednika Vučića Rusiji, svedoči i to što je izaslanik državnog sekretara SAD za zapadni Balkan Metju Palmer rekao da SAD žele da vide potpunu normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, što bi, prema njegovim rečima, značilo „međusobno priznanje”. Iako mu je predsednik Vučić rekao da tako nešto ne dolazi u obzir, Palmer nije promenio retoriku koja datira još od Bila Klintona. „Kada bi priznali jedni druge, mogli bi da reše sporna pitanja kao susedi”, rekao je Palmer za regionalnu televiziju N1 Sarajevo i dodao da je potrebno da Beograd i Priština „sednu za sto, postignu dogovor i zajedno nacrtaju put ka evropskoj budućnosti”.

Vašington se zalaže i za ekonomsko povezivanje regiona, što predlaže specijalni izaslanik predsednika SAD Donalda Trampa Ričard Grenel, koji je prilikom posete Beogradu i Prištini naglasio da su ekonomija i trgovina ključni za trajni mir. Pobornik ove politike je i ambasador SAD u Beogradu Entoni Godfri, koji se nakon srpsko-ruskog samita u Sočiju sastao s predsednikom Vučićem. „S Vučićem sam razgovarao, između ostalog, o zajedničkim koracima koji se mogu preduzeti u cilju daljeg ekonomskog razvoja Srbije. Fokusirani smo na napredak”, rekao je Godfri, koji je dodao da bi eventualni bojkot izbora dela srpske opozicije lišio mnoge glasače prilike da izraze svoje mišljenje što, kako misli, nije produktivno. U nedavnom intervjuu našem listu i ambasador Godfri je, takođe, govorio o „međusobnom priznanju” kao poželjnom rešenju za Kosovo.

Da je u SAD još struja koja s podozrenjem gleda na našu zemlju, svedoči i izveštaj Pentagona iz maja ove godine u kome je, između ostalog, navedeno: „Srbija je među zemljama zapadnog Balkana najpopustljivije okruženje kada je reč o ruskom uticaju, a pre dolaska na vlast Srpske napredne stranke na čelu s predsednikom Aleksandrom Vučićem 2012, bilateralne veze Srbije i Rusije u vojnoj oblasti bile su na znatno nižem nivou.” To je nastavak politike koju kreiraju američke demokrate jer je još u julu 2017. Eliot Engel, jedan od najuticajnijih kongresmena iz redova Demokratske stranke, predložio amandman koji je prošao prilikom usvajanja američkog vojnog budžeta za 2018. u kome se od sekretara za odbranu traži da podnese izveštaj o vojnoj saradnji Srbije i Rusije.

Engel je tada rekao da ne samo da Srbija drži NATO na distanci već nastavlja da se naoružava ruskim oružjem. Zanimljivo je da je samo Srbija spomenuta kao sumnjiva da je podložna, kako se u nekim američkim medijima navodi, malignom ruskom uticaju. „Da se nalazim u jednoj od zemalja susednih Srbiji, a većina je učlanjena u NATO, ne bih bio spokojan zbog okretanja Beograda Moskvi”, rekao je tada Engel.

Spoljnopolitički analitičar Nemanja Starović podseća da je izveštaj američkog ministarstva odbrane o uticaju Rusije u regionu tzv. zapadnog Balkana sačinjen još u maju, a obelodanjen tek pre desetak dana. Zanimljivo je da se akcentuje upravo vremenski period od 2012, koji koincidira s dolaskom Aleksandra Vučića i njegove stranke na pozicije državne vlasti. „Da delovanje najveće svetske sile u našem regionu moramo posmatrati i kroz prizmu unutrašnjih političkih odnosa u Vašingtonu, ukazuje podatak da je upravo Engel izabran za predsedavajućeg Spoljnopolitičkom komitetu Predstavničkog doma američkog Kongresa nakon izbora iz novembra prošle godine, održanih u istom danu kada je Priština otpočela s primenom protivpravnih taksa na robu iz centralne Srbije i BiH”, kaže za „Politiku” Nemanja Starović.

Dodaje da u Vašingtonu očigledno postoji svest o tome da dosadašnji pristup prema Srbiji, koji je podrazumevao privlačenje naše države političkom Zapadu uz pomoć tzv. meke moći EU, više ne funkcioniše, budući da je evropska politika proširenja izgubila na kredibilitetu. Ono o čemu još uvek ne postoji konsenzus između ključnih aktera koji definišu spoljnu politiku SAD, a to su Bela kuća, Stejt department, Kongres i Pentagon – jeste na koji bi način Vašington mogao popuniti vakuum koji je nastao usled nemoći Brisela.

„Uprkos naznakama koje su dolazile u protekle dve godine, kako iz reda uticajnih tink-tenkova, tako i iz same Bele kuće, da bi povećani angažman Vašingtona mogao podrazumevati ’istorijsko pomirenje’ Srbije i SAD, dosad još nije stigao nikakav konkretan plan ili ideja kako bismo kroz saradnju sa SAD mogli da ostvarimo neke od naših nacionalnih interesa. Umesto toga, za sada smo jedino svedoci pritisaka koji se progresivno uvećavaju kada god Beograd napravi nekakav iskorak u pravcu saradnje s Moskvom ili Pekingom”, kaže Starović i Centra za društvenu stabilnost.

Dejan Miletić, iz Centra za proučavanje globalizacije, kaže za naš list da je unutrašnji konflikt između demokrata i republikanaca u SAD, koji je narastao do impičmenta, zaokupio veliku pažnju vrha američke države i dao prostora za povampirenje jastrebova antisrpske politike. „Očigledno je u pitanju sinhronizovan napad s ciljem da se Srbija dovede u poziciju da popusti oko pitanja KiM i eventualnog priznanja. To naravno neće dati rezultata, ali je to pokušaj da se dodatno onemogući približavanje Beograda i Moskve. U tom kontekstu čini se da sve to što govori Palmer ne predstavlja ništa drugo nego sinhronizovanu akciju duboke države SAD koja će sve učiniti da pokaže da je sve što su oni radili devedesetih godina prošlog veka legitimno i da tako treba nastupati”, kaže Miletić i dodaje da to nije dalo rezultate ni kada je Srbija bila na kolenima, a kamoli sada kada smo se podigli.Antrfile

Vuletić: Velike sile pokušavaju da istisnu jedna drugu

Da velike sile na ovom prostoru pokušavaju da jedna drugu istisnu i da to čine preko leđa pojedinih država, pogotovo onih koji pokušavaju da vode nezavisnu politiku, smatra sociolog Vladimir Vuletić. Dodaje da to ništa suštinski ne menja na kursu Srbije koji je do sada bio jasan i takva politika se jako dugo vodi. To je politika vojne neutralnosti i politika dobrih odnosa sa svim velikim silama i taj kurs se neće menjati, rekao je Vuletić za RTS, prenosi Tanjug.


Komentari41
3adc0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Леон Давидович
Америка хоће да су све њени послушници и чим неко покушава да делује самостално одмах се на њега обруши америчка машинерија критика.
Миле Сремчица
"не бих био спокојан због окретања Београда Москви".Цитат Енгела, ееј, бре он не би био спокојан. Па ајде да "откачимо" Москву и признамо Косово и Метохију да тај лик буде , коначно задовољен
Данило
Одлука Вучића да стане са набавком оружја је мудра. Зашто? Лаки је мало нервозан и ваља мислити о својој кући, ми смо се историји одужили, већ ставили "штап у точак". То нас је коштало губљења вековних територија.
Домаћи предузетник
Наша географска локација је разлог зашто смо изгубили земље. То као и наша глупа одлука да направимо заједничку државу са онима који нас мрзе (Словенци и Хрвати). Уз све то комунизам нас је докрајчио на челу са Титом, Кардељом и осталом дружином.
Preporučujem 71
Данило
Док те мами шећером те храни, кад премами...Србија мора рачунати са фактором нормализације односа Запада и Русије. Да ли је повлачење Русије са КиМ у некој вези са анексијом Крима, а онда пословично "западна реч" тј. слово на песку. Једно је сигурно, после увођења санкција Русија преко Србије и РС покушава штапове у точкове Западу на Балкану.
Београђанин
Проблем за Амере је то што и даље инсистирају на политици из 90-их према Србији док су се околности знатно промениле. Раније нисмо имали коме да се окренемо те смо патили док су нас други газили и понижавали. Сада када имамо Русију и Кину ствари су другачије а Вашингтон је схватио да без Србије нема мира на Балкану. Тако је било и у 19. и у 20. а биће и у 21. веку! Пси лају, каравани пролазе а караван са Србијом је давних дана прошао. Добро дошли у Нови светски поредак.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja