utorak, 28.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:53
DESET GODINA POSLE REIZBORA SUDIJA I TUŽILACA

Neuspela reforma pravosuđa koštala Srbiju 44 miliona evra

Ova suma isplaćena je za plate neizabranih 836 sudija i 75 zamenika tužilaca, koje su im isplaćivane gotovo dve godine, iako nisu radili
Autor: Aleksandra Petrovićsubota, 07.12.2019. u 21:00
Зграда Високог савета судства (Фото ВСС)

Posle tačno deset godina od reizbora sudija i tužilaca, državni organi nisu sabrali kompletnu štetu koju je budžet pretrpeo zbog odšteta i isplate plata neizabranima, kao ni gubitke zbog problema i zastoja u radu sudova i tužilaštva.

Prema računici Ministarstva pravde, ukupno je potrošeno 5,2 milijarde dinara odnosno 44,4 miliona evra samo za plate neizabranih 836 sudija i 75 zamenika tužilaca, koje su im isplaćivane gotovo dve godine, iako nisu radili. Oni su imali pravo na 65 odsto plate sve dok Visoki savet sudstva nije završio dugotrajan postupak preispitivanja odluka o „neizboru”, kada su dobili pojedinačna pisana obrazloženja, ali je Ustavni sud u leto 2012. godine poništio odluke VSS i sve neizabrane vratio na rad.

Reč je o 579 sudija osnovnih sudova, 152 sudije viših sudova, 70 sudija privrednih sudova, 11 sudija Privrednog apelacionog suda, 24 sudije Vrhovnog suda i 75 javnih tužilaca i njihovih zamenika.

Oni su 18. decembra 2009. godine saznali da nisu na spiskovima u novoj mreži sudova i tužilaštava, iako im je Ustav i tada garantovao stalnost funkcije.

Od 1. januara 2010. godine nisu dolazili na posao, iako su mnogi tada već decenijama bili sudije i tužioci. Zatim su podneli ustavne žalbe, pa je postupak preispitivanja ovog kadrovskog dela neuspešne reforme pravosuđa najpre počeo pred Ustavnim sudom.

Već posle nekoliko meseci taj sud je odlučio da sve predmete prosledi VSS-u, gde su neizabrani mesecima iz svih krajeva zemlje dolazili na zakazane razgovore sa članovima komisije. Iznosili su kontraargumente za sve ono što im je uzeto kao „greh” i razlog da više ne budu sudije. Iako su se teški grehovi mogli rešiti i putem disciplinskih postupaka protiv pojedinaca, mnogi su zbog nekoliko lošijih rezultata u statistici ostali na ulici. Svi su kasnije vraćeni na posao, ali opet neselektivno, jer Ustavni sud nije ulazio u pojedinačne slučajeve već je poništio kompletan postupak „seče kadrova”.

Mnogi su veoma teško podneli svoj „neizbor”, pa su imali i ozbiljnih zdravstvenih problema, a zabeleženi su i smrtni slučajevi, pa i samoubistva. Tokom narednih godina, veliki broj njih su podneli tužbe sudovima i tražili naknade štete, kako materijalne tako i nematerijalne, zbog povređene časti i ugleda i duševnog bola.

Odštetni zahtevi iznosili su od nekoliko stotina hiljada do nekoliko miliona dinara, a danas ne postoje zbirni podaci o tome koliko je odšteta dosuđeno i koliko je time „olakšan” državni budžet.

Materijalnu štetu uspeli su da izračunaju stručnjaci za finansije u Ministarstvu pravde. Za 65 odsto plate, na koju su neizabrane sudije i tužioci imali pravo od 1. januara 2010. do 30. septembra 2012. godine, sa pripadajućim porezima i doprinosima, isplaćeno je ukupno 3,1 milijardu dinara.

Kasnije su isplaćene i razlike do pune plate, pa je sudijama za 35 odsto plate isplaćeno još 1,6 milijardi, a tužiocima 85 miliona dinara. Sabrani su i svi sudski troškovi i zatezne kamate, koji iznose oko 350 miliona dinara, pa je Ministarstvo pravde tako došlo do ukupne sume od tačno 5.249.211.000 dinara ili – 44.484.839 evra (po tadašnjem kursu od 118 dinara).

Neke od ovih podataka nedavno je naveo državni sekretar Radomir Ilić, pa je naš list tražio od Ministarstva pravde što potpunije i preciznije sume. I pored iznosa do kojih su došli, smatraju da se celokupna šteta ne može sagledati, ne samo zbog odšteta koje su kasnije isplaćene, nego i zbog sporijeg i lošijeg funkcionisanja pravosuđa u godinama posle „reforme”.

– Posledice opšteg izbora sudija i javnih tužilaca osećaju se i dan-danas. Taj izbor nije sproveden javno, ustavno. Pored toga, pravosudna mreža nije bila procenjena na odgovarajući način, procesni zakoni nisu bili adekvatno izmenjeni niti je ostvaren zahtev za ravnomernom opterećenošću sudova i sudija – rekao je Radomir Ilić.

Neadekvatna mreža sudova direktno je uticala na dostupnost pravde građanima Srbije, a dovela je i do toga da su mnogim sudijama i tužiocima plaćane naknade za odvojeni život i troškovi putovanja. Zbog svega poverenje građana u pravosudni sistem bilo je ravno nuli.

Ilić je naveo i podatak da je 2012. godine zatečeno stanje dugova Ministarstva pravde prema sudskim veštacima, sudijama porotnicima i braniocima po službenoj dužnosti bilo takođe više desetina miliona evra, ali su ti dugovi do danas u potpunosti isplaćeni.

Reforma iz 2009. godine koštala je sve građane naše zemlje, naglasio je Ilić, a srpsko pravosuđe se ni danas od toga nije oporavilo.

Reforma pravosuđa 2009. godine sprovedena je u vreme kada je predsednik Srbije bio Boris Tadić, najpre donošenjem seta pravosudnih zakona u Skupštini Srbije, gde je predsednik odbora za pravosuđe bio Boško Ristić. Izmene zakona, „opšti izbor” sudija i tužilaca i novu mrežu sudova predložilo je Ministarstvo pravde na čelu sa tadašnjom ministarkom Snežanom Malović.

Sve tadašnje sudije i tužioci morali su da konkurišu za posao, ravnopravno sa kandidatima koji nisu bili na pravosudnim funkcijama. Izbor sudija sprovodio je Visoki savet sudstva, na čelu sa predsednicom Vrhovnog suda Natom Mesarović, a izbor tužilaca Državno veće tužilaca, na čelu sa republičkim javnim tužiocem Slobodanom Radovanovićem.


Komentari8
9140c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Sve je to preko ledja naroda
Kostala Srbiju? Koga je ta reforma stvarno kostala? Njene gradjane, a najvise penzionere. Sve greske, vratolomije i neznanja vlasti, ma koje, placamo mi gradjani. Ne samo malim platama i penzijama vec losim zdravstvom, obrazovanjem, losim putevima, zapustenom poljoprivredom... celokupnom losom situacijom u zemlji.
Jelena
Jedno od predizbornih obećanja AV je bilo da će država tražiti naknadu štete od odgovornih za pogrešno sprovedenu reformu. Pošto nije pozvao na odgovornost tu strukturu, oni dalje i još više urušavaju pravosuđe katastrofalnom kadrovskom politikom. Danas najboljim mladim pravnicima ne pada na pamet da konkurišu za rad u sudu jer vide da su sudije loše plaćene a kriterijumi za napredovanje su netrnasparentni. Pravosuđem sve više upravlja NVO Pravosudna akademija koju finansira USAID.
адвокат Горан Зечевић
Хитно вратити правосуђе у осамдесете године.Срећан повратак.Бисере из Венеције вратити са захвалношћу.Како ко дође на власт само убацује нове и нове бисере из правосуђа европских држава и што је добро и што није добро ,професори биркају ово може ово не може, преводиоци већ преморени од превођења,пола преведу а пола не, па сада имамо отпад огромних размера па треба основати агенцију за рециклажу овог све већег отпада у правосуђу.Ево јављам се добровољно без хонорара за директора ове агенције.
nikola andric
Jedina zastita gradjana od samovolje izvrsne vlasti je nezavisno sudstvo. U ranijim prilozima je vec naglaseno da se srpski sudije osecaju zavisnim od vlasti. Trias politica ''princip'' je usvojen u svim tkozavnim ''pravnim drzavama''. To je pricip podele vlasti na zakonodavnu , izvrsnu i sudsku. Velika greska pri osnivanju EZ je bila nedostatak pravila za ostranjivanje clanica koje ne postuju ''uslove zajednice''. Poljska i Madjarska to jasno pokazuju. Srpska ''nemoc'' da uredi sudstvo je ista
Vale
Nislim da ova tema treba biti analizirana jos mnogo detaljnije. Pravosudje, i strukture koje ga prate, je definitivno na kolenima. Treba istrazivati da li ima izlaz jer je ovo nije odrzivo. Ohrabrujuce je da se konacno pocinje javno govoriti o kolapsu pravosudja. Pravosudje i tako kako je bilo, je ipak verovatno bilo ispravniji deo jednog inace klimavog sistema.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja