petak, 04.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 08.12.2019. u 19:19 Biljana Mitrinović

Pariske muke po Volodimiru Zelenskom

Ukrajinski predsednik nema više nepodeljenu američku podršku, želi da pregovara sa Putinom, kao što Merkelova i Makron rade, ali ga kod kuće već optužuju za izdaju
Не зна се где је теже украјинском председнику: код куће или са страним партнерима (Фото EPA-EFE/UKRAINIAN PRESIDENTIAL PRESS SERVICE)

Pobedivši na predsedničkim izborima u Ukrajini, komičar Volodimir Zelenski je bio svestan da je dobio ulogu života, ali sigurno, kada je odgovorio na telefonski poziv američkog predsednika, nije ni sanjao – da će uskoro ući u sam centar svetske politike. U Kongresu će, dakle, i zvanično biti podignuta optužnica za opoziv Donalda Trampa zbog zloupotrebe položaja jer je uslovljavao Ukrajinu otvaranjem istrage o mogućoj korupciji sina Džoa Bajdena, koji bi mogao biti najizgledniji demokratski kandidat na predsedničkim izborima iduće godine. Iako uloga Zelenskog u tom nesrećnom razgovoru nije bila zahtevna, on je ipak morao nešto da kaže, a to što je rekao, ispostavilo se, otežava mu susret sa liderima „normandijske četvorke” (Rusija, Ukrajina, Nemačka i Francuska) u ponedeljak u Parizu.

Što se tiče položaja kod američkih partnera – na tankom je ledu. Dok ga demokrate smatraju ključnim svedokom za opoziv Trampa, republikanci koriste njegovu izjavu da ničeg neprimerenog nije bilo u rečima američkog predsednika tokom tog telefonskog razgovora. Zbog svakodnevnih saslušanja u odborima Predstavničkog doma, ime Ukrajine se svaki dan pominje, i to u negativnom kontekstu, pa se sa sigurnošću može reći da Kijev sada nema jasnu američku političku podršku.

I sa evropskim partnerima je u delikatnoj situaciji jer je povlađivao Trampu kada je kazao da nemačka kancelarka Angela Merkel samo priča, a gotovo ništa ne čini za Ukrajinu. Što se tiče Rusije, Zelenski je jako dugo i uspešno ostavljao utisak čoveka koji je spreman na razrešenje situacije u Donbasu. Za sada je uspevao da balansira između nacionalističkih snaga i koraka koje je trebalo da napravi kako bi se Sporazum iz Minska pokrenuo. Zelenski je odlučan da ne uđe u eskalaciju sukoba u Donbasu, ali mu je već potpisivanje „Štajnmajerove formule” u domaćim, ne samo opozicionim, krugovima prilepilo na rever etiketu izdajnika, a rejting popularnosti je počeo strmoglavo da pada.

Čemu Zelenski može da se nada u Parizu, veliko je pitanje. Da li može da računa na iskrenu i jaku podršku američkih zvaničnika dok jedni spasavaju Trampa, a drugi nastoje da ga obore pre kraja mandata? Malo je verovatno. Američka „duboka država” se plaši da je Zelenski suviše optimistički raspoložen prema Putinu i da bi lako mogao da kapitulira pred ruskim predsednikom u velikoj želji da postigne mir za svoj narod.

S druge strane, sam Zelenski vidi da je upravo francuski presednik Emanuel Makron pokrenuo novi trend otopljavanja evropskih odnosa sa Rusijom i stava da je sa zvaničnom Moskvom neophodno barem razgovarati. Zašto bi onda on sam činio nešto drugo ako sama Merkelova, uprkos sankcijama koje Rusiji obnavlja, predvodi interesnu grupu da „Severnim tokom 2” poteče gas ka Evropi.

Ne treba zaboraviti ni Makronovu aferu s „moždanom smrću” NATO-a. On je do sada važio za branu navodno očekivanoj ruskoj invaziji, pretnji koja se svakodnevno eksploatiše na istočnom krilu ove alijanse.

Strategija ukrajinskog predsedničkog tima i vlade jeste da se ni pod kojim uslovima ne mešaju u unutrašnju politiku SAD. Naravno da je mešanje u američke izbore stvar koju novi ukrajinski predsednik najmanje želi, ali on je u tu ulogu jednostavno uvučen. Čak je Vladimir Putin sa neskrivenim zadovoljstvom pre dve nedelje rekao: „Hvala bogu, niko nas više ne optužuje da se mešamo u američke izbore, sada optužuju Ukrajinu.”

Kada su Zelenskog na jednom okruglom stolu krajem prošlog meseca pitali da li veruje Putinu, on je odgovorio da uopšte nikome ne veruje i da je u politici, za razliku od matematike, koju voli, moguće da svi faktori budu promenljivi. „Sve je promenljivo, čak i među saveznicima. Ni u koga ne možete da imate poverenje, svako ima svoje interese”, rekao je Zelenski, a preneo „Tajm”.

Ali ukrajinskom predsedniku, bez obzira na to što je poslužio kao okidač za obaranje svog američkog kolege, bliži i bliskiji su problemi kod svoje kuće. Uoči odlaska na dugo očekivane pregovore u Parizu, ispod prozora predsedničkog kabineta se okupljaju hiljade demonstranata koji, kako prenosi „Njujork tajms”, kažu: „Ako se u Parizu bude ponašao kao pred Trampovim zahtevima tokom onog telefonskog razgovora, zamislite šta će se dogoditi kada se u ponedeljak sretne s Putinom.” A mogućnost „perestrojke”, prestrojavanja ka Rusiji, najavio je oligarh Igor Kolomojski, za koga tvrde da je siva eminencija ukrajinskog predsednika, u nedavnom intervjuu upravo ovom listu.

Zato sasvim uverljivo zvuči opis „Tajmovog” novinara da Zelenski posle susreta nakon osam meseci (prvi je bio tokom predizborne kampanje u martu), izgleda mnogo umorniji i realističniji i da je, prelazeći očima preko pozlaćenog nameštaja u svom kabinetu, rekao: „Živim ovde kao u tvrđavi iz koje samo želim da pobegnem.”

Komentari3
6ad9f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ljubomir
Lako je postati - tesko je biti...
NovakNovak
Protive mu se oni koji ga nisu birali. Ne sme da zaboravi zbog čega je izabran i šta očekuje ogromna većina stanovnka Ukrajine.
Рус Михаил
Украјина, у овом случају територија, на којој се сада налази држава са таквим називом, увек је била у сфери руских стратешких интереса. За њу се стално ратовало са Пољацима и донекле са Турцима. Украјина (источно од леве обале Дњепра) 1654. је добровољно ушла у састав Руског царства, а за Украјину западно од десне обале Дњепра цар Алексеј, отац Петра Великог (надимак Тишајшиј, пошто није ратовао), ратовао је са Пољацима после уједињења 13 година. Русија никада неће препустити Украјину Западу.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja