subota, 19.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 09.12.2019. u 20:00
FILATELIJA: ZNAMENITE LIČNOSTI SRBIJE (3)

Sto pedeset godina od rođenja Miloja Vasića

Izdanje u opticaju od 14. novembra sadrži tri marke nominalnih vrednosti po 27 dinara, tri koverta prvog dana (FDC) i prigodan žig i štampano je u tiražu od po 25.000 primeraka
(Фотографије Пошта Србије)

Miloje M. Vasić, arheolog i univerzitetski profesor, rođen je u Velikom Gradištu 16.09.1869. Klasičnu filologiju i istoriju na Velikoj školi u Beogradu završio je 1892. Jedno vreme radio je kao nastavnik gimnazije u Velikom Gradištu i Negotinu. Tokom 1895. postavljen je za pomoćnika čuvara u Narodnom muzeju u Beogradu. Uz pomoć Mihajla Valtrovića izdejstvovao je stipendiju za studije arheologije u Berlinu (1896–1898) a potom prešao u Minhen kod profesora A. Furtvenglera (1898–1899) i odbranio doktorsku tezu „Baklja u kultu i umetnosti Grka” (Die Fackel in Kultus und Kunst der Griechen).

Dužnost upravnika Narodnog muzeja obavljao je od 1906. do 1914. Vanredni profesor postao je 1920, a od 1922. bio je redovni profesor do penzionisanja 1939. Rukovodio je arheološkim seminarom (1903–1939) i bio urednik „Starinara” od 1922–1939. Nakon Drugog svetskog rata ponovo se aktivirao kao redovni profesor (1947–1955) i učestvovao u organizovanju Arheološkog instituta. Od 1949. bio je dopisni, a od 1952. redovni član SANU. Objavio je veći broj rasprava i članaka iz oblasti praistorije, klasične i srednjovekovne arheologije, numizmatike, istorije umetnosti, istorije religije i etnologije. Naučni rad započeo je 1894. objavljivanjem radova o „Pincumu” (Veliko Gradište) i „Viminaciumu”, rimskim gradovima na tlu današnje Srbije. U svom naučnom radu odbacio je dotadašnje arheološke metode zasnovane na skupljanju materijala i njihovoj deskripciji, te dao stručne analize, smeštajući nalaze u širi kulturno-istorijski kontekst.

Od 1899. do 1911. vršio je iskopavanja na više lokaliteta u Srbiji. Rezultati istraživanja, objavljeni u studijama „Prilozi rešavanju trojanskih problema” (1906), „Žuto brdo” (1907) i „Gradac” (1911), značajni su jer su u njima postavljeni temelji arheološke nauke u Srbiji. Od 1911. započeo je sistemska istraživanja u Vinči, ali ih je prekinuo zbog Prvog svetskog rata. Po završetku rata nije bilo moguće nastaviti s iskopavanjima zbog nedostatka novca, pa je pristupio proučavanju srednjovekovne arhitekture i umetnosti. Iz ovih istraživanja objavio je dela „Arhitektura i skulptura u Dalmaciji od 9. do 15. veka” (1922) i „Žiča i Lazarica” (1928). Nastavio je sa sistematskim iskopavanjima u Vinči (1929–1934), a rezultat ovog istraživanja je delo „Praistorijska Vinča 1–4” (1932–1936). Umro je u Beogradu 4.11.1956.

Stručna saradnja: Narodni muzej Veliko Gradište

Umetnička realizacija izdanja: mr Boban Savić, akademski slikar

Komentari1
9904a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Дејан.Р.Тошић
Значи, већници града Београда су "одлучили" да на 150.годишњицу рођења Милоја Васића, обележе почетком изградње "спалионице" у Винчи и да се тим пројектом диче у садашњости спаљујући прошлост стару 7000.година.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja