ponedeljak, 20.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:43

Muzej Jugoslavije – nezaobilazan za turiste

Ove godine zdanje na Topčiderskom brdu zabeležiće rekordnu posetu – više od 130.000 gostiju, a najveći broj čine stranci, oko 80 odsto
Autor: Ana Vukovićnedelja, 08.12.2019. u 21:21
„Њу­јорк тајмс” је Му­зеј Ју­го­сла­ви­је ста­вио на ли­сту атрак­ци­ја Бе­о­гра­да ко­је ту­ри­сти мо­ра­ју оби­ћи у то­ку 36 са­ти бо­рав­ка у на­шем гра­ду (Фото Д. Јевремовић)

Od korintskog šlema do kamenčića sa Meseca – više od 75.000 predmeta čini bogati fond Muzeja Jugoslavije. Zdanje na Topčiderskom brdu jedna je od najposećenijih gradskih znamenitosti kojima ne odolevaju ni jugonostalgičari iz Srbije i iz regiona, ali ni oni koji nikada nisu živeli na našim prostorima. Tako je pre petnaestak dana i ugledni „Njujork tajms” ovaj muzej stavio na listu atrakcija Beograda koje turisti moraju obići u toku 36 sati boravka u našem gradu.

– Ove godine premašićemo brojku od 130.000 posetilaca, što je rekord. Više od 80 odsto naših gostiju čine stranci. Dolaze ljudi iz Kine, Amerike, Grčke, Turske, Japana... a sve je više i mladih iz Evrope koji posećuju Muzej. Oni stižu u Beograd kao u grad koji je često na listama dobrih mesta za obilazak, a ne propuštaju da dođu i kod nas. Tu su nam i turisti sa kruzera, a imamo posete koje su zakazane i po više godina unapred – kaže Neda Knežević, direktorka Muzeja Jugoslavije.

Organizovanjem programa „Leto u Muzeju” ova ustanova sve se više okreće i animiranju mlađih, lokalnih gostiju, kojih ranije nije bilo često među posetiocima. Zato je, u najtoplije doba godine, plato ispred zdanja sa amfiteatrima prepun omladinaca koji na zabavan način mogu da uče o istoriji svoje zemlje.

– Najposećeniji smo u toku maja i oktobra. Veliki broj posetilaca imamo i za novogodišnje praznike – objašnjava Knežević. Na datume Titove smrti i rođendana, odnosno 4. i 25. maja, dodaje ona, stvaraju se čitave kolone ljudi iz regiona željnih da posete Kuću cveća i odaju poštu bivšem maršalu. Često komšije iz Slovenije, Hrvatske, Bosne... dolaze i u okviru turističkih tura koje tih majskih dana posvećenih sećanjima na državu koje više nema, organizuju njihova društva.

– Naš muzej je jedinstven u svetu po tome što ima zbirku od oko 20.000 štafeta. To je „živa” zbirka jer i dalje nam stižu iz Vojvodine, Makedonije, Crne Gore... – ističe Knežević.

Muzej Jugoslavije, naglašava ona, ostvaruje izvanrednu institucionalnu i vaninstitucionalnu saradnju sa kolegama iz regiona, ali i svetskim institucijama tog tipa.

Ove godine, izložbom „Tito u Africi” muzej je, gostujući u Los Anđelesu, osvojio i Ameriku. Izložba je premijerno bila prikazana u Beogradu, zatim i na Oksfordu u Engleskoj i izazvala je i veliku pažnju engleske javnosti.

– Postavka je probudila veliko interesovanje kako lokalnog stanovništva, tako i naših prijatelja u dijaspori – ističe Knežević i dodaje da osim što muzej gostuje u inostranstvu, često i stranim muzejima pozajmljuje predmete za tematske izložbe.

Renovirani deo Muzeja Jugoslavije  (Foto N. Negovanović)

A da bi čuvari naše istorije „na svom terenu” dočekivali kolege iz drugih država kako dolikuje, sledi veliko doterivanje ovog zdanja. Pre nekoliko dana završena je druga faza obnove Muzeja 25. maj, sanirane su termotehničke instalacije, a obnovljen je i enterijer. Novi, „umiveni” prostor, posetiocima je premijerno prikazan otvaranjem izložbe „Devedesete: Rečnik migracija”.

– Ponovo nas čeka zatvaranje zgrade Muzeja 25. maj za publiku jer predstoje restauracija i konzervacija fasada i pripadajućih platoa. U zavisnosti od dobijanja novca znaćemo i kada će tačno radovi početi – najavljuje direktorka ove ustanove.

Privodi se kraju dorada stalne postavke, da bi se ispričala jedna od priča o Jugoslaviji. Kustosi će naredne godine promeniti jedan njen deo u čast obeležavanja Dana pobede – 75 godina od završetka Drugog svetskog rata. U saradnji sa Galerijom Matice srpske, konzerviran je i deo fonda koji se nalazio u kući Jovanke Broz, i koji će biti prikazan u Novom Sadu i Beogradu.

Tri zdanja kompleksa

Muzej Jugoslavije baštinjenjem jedinstvenih zbirki i izgrađenom mrežom saradnika (pojedinaca i ustanova), ne samo u regionalnim već i svetskim okvirima, nezaobilazna je ustanova za proučavanje nasleđa 20. veka. Pojedini predmeti u zbirkama od izuzetne istorijske, umetničke i materijalne vrednosti deo su svetske kulturne baštine, a pojedine su jedinstvene, kao što je zbirka štafeta, ili su najveće te vrste u našoj državi poput foto-arhiva.

Srebrni pribor za pisanje, dar Džona Kenedija, kamenčići sa Meseca koje je poklonio Ričard Nikson, filigranske gusle koje je Maršalu darovao Odbor Socijalističkog saveza Nikšića… neki su od predmeta iz riznice poklona doživotnog predsednika SFR Jugoslavije Tita, koji su ovde izloženi.

Tragovi socijalističke prošlosti i države koje više nema čine najveći deo muzejskog fonda, iako ova ustanova neguje i uspomene na rađanje jugoslovenske ideje, nekadašnje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, ali i na raspad bivše zajednice bratstva i jedinstva.

Muzej Jugoslavije osnovan je 1996. godine spajanjem Memorijalnog centra Josip Broz Tito i Muzeja revolucije naroda i narodnosti Jugoslavije. Čine ga Stari muzej, Kuća cveća (objekat podignut kao zimska bašta sa prostorijama za rad i odmor u centralnom delu rezidencijalnog kompleksa) i Muzej „25. maj”. Kompleks je projektovao arhitekta Mihailo – Mika Janković, koji je osmislio, između ostalog, i „Partizanov” stadion, Palatu „Ušće”, odnosno nekadašnji CK, kao i Palatu Srbija.

Prošle godine, zgradama na proplanku sa kojeg se pruža prelep pogled na grad, u bujnom zelenilu sa kaskadnim stazama i stepeništem i parkom skulptura, pridružio se još jedan objekat. Reč je o kafeu K25 koji ima i modernu biletarnicu, suvenirnicu, kao i baštu u kojoj posetioci i istorijski radoznalci mogu predahnuti posle obilaska muzeja. D. M. – A. V.


Komentari14
7d293
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Deda
Mada smo u SFRJ ziveli pod opresivnim rezimom, secam se dugog perioda mira, izgradnje i prosperiteta. O tome cemo vise videti na izlozbi "Projekat Jugoslavija" u Muzeju Jugoslavije, koja ce biti otvorena 17. decembra.
Srboljub Petrovic
Nasa domovina se zove Srbija, a ne Jugoslavija. Pojave neotitoizma, odnosno pop-brozovstine koje velicaju ovog srbomrsca svakako ne treba da finansiraju poreski obveznici drzave Srbije. Muzej Jugoslavije, tj. "25. maj" stoga treba ukinuti, a muzejske fondove preraspodeliti po drugim srpskim muzejima.
ljiljana ljiljana
Valjda postoji neki prihod od ulaznica. U Srbiji ulaz u ni jedan muzej nije besplatan. Ako dolazi toliko mnogo posetilaca znaci da Muzej zaradjuje. U ostalom, hteli mi to ili ne vreme, Jugoslavija je deo nase istorije. Juzne Slovene je objedinio u zajednicku drzavu kralj Aleksandar, a Broz je preimenovao sa Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca u Jugoslaviju. Ako budemo rusili svaki muzej i zaostavstine na cemu cemo se uciti i graditi buducnost.
Preporučujem 3
Деда
Јуче сам посетио музеј. Велика зграда је реновирана, успешно. Изложба МИГРАЦИЈЕ, доста комликована, је у току. Део музеја посвећен Брозу је класично сређен, богат, прегледан и симпатичан. Поздрав и дуг живот желим МЈ.
Srpska tragedija!
Koliko ima ljudi u Srbiji koji su bez krova nad glavom i žive po stepeništima zgrada?! Da se oni zbrinu u ovu zgradu, bio bi najbolji "muzej". A o kojim posjetiocima je riječ? Obzirom na navedeni broj posjetilaca, uskoro će biti veći broj posjetilaca nego stanovnika Srbije. Nikad kraja obmanama i propalim idealima! Srbi nestaju i nestaju, ali nikako da se opamete. Zar je moguće i pred svih posledica da ima toliko ispranih mozgova?! Kome i čemu služi ova propala ideologija i bacanje para?
Kosovka
@ Srpska tragedija!.... Pa, da je nisu neki srbi rušili da bi se vratila monarhija i zelenaši, bilo bi za svakoga i posla i stanova.
Preporučujem 8
Propala država!
Još jedno bacanje novca od poreza građana! Još jedna propala investicija. Tipično za komuniste, važan je samo njihov ideal, a ne rentabilnost. A onda će se žaliti kako se loše živi i tražiti krivce. Eksperiment koji su Srbi skupo platiti. Gdje su vam oči?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja