subota, 25.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:49
ZANIMLjIVA SRBIJA: Manastiri Fruške gore

Čuvari nacionalnog blaga

Fruškogorske svetinje vekovima su predstavljale središte srpske pismenosti, duhovnog i političkog života Srba
Autor: D. S.ponedeljak, 09.12.2019. u 15:37
Манастир Крушедол (Фотографије Станко Костић)

Fruška gora, najstariji nacionalni park u Srbiji, najlepši je dar prirode u mirnoj vojvođanskoj ravnici. U beskrajnom zelenilu gustih, listopadnih šuma skriva se, između ostalog, i jedinstvena priča o njenim pravoslavnim manastirima.

Istorijski izvori svedoče da su izgrađeni od 15. do 18. veka, u periodu velikih seoba, dok legende kažu da su nastali mnogo ranije.

Simbol otpora

Fruškogorske manastire podizala je despotska porodica Branković, nastavljajući kult stare nemanjićke države.

Tokom pet vekova bili su kičma duhovnog i političkog života Srba. Kroz istoriju su predstavljali simbol otpora turskoj imperiji i zaštitnike nacionalnog blaga oličenog u sakralnoj umetnosti, arhitekturi, književnom stvaralaštvu... Od velikog značaja kao istorijske i kulturne vrednosti nalaze se pod zaštitom Uneska.

Bešenovački manastir

Veliki broj manastira i molitvenih mesta razlog je što ovu planinu zovu Sveta Fruška gora, kao i Sveta Gora atoska i Sveta gora Sinajska. Od 35, koliko ih je bilo, od ratova i razaranja sačuvano je 16 srednjovekovnih svetinja „srpskog Atosa”.

Uz svaki – izvor

Većina su danas aktivni manastiri, a neki čekaju obnovu. Tu su Krušedol, Staro i Novo Hopovo, Beočin, Rakovac, Manastir Vrdnik – Ravanica, Velika i Mala Remeta, Grgeteg, Bešenovo, Petkovica, Šišatovac, Kuveždin, Đipša, Privina Glava i Jazak. Svi se nalaze na području od 50 kilometara dužine i 10 kilometara širine, osim manastira Fenek koji se, takođe, svrstava u fruškogorske manastire. U blizini svakog od njih nalazi se izvor i manastirsko naselje – prnjavor.

Staro Hopovo

Dositejevo Staro Hopovo

Po svojoj arhitekturi, prosvetnoj ulozi i bogatoj istoriji, zajedno s Krušedolom, manastir Staro Hopovo svrstava se u najznačajnije i najlepše manastire u Vojvodini. Nalazi se na južnim padinama Fruške gore, oko tri kilometra od izletišta Iriški venac. Smatra se da je prva zadužbina Đurđa Brankovića.

U 17. veku monaštvo je održavalo veze s Rusijom i Svetom Gorom. Početkom 18. veka postojala je živopisačka škola koju su vodili Arsenije Zograf i Nil. U drugoj polovini 17. veka manastir je teško stradao od Turaka. Drugo stradanje doživeo je u Drugom svetskom ratu. Srušen je zvonik i više nije obnavljan.

U ovom manastiru 1750. godine zamonašio se Dositej Obradović i tu boravio tri godine. Pročitao je bogatu monašku biblioteku i teološki se obrazovao.

Visoki manastirski konaci potpuno okružuju manastir Novo Hopovo koji je aktivan i o njemu brinu monahinje, a nedaleko se nalazi i manastir Staro Hopovo, koji je konzerviran i čeka obnovu. Između njih je manastirski ribnjak.

Izletišta

Prilikom obilaska manastira ljubitelji prirode mogu uživati i u prelepoj okolini i brojnim izletištima. Većina je uređena i nalazi se pored saobraćajnica, kulturno-istorijskih spomenika i ugostiteljskih objekata. Posebnu pažnju privlače Iriški venac, Čortanovačka šuma, Andrevlje, Kraljev izvor, Popovica, Zmajevac, Bobelikova livada, Glavica, Letenka...

Manastir Grgeteg

Grgeteg za slepog oca

Manastir Grgeteg s Crkvom Svetog Nikole zadužbina je Vuka Brankovića (Zmaja Ognjenog Vuka). Legenda kaže da ga je osnovao za svog slepog oca još u 15. veku. Stara kamena crkva u 18. veku zamenjena je baroknom građevinom. U hramu se pored ikonostasa, koji je 1992. godine oslikao Uroš Predić, nalazi ikona Trojeručica, zbog koje ovaj ženski manastir, smešten povrh istoimenog mesta uz gustu fruškogorsku šumu, pohode brojni hodočasnici. U sklopu manastirskog kompleksa je i geološko-paleontološko nalazište od velikog značaja.

Krušedol, počivalište Obrenovića

Na južnim obroncima Fruške gore, nadomak manastira Grgeteg i Mala Remeta, blizu varošice Irig, nalazi se manastir Krušedol, zadužbina Brankovića, poslednjih despota u Sremu. Turci su ga spalili zajedno s moštima ktitorke porodice. Danas se ostaci moštiju Brankovića čuvaju u kivotu ispod ikonostasa. Ovde počivaju i drugi brojni znameniti Srbi, među kojima su kneginja Ljubica Obrenović, kralj Milan Obrenović i patrijarh Arsenije Treći Čarnojević.

Okružen parkom i stablima kestenova, dvorište ove svetinje, tokom letnjih meseci prepuno raznobojnog cveća i arhaičnih detalja, krasi i jedan mali đeram. Sa sve četiri strane hram je okružen konacima.

Za razliku od većine fruškogorskih manastira, ovaj u Drugom svetskom ratu nije pretrpeo oštećenja, ali je, nažalost, manastirska riznica opljačkana.

Manastir Mala Remeta

Mala Remeta u bagremaru

Manastir Mala Remeta, okružen bagremovom šumom, nazivaju još i Remetsko ili Remetica. Do 1920. godine bio je metoh manastira Beočin. Po predanju osnovan je u vreme kralja Dragutina Nemanjića i posvećen prazniku Pokrov Presvete Bogorodice. Manastirska crkvica predstavlja primer srpsko-vizantijskog stila arhitekture. Ranije nikada nije imala zvonik, a danas se nalazi tik uz nju i napravljen je od drvenih stubova prekrivenih limenim krovom.

Bešenovo na kraj sela

Bešenovački manastir, sagrađen krajem 13. veka, smešten je na samom kraju istoimenog sela, uz šumu kraj potoka Čikoš. Tokom Drugog svetskog rata pretrpeo je teška oštećenja, ostao je bez krovne konstrukcije i nekih zidova, a kasnije je i cigla odnošena, tako da su od manastira ostali samo temelji. Na njegovom mestu napravljena je skromna drvena kapelica pod trista godina starom lipom. Tokom 2013. godine počela je rekonstrukcija manastira.

Jazak između dva brda

Manastir Jazak

Neki kažu da je manastir Jazak dobio naziv zato što se nalazi u jazbini, odnosno između dva brda, dok drugi tvrde da reč ima arapsko poreklo. Tokom Velike seobe Srba mošti cara Uroša Nejakog prenete su iz Nerodimlja u stari Jazak. Zahvaljujući ovom činu manastir je počeo da uživa veliki ugled, što je u 18. veku doprinelo i građenju novog, većeg manastira. To ga čini najmlađim na Fruškoj gori. Posvećen je Svetoj Trojici.


Komentari2
fe338
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

артиљерац
Фрушка Гора ко Света Гора.Па и лепша.
Maja Medić
Pravo blago našeg naroda.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja