subota, 24.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 10.12.2019. u 20:00 Sanja Stijović
KOMPJUTERSKI SVET

Miš pedesetjednogodišnjak

Američki pronalazač norveškog porekla Daglas Karl Engelbart, zajedno s Vilijamom Inglišom, konstruisao je računarskog miša i prvi put ga upotrebio 9. decembra 1968. da bi demonstrirao nov način rada s kompjuterom
Овако је изгледао прототип првог Енгелбартовог миша (Фото Википедија CC BY-SA 3.0)

Vizionar visoke tehnologije, američki pronalazač norveškog porekla Daglas Karl Engelbart (1925–2013), uz asistenciju američkog kolege Vilijama Ingliša, konstruisao je računarskog miša i prvi put ga upotrebio 9. decembra 1968. da bi demonstrirao nov način rada s kompjuterom.

Prvi miš bio je izrađen od drveta i sadržao je dva metalna točkića. Engelbartove ideje bile su revolucionarne, daleko ispred svog vremena, budući da su tada kompjuteri zauzimali čitave sobe.

On je održao i legendarnu prezentaciju koja je postala poznata kao „majka svih prezentacija”, kad je 9. decembra 1968. javno predstavio svoj izum – kompjuterskog miša. Tom prilikom, takođe je održao prvu video-konferenciju u istoriji.

Prvi miš pomogao je dr Engelbartu da demonstrira svetu kako tekstualni fajlovi mogu da se spoje, kopiraju i „prilepe”, kao i da pokaže načine korišćenja kompjuterskih mreža radi saradnje na projektima ili zajedničkom uređivanju dokumenata. I tako je nastala „revolucija miševa”.

Dr Džef Rulifson pridružio se grupi koju je Engelbart okupio na Istraživačkom institutu Stanford u Kaliforniji (Stanford Research Institute – SRI). Tu je bio vodeći programer i napisao je programske i demonstracione fajlove za prvu javnu demonstraciju miša 1968. Harizmatičnog inženjera upoznao je 1965.

„Bio sam oduševljen kada sam upoznao Daga. Odmah mi je bilo jasno šta hoće i njegova ideja me oborila s nogu”, seća se Rulifson.

Želja dr Engelbarta bila je da kompjuteri pomažu ljudima tako što će podsticati ljudsku inteligenciju i omogućavati efikasniji i produktivniji rad.

Demonstracija 1968. pokazala je da je kompjuterski sistem, nazvan NLS (oN-Line System), napravljen tako da ove ideje postanu stvarnost i budu primenjene u praksi. Najveći deo ovog sistema, kaže Rulifson, izumeo je tim na SRI.

„Na sve strane bili su razbacani razni delovi,” seća se on. „Nije postojala potpuno jedinstvena grupa ideja, već smo više njih spajali u jednu.” Iako je miš imao centralni značaj za ono što je NLS mogao da pruži, dr Engelbart hteo je da ostvari mnogo više, kaže dr Rulifson.

„Mislim da su se ljudi usredsredili na miša. On je simbol za koji su mogli da se vežu, ali je zamisao bila da se u NLS postavi tekst i da mu se omogući potpuno nova fleksibilnost”, objašnjava Rulifson. „Imali smo uređivanje podataka teksta i hiperlinkove – najveći deo onoga što i danas koristimo.”

Na demonstraciji 1968. dr Rulifson je bio u laboratoriji SRI i na ekranu u Bruks Hol auditorijumu pojavio se u ulozi pomoćnika dr Engelbarta, koji saradnicima pokazuje kako da koriste NLS da bi međusobno sarađivali.

Ova demonstracija bila je neuporedivo naprednija u odnosu na tadašnje kompjutere, a prikazana tehnologija toliko ubedljiva da je jedan od prisutnih rad dr Engelbarta kasnije opisao kao „zauzdavanje munje s obe ruke”.

Ne samo da je NLS impresionirao okupljenu publiku već je postao i prvi program koji je trebalo da počne da se koristi na Arpanetu, koji tek što je bio napravljen. Takođe, NLS se pominje u prvom RFC-u (Request for Comments), odnosno, tehničkoj dokumentaciji koja opisuje rad onoga što mi danas znamo pod imenom internet.

Godine 1969. SRI, zajedno s Univerzitetom „Kalifornija” u Los Anđelesu (UCLA), bio je jedan od dva kraja prvog linka mreže koja je postala Arpanet, i na kraju internet.

Nažalost, kaže dr Rulifson, NLS nije privukao dovoljan broj ljudi da bi, kao što je to dr Engelbart predviđao, postao osnovno sredstvo.

„Mislim da je problem bio u tome što se Dag usredsredio na izuzetno moćne sisteme za izuzetno obučene ljude”, objašnjava on i dodaje da je NLS imao 500 pojedinačnih komandi na tastaturi.

Od tada do danas prošla je, evo, 51. godina.

Komentari0
79d85
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja