subota, 23.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 10.12.2019. u 20:00 Sanja Stijović
KOMPJUTERSKI SVET

Miš pedesetjednogodišnjak

Američki pronalazač norveškog porekla Daglas Karl Engelbart, zajedno s Vilijamom Inglišom, konstruisao je računarskog miša i prvi put ga upotrebio 9. decembra 1968. da bi demonstrirao nov način rada s kompjuterom
Овако је изгледао прототип првог Енгелбартовог миша (Фото Википедија CC BY-SA 3.0)

Vizionar visoke tehnologije, američki pronalazač norveškog porekla Daglas Karl Engelbart (1925–2013), uz asistenciju američkog kolege Vilijama Ingliša, konstruisao je računarskog miša i prvi put ga upotrebio 9. decembra 1968. da bi demonstrirao nov način rada s kompjuterom.

Prvi miš bio je izrađen od drveta i sadržao je dva metalna točkića. Engelbartove ideje bile su revolucionarne, daleko ispred svog vremena, budući da su tada kompjuteri zauzimali čitave sobe.

On je održao i legendarnu prezentaciju koja je postala poznata kao „majka svih prezentacija”, kad je 9. decembra 1968. javno predstavio svoj izum – kompjuterskog miša. Tom prilikom, takođe je održao prvu video-konferenciju u istoriji.

Prvi miš pomogao je dr Engelbartu da demonstrira svetu kako tekstualni fajlovi mogu da se spoje, kopiraju i „prilepe”, kao i da pokaže načine korišćenja kompjuterskih mreža radi saradnje na projektima ili zajedničkom uređivanju dokumenata. I tako je nastala „revolucija miševa”.

Dr Džef Rulifson pridružio se grupi koju je Engelbart okupio na Istraživačkom institutu Stanford u Kaliforniji (Stanford Research Institute – SRI). Tu je bio vodeći programer i napisao je programske i demonstracione fajlove za prvu javnu demonstraciju miša 1968. Harizmatičnog inženjera upoznao je 1965.

„Bio sam oduševljen kada sam upoznao Daga. Odmah mi je bilo jasno šta hoće i njegova ideja me oborila s nogu”, seća se Rulifson.

Želja dr Engelbarta bila je da kompjuteri pomažu ljudima tako što će podsticati ljudsku inteligenciju i omogućavati efikasniji i produktivniji rad.

Demonstracija 1968. pokazala je da je kompjuterski sistem, nazvan NLS (oN-Line System), napravljen tako da ove ideje postanu stvarnost i budu primenjene u praksi. Najveći deo ovog sistema, kaže Rulifson, izumeo je tim na SRI.

„Na sve strane bili su razbacani razni delovi,” seća se on. „Nije postojala potpuno jedinstvena grupa ideja, već smo više njih spajali u jednu.” Iako je miš imao centralni značaj za ono što je NLS mogao da pruži, dr Engelbart hteo je da ostvari mnogo više, kaže dr Rulifson.

„Mislim da su se ljudi usredsredili na miša. On je simbol za koji su mogli da se vežu, ali je zamisao bila da se u NLS postavi tekst i da mu se omogući potpuno nova fleksibilnost”, objašnjava Rulifson. „Imali smo uređivanje podataka teksta i hiperlinkove – najveći deo onoga što i danas koristimo.”

Na demonstraciji 1968. dr Rulifson je bio u laboratoriji SRI i na ekranu u Bruks Hol auditorijumu pojavio se u ulozi pomoćnika dr Engelbarta, koji saradnicima pokazuje kako da koriste NLS da bi međusobno sarađivali.

Ova demonstracija bila je neuporedivo naprednija u odnosu na tadašnje kompjutere, a prikazana tehnologija toliko ubedljiva da je jedan od prisutnih rad dr Engelbarta kasnije opisao kao „zauzdavanje munje s obe ruke”.

Ne samo da je NLS impresionirao okupljenu publiku već je postao i prvi program koji je trebalo da počne da se koristi na Arpanetu, koji tek što je bio napravljen. Takođe, NLS se pominje u prvom RFC-u (Request for Comments), odnosno, tehničkoj dokumentaciji koja opisuje rad onoga što mi danas znamo pod imenom internet.

Godine 1969. SRI, zajedno s Univerzitetom „Kalifornija” u Los Anđelesu (UCLA), bio je jedan od dva kraja prvog linka mreže koja je postala Arpanet, i na kraju internet.

Nažalost, kaže dr Rulifson, NLS nije privukao dovoljan broj ljudi da bi, kao što je to dr Engelbart predviđao, postao osnovno sredstvo.

„Mislim da je problem bio u tome što se Dag usredsredio na izuzetno moćne sisteme za izuzetno obučene ljude”, objašnjava on i dodaje da je NLS imao 500 pojedinačnih komandi na tastaturi.

Od tada do danas prošla je, evo, 51. godina.

Komеntari0
749d3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja