Desetak dana nakon što su članovi delegacije Evropskog parlamenta Manfred Veber, Vladimir Bilčik i Dejvid Makalister napustili Beograd, u našu prestonicu stiže još jedna evropska delegacija. Ovog puta u pitanju su posrednici u dijalogu vlasti i opozicije. Dok neki dolaze da bi na početku novog mandata „slušali, učili i upoznali se s političkim prilikama u Srbiji”, što je prošle nedelje izjavio evroposlanik Manfred Veber, drugima je jedina funkcija koju trenutno nose – bivši evroposlanici.

Eduardu Kukanu i Knutu Flekenštajnu istekao je mandat u EP, ali će ipak posredovati i u trećoj rundi razgovora vlasti i opozicije u Skupštini Srbije. Slovak i Nemac bili su svedoci i posrednici pokretanja dijaloga vlasti i opozicije krajem avgusta, a budući da su već upoznati sa situacijom, nastavili su da dolaze i nakon što su novi evroposlanici seli u fotelje. Osim njih, u petak će u Beograd sleteti i Tanja Fajon, predsednica Odbora za stabilizaciju i pridruživanje Srbije EU. Fajonova važi za jednog od „stručnjaka za Balkan”, a u prethodnom mandatu se intenzivno bavila Srbijom, kao i drugim državama zapadnog Balkana koje su na evropskom putu.

Tokom ove intenzivne diplomatske jeseni, čak se i eksperti sve teže snalaze u moru imena i funkcija svih evropredstavnika koji defiluju kroz Beograd. Nekadašnji izvestilac EP za Srbiju Nemac Dejvid Makalister, pokretač skupštinskog dijaloga vlasti i opozicije, popeo se lestvicu više u novom sazivu parlamenta. Svojevremeno pominjan i kao potencijalni naslednik Angele Merkel, sada je izabran za predsednika Odbora EP za spoljne poslove. A funkciju izvestioca EP za Srbiju od Makalistera je preuzeo Slovak Vladimir Bilčik, kome je ovo prvi mandat u EP.

Za razliku od Sema Fabricija, ambasadora EU u Srbiji, sve je veći broj izaslanika EU kojima su kancelarije u Briselu, ali su zaduženi za Srbiju ili zapadni Balkan. Pre nekoliko dana hrvatski evroparlamentarac Tonino Picula imenovan je za izvestioca EP za preporuke zapadnom Balkanu uoči Samita lidera EU i zemalja zapadnog Balkana u Zagrebu, koji će biti održan u maju 2020. godine. Picula je inače stalni izvestilac EP za Crnu Goru, ali će voditi i ovu radnu grupu za ceo zapadni Balkan.

Sasvim je sigurno da će se našom zemljom intenzivno baviti i novi visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Đuzep Borelj, najavivši da će mu dijalog Beograda i Prištine biti među najvažnijim temama. Borelj, koji je zamenio Federiku Mogerini, najavio je i prvu zvaničnu posetu Srbiji, a vreme će pokazati da li će Španac, čijem smo se imenovanju radovali, uspeti da izdejstvuje nastavak dijaloga i biti uspešniji od svoje prethodnice. Takođe, ni u narednih pet godina neće nam biti neophodan prevodilac u razgovoru s Boreljovim portparolom jer Peter Stano govori srpski jezik gotovo jednako dobro kao i Maja Kocijančič pre njega.

Invaziju izaslanika i izvestilaca na Srbiju i Balkan, kako evropskih tako i američkih, prokomentarisao je početkom oktobra i sada već bivši evropski komesar za pregovore o proširenju Johanes Han. „Dobro je imati toliko izaslanika, ali na kraju dana to obično napravi zbrku”, izjavio je, osvrćući se na činjenicu da je američki predsednik Donald Tramp imenovao ambasadora SAD u Nemačkoj Ričarda Grenela za izaslanika koji će se baviti dijalogom Beograda i Prištine.

A samo nekoliko dana pre toga, američki „specijalac” Metju Palmer i zvanično je postao – izaslanik Stejt departmenta za Balkan. Devedesetih godina se kao mladi diplomata kalio na mestu savetnika u ambasadi SAD u Beogradu. Tada je upoznao i suprugu Danicu, pa leta provode u vili na crnogorskom primorju. Uprkos tome što na ovim prostorima boravi često, odmah po imenovanju Palmer je još jednom proputovao region kao da je želeo da stavi do znanja da SAD, a ne samo EU, Kina i Rusija, imaju i te kako šta da kažu na Balkanu.

Iskusni diplomata i bivši ministar spoljnih poslova Jugoslavije Živadin Jovanović kaže za naš list da sve ove posete odslikavaju borbu za prevlast na globalnoj političkoj sceni. „Dijalog vlasti i opozicije, pregovori Beograda i Prištine, a ni rešavanje kosovskog problema nisu na listi prioriteta zapadnih sila. Invazijom na Srbiju i zapadni Balkan Evropljani i Amerikanci zapravo odgovaraju na sve veće prisustvo Rusije i Kine u Srbiji”, kaže Jovanović i dodaje da Zapadnjaci smatraju da su previše „investirali” u ovoj prostor sankcijama, propagandom i agresijom, pa ne mogu da prihvate da Balkan pripada balkanskim narodima i državama. Naglašava i da je sada očigledno da SAD i EU nemaju istovetne interese, već svako vuče na svoju stranu.

„Evropska unija sve više nastoji da se okrene sebi i izvlači se iz prejakog američkog zagrljaja. Čak je i Ursula fon der Lajen najavila da je njen cilj da EU postane značajniji geopolitički faktor. Ipak, i u samoj EU dolazi do razlaza jer uticajne zemlje članice zastupaju individualne interese. Imamo Veliku Britaniju, koja je proamerički nastrojena, Nemačku, koja je najveći geopolitički igrač u Evropi, i Francusku, koja pokušava da se nametne kao vodeća zemlja u EU”, prokomentarisao je naš sagovornik i dodao da Evropljani očigledno nemaju jedinstvenu strategiju.

Ipak, kada je u pitanju Srbija, oni su veoma iznenađeni sve većim kineskim prisustvom. „S druge strane, opada prisustvo Zapada u ekonomskim interesima naše zemlje, a ruske i kineske investicije su sve veće. Amerikanci i Evropljani deluju na nivou politike, pričaju i pregovaraju, dok Rusi i Kinezi mnogo više rade. Kina je najveći strani investitor u Srbiji, a obim njenog finansijskog angažovanja je sve veći. Srbija je postala neka vrsta izloga kineske privrede u Evropi. Investirali su u železaru u Smederevu, borski rudnik, brzu prugu, a gradi se i prvi kineski kulturni centar na Balkanu”, podseća Jovanović.

Još jedna velika greška zapadnih zemalja, prema mišljenju našeg sagovornika, jeste što Srbiju tretiraju kao vazalnu zemlju, a to se, kako napominje, ne dešava u odnosima s Rusijom, Kinom, ili recimo, Indijom. „Evropa je dosta uticaja ovde izgubila zbog sporih procedura, pritisaka i tretiranja Srbije kao drugorazredne zemlje. I dalje se ponašaju kao da im naša zemlja nešto duguje, a zapravo su sve države koje su nas bombardovale nama dužne. Strašno mi smeta kad pročitam da je EU donirala pet miliona evra za efikasnost naše administracije, a niko se ne osvrće na činjenicu da je naša privreda izgubila 100 milijardi dolara zbog sankcija, a još tolika šteta je prouzrokovana NATO agresijom. To nam očigledno neće nikada nadoknaditi”, naglašava iskusni diplomata.

Kada je u pitanju kosovski problem, nastavlja Jovanović, Zapadnjaci nameću rešenja i očekuju da ih Srbija bespogovorno prihvati, a Rusija aminuje. „To je posebno frapantno. Često govorim o tome da Evropa ne može da donese uravnoteženo rešenje za kosovski problem, već to može biti rešeno samo u okviru međunarodnog prava, Rezolucije 1244 i u Ujedinjenim nacijama. Zapad bi hteo rešenje za KiM koje je isključivo u interesu zapadne geopolitike, a očekuju da to aminuje i Rusija”, zaključuje Živadin Jovanović.

Na četiri Amerikanca po jedan kineski, ruski i britanski „specijalac”

Osim Ričarda Grenela i Majkla Palmera, američke interese u našoj zemlji zastupaju i dva ambasadora. Entoni Godfri, ambasador SAD u Beogradu, i Filip Kosnet, zadužen za našu južnu pokrajinu. Godfri je dobar poznavalac regiona i čovek koji je u prethodnom mandatu bio zamenik ambasadora SAD u Moskvi. Na sajtu ambasade SAD u Beogradu navedeno je da Godfri „predvodi napore Vlade SAD da unapredi partnerstvo sa Srbijom, doprinese njenom privrednom razvoju i pomogne Srbiji na putu evropskih integracija”.

Njegov kolega Filip Kosnet pre godinu dana predao je akreditive Hašimu Tačiju, a prethodno je bio vršilac dužnosti otpravnika poslova u Turskoj (od 2016. do 2018. godine). Služio je kao zamenik šefa misije u Uzbekistanu i na Islandu, bio na političkim, političko-vojnim i privredno-trgovinskim pozicijama u Avganistanu, Iraku, Kosovu, Holandiji, Japanu i Turskoj.

Impozantna je biografija i ambasadora Aleksandra Bocan-Harčenka, jednog od najboljih stručnjaka Rusije za Balkan. Bio je na dužnosti specijalnog predstavnika ruskog MIP-a za Balkan i učestvovao je u radu Saveta za implementaciju mira u BiH, koji je pratio ispunjavanje Dejtonskog sporazuma. Bio je i član ruske delegacije na Dejtonskim mirovnim pregovorima i mirovnoj konferenciji o BiH u Parizu, učestvovao je i na brojnim međunarodnim forumima u okviru Kontakt grupe i OEBS-a.

I kineska ambasadorka Čen Bo dobro poznaje Srbiju. Tokom bombardovanja SRJ 1999. radila je kao treći sekretar ambasade NR Kine. U Srbiju se vratila sedam godina kasnije i do 2008. bila savetnik u ambasadi u Beogradu. Za ambasadorku u BiH imenovana je 2015, a po završetku mandata, u februaru 2019, i zvanično postaje ambasadorka NR Kine u Srbiji.

Početkom godine i Šan Maklaud imenovana je za ambasadorku Velike Britanije u našoj zemlji, gde je došla s dužnosti ambasadorke i šefice delegacije Velike Britanije u Organizaciji za Evropsku bezbednost i saradnju u Beču. Od 2004. do 2007. radila je u britanskoj ambasadi u Moskvi, najpre kao šef političke sekcije, zatim kao ministar savetnik i zamenik ambasadora.