nedelja, 25.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 10.12.2019. u 20:00 Goran Kovačević
FUDBALSKA LIGA ŠAMPIONA

Raskrsnica Crvene zvezde

Fudbaleri srpskog prvaka sutra protiv Olimpijakosa u Pireju igraju za učešće u nokaut fazi Lige Evrope, gde bi trebalo da je prirodan put kluba na međunarodnoj sceni
У Грчкој пуковници или покојници: Милуновић доводи Звезду у вођство против Олимпијакоса у Београду (Фото И. Веселинов)

Za Zvezdin fudbalski klub, novo poglavlje „Šta posle Lige šampiona” počinje sutra, iako sa Olimpijakosom igraju meč šestog kola elitnog evropskog kupa. Kao što je bilo realno da se očekuje još od objavljivanja rasporeda, ovo je najvažniji duel za beogradske „crveno-bele” ove jeseni na međunarodnoj sceni, budući da će u slučaju da ostanu neporaženi, preći u šesnaestinu finala Lige Evrope, koja je na programu u februaru.

U Pireju je na talonu i nekoliko miliona evra Uefinih bonusa i šansa da se popravi utisak iz mečeva sa Totenhemom i Bajernom, ali pre svega bi trebalo da se vidi da li je Zvezda na nivou koji se traži za nokaut fazu drugostepenog kontinentalnog nadmetanja, koja bi, kako stvari stoje pre nego Liga šampiona, trebalo da bude plan klupske strategije u godinama koje dolaze.

Reklo bi se da nema boljeg protivnika da se to utvrdi od Olimpijakosa, koji je ove decenije šest puta igrao drugu fazu Lige Evrope (do osmine finala došao je 2012. i 2017), pored dve godine u kojima je sezonu završavao u eliti. Pobeda od 3:1 protiv Grka u Beogradu nije merilo odnosa kvaliteta, pošto je rezultat bio odraz igre posle crvenog kartona za goste. U pola sata sa igračem više Zvezda je postigla tri gola koliko je, na primer, bio njen bilans za 12 sati fudbala koje je odigrala pre dve godine u Ligi Evrope (osam mečeva, ispala u šesnaestini finala).

Kako god, dueli sa Olimpijakosom ne mogu da promene sliku da je srpski prvak nedorastao Ligi šampiona. „Crvena zvezda, PSV Ajndhoven ili Seltik, sada se tretiraju kao odvažni autsajderi u najboljem slučaju, ili ’topovska hrana’ u najgorem, a to su gigantski, istorijski klubovi pred kojima se nekada drhtalo”, pisao je ove jeseni u „Njujork tajmsu” njegov vodeći fudbalski novinar, Englez Rori Smit.

„Na ove klubove sada gleda kao na teret, publika koja prvu fazu Lige šampiona naziva dosadnom, kriveći žrtve pohlepe samoproklamovane evropske superelite. Ali, oni koji žele da se vrate u život koji se vodio pre nego što je Kup šampiona 1992. godine prerastao u Ligu šampiona, naravno, nisu u pravu. Postoji razlog zašto je Liga šampiona svetski kulturni fenomen i što je izmestila Mundijal sa pozicije zlatnog fudbalskog standarda, postavši jednostavno ono što ljudi hoće da gledaju”, napisao je jedan od najpoznatijih fudbalskih autora iz Velike Britanije.

Smit je istom prilikom kritikovao Uefu što je „u svetu Lige šampiona od Lige Evrope stvorila manje od utešne nagrade, maraton na čijem kraju se učesnicima smeju vodeći evropski klubovi”, ali na drugostepeni evrokup su upućeniji i neki velikani poput italijanskog Intera, koji je rekorder po broju utakmica sa 185.

Po broju sezona u bivšem Kupu Uefe, Crvena zvezda i Partizan (po 28) su na trećoj poziciji u Evropi, iza lisabonskog Sportinga (Portugalija, 32) i Briža (Belgija, 30). Iza su Inter (27), Ajaks (Holandija, 26), Fejenord (Holandija, 26) itd. Ni po broju utakmica, beogradski „večiti” rivali nisu daleko od vrha, takođe u ravnoteži sa po 140 (Partizan dostiže ove sedmice). Ovi podaci su svakako realniji od onih za Kup/Ligu šampiona gde je Zvezda upisala više učešća (24, u Evropi 23) nego šestostruki prvak Starog kontinenta Liverpul (23), a Partizan (22/26) češće igrao nego Arsenal (21).

Finansijski, Liga šampiona ne izgleda više kao imperativ za naše najuspešnije klubove, ako se pogleda kako je postupila Crvena zvezda. Da onih dvadesetak miliona evra Uefinih bonusa godišnje nisu profit koji se očekivao, pokazuje porast obaveza i pad zarade od transfera. Pre prošlogodišnjeg plasmana budžet kluba je, kako je rečeno, iznosio 20 miliona evra, a godinu dana kasnije je saopšteno da je 30.000.000 finansijska konstrukcija za igrače i stručni štab, bez ostalih troškova. Tu je otprilike i negativna razlika u prilivu novca od prodaje igrača pre i posle lanjskog plasmana, gde rezultatske katastrofe u Ligi šampiona teraju menadžere stranih klubova.

Uspon do kvalitetnog fudbala najpre u nokaut fazi Lige Evrope bio bi prirodan put za Crvenu zvezdu, kojoj odlazak u Atinu valjda neće doneti decenije borbe sa lošim uspomenama, kao što je bio slučaj 1971. godine, kada je u revanšu polufinala Kupa šampiona sa Panatinaikosom izgubila sa 3:0, posle pobede u Beogradu sličnim rezultatom (4:1) kao nedavno protiv Olimpijakosa. Nekoliko meseci posle ovog poraza, o kojem se i dan-danas priča i zbog sumnji u političku pozadinu, nameštanje i trovanje igračima, pokrenuta je preteča Lige Evrope...

Komentari0
1d809
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja