petak, 04.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 10.12.2019. u 19:19 Jelena Kavaja

Kina zamenjuje američke računare i softver domaćim

Plan je da se 30 odsto računara i programa zameni sledeće godine, 50 odsto 2021. i preostalih 20 odsto 2022. godine
Кинески ученици вежбају информатику на компјутерима западне производње (Фото: EPA/Adrian Bradshaw)

Kineska vlada je donela uredbu da u naredne tri godine svu stranu računarsku opremu i softver u vladinim agencijama i javnim ustanovama zameni domaćim proizvodima. Plan je da se do 2022. promeni između 20 i 30 miliona računara, pokazuje istraživanje brokerske kuće „Čajna sekjuritis” do kojeg je došao „Fajnenšel tajms” (FT).

Ovo otkriće moglo bi da poveća tenzije u prelomnom trenutku za trgovinske pregovore dve zemlje. Ako ove sedmice ne bude preliminarnog dogovora, nove američke carine na kinesku robu treba da stupe u nedelju, podseća Si-En-En. Pojedini analitičari upozoravaju da bi američki predsednik Donald Tramp mogao na ovakve najave odgovoriti još snažnijom zabranom za kinesku tehnologiju.

Plan je da se 30 odsto računara i programa zameni sledeće godine, 50 odsto 2021. i preostalih 20 odsto 2022. godine. Posao neće biti lak budući da su mnogi uređaji prilagođeni američkim operativnim sistemima. U vladinim kancelarijama se uglavnom koriste desktop računari kineskog proizvođača „Lenovo”, ali su komponente poput čipova i hard-diskova američki. Domaća industrija još nije pokazala da ima adekvatnu zamenu za strane tehnologije u pojedinim sektorima. Posebno će teško biti naći zamenu za poluprovodnike „Intela” i „Nvidije” i softver „Majkrosofta” i „Epla”.

Prema navodima FT, cilj je da se u skladu sa zakonom o sajber-bezbednosti iz 2017. koristi „bezbedna tehnologija koja se može kontrolisati”. Odluka će verovatno naneti štetu američkim multinacionalnim kompanijama kao što su HP, „Del”, „Majkrosoft” i IBM.

Kineska vlada pod predsednikom Si Đinpingom već nekoliko godina pokušava da smanji zavisnost od strane tehnologije. Agresivna politika američke administracije prema Kini i njenim kompanijama izgleda je ubrzala planove Pekinga i sada je sve očiglednije da se vodi prava borba dve supersile za tehnološki primat.

Početkom godine, dok su SAD vodile rat protiv „Huaveja”, centralna kancelarija Komunističke partije Kine naredila je državnim agencijama i javnim institucijama da se okrenu domaćem hardveru i softveru. Kako navodi FT, u julu je završeno više od sto projekata testiranja domaćih proizvoda.

Reč je o prvoj direktivi Pekinga sa konkretnim vremenskim odrednicama za izbacivanje strane tehnologije, koja je deo šire strategije razvijanja domaćih proizvoda. Tehnološka nezavisnost je deo projekta „Proizvedeno u Kini 2025” (Made in China 2025), mada se on više ne ističe u prvi plan jer povećava tenzije u trgovinskom ratu, podseća agencija Blumberg.

Kada su SAD proletos stavile „Huavej” na crnu listu, provladine kineske novine su pisale da to neće biti strašno za kompaniju jer je „godinama” pravila planove za takvu situaciju i da će ubrzati razvoj domaće industrije mirkočipova koja bi bila konkurentna američkoj.

Zbog zabrane američkim kompanijama da posluju sa „Huavejom” (na spisku su i druge kineske firme) taj tehnološki džin je u septembru izbacio telefon najviše klase bez „Guglovih” aplikacija.

Slične poteze u pravcu tehnološke nezavisnosti u poslednje vreme preduzima i Rusija. Sledećeg jula stupa na snagu zakon koji nalaže da svaki prodati telefon, kompjuter ili smart TV mora da ima fabrički ugrađen ruski softver. Cilj je da se da podsticaj ruskoj tehnologiji, jer, kako je rekao Oleg Niklajev, jedan od autora, današnji elektronski uređaji uglavnom dolaze s unapred instaliranim zapadnim softverom i građani možda misle da ne postoji domaća alternativa. Neki ga nazivaju i „zakonom protiv ’Epla’”, jer američka kompanija ne pristaje da fabrički instalira tuđe aplikacije i upozorila je da će u tom slučaju napustiti rusko tržište.

Rusija je ove godine donela zakon koji vlastima daje mogućnost da ograniče saobraćaj među korisnicima u Rusiji. Kremlj tvrdi da će zakon povećati bezbednost jer omogućava da u slučaju sajber-napada ili neke druge kritične situacije isključi ruski internet od globalnog, ali kritičari tvrde da je uvod u cenzuru interneta sličnoj onoj u Kini.

Američki magazin „Forbs” u tome vidi i geopolitičke igre, to jest da Rusija i Kina zbijaju redove na terenu tehnologije protiv zajedničkog neprijatelja SAD.

Komentari8
be7fa
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Matko
Sve je to normalno i očekivano nakon Trampove kampanje o zaštiti američke industrije i ekonomije od stranih uticaja. Šta je tražio to je i dobio.
John Rudich
Једва чекам да Кинези лансирају софтваре који ће замени микрософт и друге сличне америчке производе.
Леон Давидович
Наравно све у корист домаће производње. То се може сматрати рационалном економском политиком.
Dusan
Pa sta su cekali do sada kad je to tako jednostavno?
David Ben Yishai
Pa nije bas da su mikrocipovi Americki, Intel radi gotovo sve svoje cipove u Izraelu gde su i dizajnirani. Gugel je Jevrejska korporacija a vlasnik i CEO Gugela je sin bivseg guvernera Izraelske Centralne Banke, kao sto je i Fejsbuk. Potpuno osiguravanje Kineskih racunala bi bio prelaz na programiranje masinskog jezika koji bi koristio nule, jedinice i dvojke dakle 3 osnovna elementa programiranja a ne dva kao sto je to danas na svim racunalima. Zivi bili pa videli.
Pele
Користим Linux већ две деценије и могу да потврдим да се ради о одличном бесплатном оперативном систему. Његова главна мана је недостатак важних програма који су писани искључиво за Windows или macOS. Кина може доста безболно да избаци амерички комерцијални софтвер из државних институција и замени га са бесплатним алтернативама. Проблем су обични корисници који су врло често принуђени да користе програме који нису писани за Linux.
Hong Kong
Ma ko pita obicne korisnike za misljenje? Iovako ih je samo nesto manje od 2 miliarde.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja